Caribrod na starim kartama: XVI i XVII vek

Caribrod se u zapisima srednjevekovnih putepisaca prvi put pominje 1533.godine. Samo dve godine kasnije dosta pojedinosti o gradu i ljudima saznajemo iz pera Hansa Dernšvama, a zatim i mnogih drugih putepisaca koji su prolazili na relaciji Viena - Carigrad. O ovim zapisima postoji dosta izvora i kakva-takva sistematizacija materijala. Međutim, koliko je meni poznato, niko se do sada nije bavio pojavljivanjem Caribroda na srednjevekovnim mapama, koje su od jednakog značaja za istoriju grada. Iako mape ne sadrže opise, zapažanja i podatke, one su svakako pokazatelj činjenice da je značaj  Caribroda oduvek prevazilazio njegovu veličinu.

U narednom periodu, na stranicama Virtuelnog muzeja Caribrod, moći ćete da vidite rezultate mog malog istraživanja na ovu temu. Sa manje ili više podataka o samim mapama i kartografima, akcenat će biti stavljen pominjanje i predstavljanje Caribroda i okoline.

Ova tema u budućnosti svakako zaslužuje detaljnije istraživanje i sistematizaciju. Podaci do kojih sam ja uspeo da dođem sigurno nisu konačni i sveobuhvatni, njima sam pristupio kao laik u oblasti kartografije, te s toga ne zamerite na potencijalnim greškama i nepreciznom vokabularu, tema je suviše obimna, ali se nadam se da će ovo biti dobra polazna osnova u pravcu daljeg proučavanja.

Romaniae (Quae olim Thracia Dicta)... 1584.

Giacomo Gastaldi (1500-1566) bio je italijanski inženjer, astronom i jedan od najznačajnijih kartografa 16.veka. Njegovo ime se negde sreće i kao Jacopo ili Iacobo. Njegov rad na kartama celog sveta predstavlja nekoliko važnih prekretnica u istoriji kartografije. Između ostalog, Gastaldi je pripremao i mape za izdanje čuvene Ptolomejove „Geografije“ iz 1548. godine.

Njegova karta „Rumunije (koja se nakada zvala Trakija) i susednih oblasti Bugarske, Vlahije, Sirfije itd“  - "Romaniae (Quae olim Thracia Dicta) Vicinarumquae Regionum uti Bulgariae Walachiae, Syrfiae etc." objavljena je u atlasu "Teatar zemalja sveta" (Theatrum Orbis Terratum) Abrahama Orteliusa. Ova mapa se nalazi u trećen delu atlasa. Na ovoj mapi Caribrod je ucrtan kao ZARIBROD.

Preciznost ove mape je diskutabilna, ali je za nas od velikog značaja što se Caribrod našao na njoj još u 16. veku.

Gastaldijeva mapa iz 1584.

Caribrod i okolina prikazani na ovoj mapi

Walachia Servia, Bulgaria, Romania... 1645.

Šezdesetak godina nakon Gastaldijeve karte, Caribibrod se, kao SARIBROD pojavljuje na karti koja nosi naziv „Walachia Servia, Bulgaria, Romania...“. Ova karta je objavljena u Amsterdamu 1645.godine u delu „Teatar sveta, ili Novi atlas mapa i prikaza svih regiona“ u izdanju braće Blaeu. Kartograf ove mape je Gerard Mercator. Karta prikazuje region Donjeg Dunava, Bugarske, Rumunije, Srbije i Makedonije.

Caribrod i okolina prikazani na ovoj mapi

Corso del Danvbio da Belgrado sino al Mar Nero… 1684

Autor mape "Tokom Dunava od Beograda do Crnog mora" je Đovani Đakomo De Rosi (Giovanni Giacomo De Rossi, 1627-1691). De Rosi je od svog oca Đuzepea nasledio najvažniju štampariju u Rimu u 17.veku. Njegovo najznačajnije delo je atlas "Mercurio Geografico" koji je u Rimu objavljivan u periodu od 1690 do 1714.

Na njegovoj dvodelnoj mapi iz 1684. Caribrod je označen kao ZARIBOROD.

De Rosijeva karta iz 1684.

Caribrod i okolina na ovoj karti

Danubius Fluviorum Europae Princeps...1684.

Autor ove mape je nemački umetnik i bakrorezac Jakob von Sandrart (1630-1708). Sa samo 10 godina starosti prošao je zanatsku obuku od strane svog poznatog rođaka Joachima von Sandrart. Oženio je ćerku poznatog gravera i bakroresca, a njihova ćerka se takođe bavila istim zanatom.

Sandrart je bio veoma produktivan umetnik sa preko 400 bakroreza, među kojima je, pored mapa, radio portrete poznatih i ilustracije književnih dela. 

Na njegovoj mapi iz 1684., čiji je pun naziv Danubius Fluviorum Europae Princeps cum omnibus accessoriis Fluminibus, et quae alluit Regnis, Provinciis, Dynastiis, Urbibus eorumq; Nominibus priscis ac recentioribus: a Fonte ad Ostia Caribrod je označen kao SARBEROTH ili SARIBROT. U nekim izvorima, kao datum izrade ove mape pominje se 1683.godina.

Regni Hungariae, et regionum, quae ei quondam fuêre unitae …1686 

Frederic de Wit (1629/1630 – 1706) bio je kartograf i umetnik koji je crtao, slikao i prodavao mape. Njegovo ime se u natpisima na mapama može naći u nekoliko varijanti, kao Frederick, Frederic,  Frederik, Frederico ili Fredericus. Prezime je takođe označeno kao Witt ili de Widt.

Njegova mapa Regni Hungariae, et regionum, quae ei quondam fuêre unitae, ut Transilvaniae, Valachiae, Moldaviae, Serviae, Romaniae, Bulgariae, Bessarabiae, Croatiae, Bosniae, Dalmatiae, Sclavoniae, Morlachiae, Ragusanae Reipublicae, maximaeq[ue] partis Danubii Fluminis, novissima delineation iz 1686 dosta je neprecizna i puna grešaka, pa se tako Caribrod kao ZARIBROD na njoj nalazi dva puta, a Pirot je takođe ucrtan dosta južno, blizu Skoplja.

 Regni Hungariae et Regionum...1688

Dve godine kasnije isti autor objavljuje novu mapu, na kojoj očigledno greške sa prethodne nisu otklonjene.

Bulgaria et Romania... 1690.

Gerard Valk (1652-1726) bio je trgovac umetničkim slikama i štamparskim pločama.Specijalizovao se je za izradu mapa i globusa, zajedno sa svojim zetom Pjeterom Šenkom (Pieter Schenk) i kasnije sinom Leonardom. Oni napustaju stare principe izrade globusa i primenjuju najnovija naučna dostičnuća iz ove oblasti, preuzimajući apsolutni monopol u izradi globusa u Holandiji u 18.veku.

Pun naziv njihove mape iz 1890. godine je Bulgaria et Romania: divisa in singulares sangiacatus Silistriam, Nicopolin, Bodinum, Sardiam, Bysantium, Kirkeliam et Gallipolin, una cum finitimis regionibus Valachia, Servia etc..

Ni ova mapa nije najpreciznija, pa je tako Caribrod, prikazan kao ZARIBROD smešten mnogo bliže Sofije, nego recimo Dragoman.

Neűe Ungarisch- und Türckische Grosse Land-Charte...1690

Iste godine svoju mapu štampa Johan Hofman (Johann Hofmann). Njegova mapa je dosta detaljnija i preciznija. Caribrod je takođe označen kao ZARIBROD.

Le Royaume De Hongrie...1691.

Mapu Le Royaume De Hongrie (Mađarsko kraljevstvo) štampao je Placide de Sainte-Hélène 1691.godine. Na njoj je Caribrod takođe označen kao ZARIBROD i nalazi se nešto južnije od svoje lokacije.

U 18. veku dolazi do procvata kartografije, mape postaju sve češće, zastupljenije, detaljnije i preciznije. O ovim mapama u nastavku teme, u mnekom od sledećih postova!

autor: Marjan Milanov