na srpskom, по български, на шопсћи

vaš baner

vaš baner

Со(л) Цариброда: Слободан Сотиров (1926-2015)

30.6.15.

Увек је било пријатно седети са њим. Заправо било где да сте седели увек сте имали утисак да сте код њега и да само вама говори. Да ли је то било у његовом атељеу на Тргу Репубилике, у Сланкамену, или у каквој кафаници, јасно сте осећали да је он домаћин и да прича и смер разговора остају увек код њега. Иако је говорио брзо и скоковито мисао му је била јасна, цела и заокружена.

Говорио је о необичним ставарима.  О сумаглицама над  Нишавом, о раковима, мрешкању воде, о авантурама из  лова, о друговима из младости, о томе како му је УДБ-а "смештала" и како је и од ње и од модела и од професуре у Београду побегао у Рим, преноћивши случајно прву ноћ у „кући срама“ уместо у хотелу.

Волео је да говори како је из другог гимназије побегао у партизане и какав је ко био у партизанима и још више какав је ко био после победе партизана. Говорио је и о ИНФОРМБИРОУ и 1948-мој. Запамтио сам да ми је рекао: “Цариброд је горел два пути. Једнуш двајестуту ка је одсечен од Софију и ка су изебегали најумни хора и дрући пут 48. ка су па затворени најмалко иљадо па најумни хора. Од това се никигаш неје сврнул“.


Волео је да говори и о стварима које се не могу или се јако тешко могу изрећи. О уметности и о ретко посећиваним закутцима душе који вас у једном моменту натерају на потез, реч или ноту, која од свакодневице или чак баналности направи магију, лепоту и непоновљивост да траје дуго, можда и вечно, за све који су спремни на искрено сучељавање са собом и оним што је око њих.

Говорио је овако: „Ја те могу научим да рисујеш, могу свакога, ама од тебе не могу да напрајим художника. Това требе да си га имаш, да га намериш и сабудиш. Чудна је това работа, много чудна“

Иако га је бескрајно волео, ретко је говорио о Цариброду. Волео је да му други говоре о њему. Увек ме је с врата питао: “Кво има ново. Иде ли скоро нагоре и чујеш ли се с негога Цариброџанина”.

Цариброд у штампи с краја XIX и почетка XX века

18.6.15.

Текстови у старим новинама и часописима драгоцен су сведок догађаја и дешавања, како оних значајних за историју, тако и оних које је историја скрајнула, али су нама једнако занимљиви и значајни. Ево неколико чланака из бугарске штампе с краја XIX и почетка XX века на које сам наишао.

* * *

Лист ВАРНЕНСКИ ОБЩИНСКИ ВЕСТНИК бр. 21-22, од 1. августа 1892.године преноси вест да је 4. јула те године у Окружној Управи у Цариброду донета фалсификована кованица од 20 стотинки.



Исти лист, ВАРНЕНСКИ ОБЩИНСКИ ВЕСТНИК, бр. 23  од 22. јула 1895. године преноси позив свим резервним официрима пешадинцима из Царибродског округа који живе у Варни да се јаве на тронедељну обуку.




Лист СВОБОДЕН ГРАЖДАНИН, бр. 29 од 12. фебруара 1897.године објавио је вест да су општински саветници из Царибродског округа упутили колективну молбу Народном парламенту којој траже да се Царибродска област одвоји од Трнског и припоји Софијском округу.

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu