tag:blogger.com,1999:blog-67410035379116528172024-03-19T11:25:52.410+02:00Virtuelni muzej CARIBRODprošlost, sadašnjost i budućnost Caribroda na jednom mestuMarjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.comBlogger121125tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-30580339232784650942024-03-06T14:47:00.002+02:002024-03-06T14:47:23.141+02:00 Славиња - Јабука у крлетки<p>Славиња је село смештено на северозападним падинама планине Видлич и ушћу Славињске реке у Височицу. Североисточна међа му је Сребрна глава и Миџор.</p><p>Када је почетком 19. века један од пионира књижевности код Бугара, Добри Чинтулов, радњу једне од приповедака из збирке „Сеоска идила" сместио у Славињу, сигурно није слутио да ће од села пуног живота, младости и лепоте, после два века остати само лепота.</p><p>И заиста Славиња је једно од места у којој се лепота открива већ са првим кораком или погледом. Да ли је то због срећно изабране наслоњености на Видлич, због литица над њом, због питомине и обиља воде око ње, због погледа на највише врхове Старе планине, свега тога заједно, сасвим трећег, четвртог, петог....или нечег недокучивог, неважно је.</p><p>Славиња је лепа и са полусрушеним кућама и полупуста и већ помало заборављена. То одмах осете намерници, то вечно памте Славињчани.</p><p>Зато јој се, за разлику од других Височана, враћају, без обзира на професију, старосну доб, стање или удаљеност. Један такав, можда од последњих, повратака у родну Славињу бележи камера Милана Маровића у пролеће 1940. године.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJV_2_ZOZnzNVACLq7IbqQV1mdD0g3FEh9jCHoL2uw_Hr-jHgY8XErW1W4YOZq5KqvqS37bRYnd-xxa-vSVxuRw0uRkE4Jwt2KPVDj1xooo6eSHby-vMzwjl6x30rnMOtVPzWUCNMV4lofLC6gYKfbWJTCkxlyn-bKjs_ncpsTbqlIBOm3XmMSyw5S67Nf/s616/Krletka1.PNG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="476" data-original-width="616" height="247" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJV_2_ZOZnzNVACLq7IbqQV1mdD0g3FEh9jCHoL2uw_Hr-jHgY8XErW1W4YOZq5KqvqS37bRYnd-xxa-vSVxuRw0uRkE4Jwt2KPVDj1xooo6eSHby-vMzwjl6x30rnMOtVPzWUCNMV4lofLC6gYKfbWJTCkxlyn-bKjs_ncpsTbqlIBOm3XmMSyw5S67Nf/s320/Krletka1.PNG" width="320" /></a></div><p>Бележи Косту Костића- Вату, посланика Царибродског среза у ондашњој краљевини Југославији, који жели да овековечи своју Славињу, своје кумство породици Џунов, и своје "Грло" и до данас мало познат кањон на Славињској реци.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDOD2a0khMyLmtSYTwA-Ki0zc_J-3eUjy_IOVG805MAT7EWwNTqoDPv6eE11hCP_RTv01HlmOf7c-Hbqwb6pg7gg1PbAdZSNba6FY7AFq_YEmFCs2KdaYj573SarComoaO5lI4BK11a9JhP8AXtlBRxBE7VsZeuki-1qWVTgd_V6emLVjOp7j9uuUCyLEs/s790/Krletka3.PNG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="624" data-original-width="790" height="253" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDOD2a0khMyLmtSYTwA-Ki0zc_J-3eUjy_IOVG805MAT7EWwNTqoDPv6eE11hCP_RTv01HlmOf7c-Hbqwb6pg7gg1PbAdZSNba6FY7AFq_YEmFCs2KdaYj573SarComoaO5lI4BK11a9JhP8AXtlBRxBE7VsZeuki-1qWVTgd_V6emLVjOp7j9uuUCyLEs/s320/Krletka3.PNG" width="320" /></a></div><p>Последњи повратак Косте Костића- Вате био је седамдесетих година прошлог века, када је урна са његовим посмртним остацима на Славињско гробље допремљена из далеке Канаде.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbSgfAvglLCi5VBmRnGcdO33rIA0RavSkySEAVLxhC8ycSkZFZdGrWrf5wCTQWXAEh_JCAWFcbIQ442FDsnhbgCCCAUJYK10a5DMiLBkoReYQBiJb_KBwZ_qHqItlACjBfv_NRVY61gnoSRotp6uR5xVNMCMCnbcOoYvOpOVnEJHBly2MuxkDQwAYcfrm7/s838/Krletka4.PNG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="596" data-original-width="838" height="228" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbSgfAvglLCi5VBmRnGcdO33rIA0RavSkySEAVLxhC8ycSkZFZdGrWrf5wCTQWXAEh_JCAWFcbIQ442FDsnhbgCCCAUJYK10a5DMiLBkoReYQBiJb_KBwZ_qHqItlACjBfv_NRVY61gnoSRotp6uR5xVNMCMCnbcOoYvOpOVnEJHBly2MuxkDQwAYcfrm7/s320/Krletka4.PNG" width="320" /></a></div><br /><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;"><span style="text-align: left;">Са гробља испод Видлича, као и многи други Славињчани, Коста Костић може да сагледа Грло - место са миром у себи. Ту где је невелика река пре много милиона година на путу од Старе планине ка Височици најпре пробила пећину, па потом она, некакав труст или сила теже обрушила њену таваницу.</span></div><p style="text-align: justify;">Резултат тога је кањон, не шири од пет метара, не виши од седамдесет и не дужи од петсто метара. Сасвим довољно дуг, широк, висок и стрм да га човек никад не заборави.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGxi4gM70cwWVLPrTOMjYpokoYolBd0OjkKCvaljwPJeMJGQ5P_nVnugvsNPpYH1D7WZVDm0BJ0nluNtV0OROmxjcmHLpFb3l-VrEq_dXOtaMSUu5KY-o8cC3f1tw9MTJq9y0qybMTrbuuBXHJBbOybusWofUSV6O3qySBoOzmgHQ7ocKCwFNz0Mx5vNPY/s812/Krletka2.PNG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="812" height="236" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGxi4gM70cwWVLPrTOMjYpokoYolBd0OjkKCvaljwPJeMJGQ5P_nVnugvsNPpYH1D7WZVDm0BJ0nluNtV0OROmxjcmHLpFb3l-VrEq_dXOtaMSUu5KY-o8cC3f1tw9MTJq9y0qybMTrbuuBXHJBbOybusWofUSV6O3qySBoOzmgHQ7ocKCwFNz0Mx5vNPY/s320/Krletka2.PNG" width="320" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;"><div class="separator" style="clear: both;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both;">Због стрмине стена, води у Грлу је скоро немогуће прићи. А ако и приђете немојте се купати. То вам неће дозволити прозирно бистра „горска суза", која и по најтоплијем дану тешко да премашује пет- шест степени.</div><div class="separator" style="clear: both;"><br /></div></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">Зато је на Грлу најбоље да слушате, гледате и упијате. Оно је једно од ретких места где можете схватити говор, мирис и боју воде, земље и неба- тих праелемената космогоније.</div><p>Грло је и место где у седиментима кречњачких шкриљаца, они најхрабрији могу наћи многобројне и разноврсне амоните и као кроз какав уџбеник у наслојавању његових стена, читати историју Земље, палеоботанику, палеозоологију и палеотектонику.</p><p>Када се из Грла будете враћали у Славињу сазнаћете да се проширења у кањону зову „котлове", ковитлаци воде „буке", а фосилизовани амонити „охљувће".</p><p>Но нико, чак ни у Славињи, неће знати да вам исприча причу о специјалитету, необичног имена- „јабука у крлетки", чије је Славиња родно место. И ми смо је позајмили из истоименог романа Зденке Тодорове.</p><p>Ако сте помислили да је реч о млечном производу, нисте у праву. Ради се о слаткишу. Дуго је био понос кухиње династије Сакскобургот и увек се износио само пред крунисане главе и важне госте.</p><p>Оно што се зна је да је његов аутор, Славча Петров, инспирацију за изглед „јабуке у крлетки" добио гледајући Славињу са Грла.</p><p>Схватио је да је Славиња лепота опточена лепотом. То је транспоновао у слатко са оплатом од слатког. Да не би склизнуо у испразну сладуњавост, потрудио се сам и тајну рецепта „јабуке у крлетки" понео са собом у Славињско гробље.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='358' height='298' src='https://www.blogger.com/video.g?token=AD6v5dzTRv_UQaGZruQXY31w9uLUZDJrP1psVO6hQ5MSU6L7Hn9dd9OR97Y1XH4Lhy8M9DrdWHFk2tpS-_1jgRwVYA' class='b-hbp-video b-uploaded' frameborder='0'></iframe></div><p>Тако је направио ексклузивитет за којим чезну истински сладокусци, као што и истински љубитељи природе треба да чезну за Славињом, неисквареном лепотом у природној крлетки лепоте.</p><p><br /></p><p>аутор текста: Алободан алексић Ћоса</p><p>објављено на сајту <a href="https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/17617/slavinja---jabuka-u-krletki-.html" target="_blank">РТС 2008. године</a></p>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-61134855939281934272022-01-13T20:03:00.010+02:002022-01-13T20:11:59.653+02:00Центар града - 360 панорама<p>Панорамска фотографија града у 360 степени, са фотографијама из претходних деценија.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhH4Cr6B74AGf8m3a4WbmPPQOk67Dp0RNfQqF61B1wSMSh-Nz3Zgg8jX-vUErnO9h9WMRrXFrg1Yi_iNE-Zc6UNGSfRPcJieoG7f4q__vE4Bhzr9QwXL_zfWz_v9_9sz-gb8JIljxzPSTQdgnhp0Ew5RfEMwJYU9SjaDwKJHfW425Hrd3FWvTB_bW8wRQ=s2000" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="2000" data-original-width="2000" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhH4Cr6B74AGf8m3a4WbmPPQOk67Dp0RNfQqF61B1wSMSh-Nz3Zgg8jX-vUErnO9h9WMRrXFrg1Yi_iNE-Zc6UNGSfRPcJieoG7f4q__vE4Bhzr9QwXL_zfWz_v9_9sz-gb8JIljxzPSTQdgnhp0Ew5RfEMwJYU9SjaDwKJHfW425Hrd3FWvTB_bW8wRQ=s320" width="320" /></a></div><br /><p><br /></p><p>Левим кликом миша можете мењати поглед.</p>
<iframe allow="vr,gyroscope,accelerometer" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="400px" loading="eager" name="Димитровград/ Цариброд - центар" scrolling="no" src="https://tour.panoee.com/dimitrovgrad-caribrod-centar" width="100%"></iframe>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-31774092108860804362021-12-28T19:47:00.001+02:002021-12-28T19:47:18.165+02:00Прикаска: Трмка<p style="text-align: justify;">Тропају колетија од говеџу запрегу по камени друм и човеци и кола одминуше место звано „Лозје", па наставише тропајечи канто Бансћи Дол. Рано јулско јутро преди с'вињало, јоште т'вна т'вница, само се у ритам на скрцање на канате и крцкање на каменчетија што ђи колска шина дроби на пут, лелеје упален венер што га деда Николаја носеше преди говедата у десну руку. Сас левуту руку држеше спрегнути ланци кроз белчуци, крајишта оди оглавници, сас који се воде говеда. На нође обул свињсћи оп'нци, на грбину кожувче оди овчу кожу, а на главуту налулил шубару, комплет оди кој никига ни једно неје двојил. У исто време и облекло и навика и имиџ и знак на распознавање. Кико на празник, тека и на делник, кико за село, тека и за у чаршију, кико зиме, тека и лете. Орате човеци било једно лето господње у најголемуту жегу, ка је косил ливаду у Горњу Лисину. Жега та све пуца, а Николаја не стура шубаруту и кожуват. Мине некак'в човек, требе га неје познавал и после обавезно: „Помага Бог" и „Од Бога ти здравје", не издржа да не питује:</p><p style="text-align: justify;">- Гледам те у жегуту кико косиш, па неје ли ти жега оди шубаруту и кожуват?</p><p style="text-align: justify;">- Неје ми мене жега оди шубаруту и кожуват, мене ми је оди с'лнцето жега! - одговори му тактичћи и поносно Николаја, сас уперен прс у пладневното сл'нце.</p><p style="text-align: justify;">По колата иду синовето, средовечни мужје Пера и Мила, а у натрупаната кола сас разан багаш, дремемо баба Крстина и ја. Кола скрцају, венер се манда, кола п'лна с' некакво, штрапају бајћа Пера и бајћа Мила, а на сам крај ловџиско куче Мурџа слути из т'вницуту. Да некој случајно сретне поворкуту преди с'вињало, че се силно изак'ли, или пак че помисли, куј знаје у какве краџе или црне работе су тија у т'внин пошли да работе, да деда Николаја повремено достојанствено не продумујеше: „Ајде Буле, ајде Петкано"!</p><p style="text-align: justify;">Од куде Бугарско поче небо да се продзрта, че почње да се с'виња. Николаја куде Танчине појате сврте на споредни пут та још малко и улезе у једну косену ливаду поди горуту и окну: „Ооооооооо"! Заустави се запрега, стигомо на планирано место за које се пажљиво приготвувамо јучера по обет, да нешто случајно не забоваримо. Испрегоше говеда из јар'м ка че се развиделује, тека да деда Николаја угаси венерат и закачи на с'лп'ц оди колата. „Стигли смо", продума деда Николаја и се сви ванумо на работу.</p><p style="text-align: justify;">Бајћа Мила и бајћа Пера одведоше говеда да ђи завржу поди дивуту крушу у слогат, да су у сенћу ка изгреје с'лнцето, ни сас бабу Крстину срипимо оди колата, разврзамо цргуту нади багашат и почемо да стоварујемо, крошње, кове, чанте, сећиру, конопци, кошариште и друђе работе које ни може затребу там куде смо се запутили. Николаја узе теслу, нарами с'лбу оди три-четри метра д'лгу, узе једну торбу сас брижљиво приготвене дрангулије и алатће, улезе у шумакат и се изгуби у правац на Преслап. </p><p style="text-align: justify;">Бајћа Пера и бајћа Мила пошто намирише говеда, натоварише се сас багаш из колата и ватише и они шумакат. Баба Крстина се заметну сас цедило, узе у руку крошњу, и по њи, мене задача беше да носим плетено кошариште. Деда си ђи сам прајеше. Приготвеше си основуту оди унапред одрезано јасенче, па ка поткара коџа пручће из земи, он ђи поразреди и формира и остаји да карају још годину д'на. Тегај изреже доземи, ократи пручћете на мерку и исплете меџу њи сас т'нак павит. Ка ђу густо оплете, измаже сас говеџа лајна и ка ис'не окречи сас гасен ћиреч. Кошариште је спремно, само преди да се користи, требе оди унутра да се измаже сас маточину, и пчеле може да се усељавају.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhbw9K6ullJcngfI66oUFUUs1llfezAStXm5GSFKI5e5BrNpZc27TG5eHyEduLBnN8ssoB5PiQZX5XGzLOE3f1IafYBbvz7oq1ZfISXdHmu9RIspoJI_GgSJ006RQn-QNfR207LWOFhyi0IKiG5B70SBq6zK-0R2-zbkfczTBXa4vBslWabTDPuJu4ujw=s1080" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1001" data-original-width="1080" height="297" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhbw9K6ullJcngfI66oUFUUs1llfezAStXm5GSFKI5e5BrNpZc27TG5eHyEduLBnN8ssoB5PiQZX5XGzLOE3f1IafYBbvz7oq1ZfISXdHmu9RIspoJI_GgSJ006RQn-QNfR207LWOFhyi0IKiG5B70SBq6zK-0R2-zbkfczTBXa4vBslWabTDPuJu4ujw=s320" width="320" /></a></div><br /><p style="text-align: justify;">Те това ни беше работа дан'сће, да уловимо пчелу што ђу деда Николаја беше пролетосће намерил у шумакат канто Змеју Дупку, дор луњаше по лов. Видел ђи куде излазе из дебелијат дуб, там се некига бил населил одбегал ројак. Обикаљал ђи још неколко пути, и са дојде д'н да ђи вачамо. Силан пчелар беше, и оди малечко ме је учил кико требе сас пчеле и да ме неје стра. А и ако ме случајно џврцне по некоја, ништа страшно, това било здраво.</p><span><a name='more'></a></span><p style="text-align: justify;">Наближимо до местото, Николаја беше стигал и растоваримо багаши на три-четиресе метра оди дебелијат дуб, ако се разбеснеју пчелете, да несмо савсем блиска, да ни не изапу, дека ђи без масће гледамо.</p><p style="text-align: justify;">Там'н се с'внуло, што и требесе да је тека, да заклопимо пчелете преди да почњу да узлазе на пашу. Усправи Николаја с'лбу уз дуб, укачи се по обичај без мрежасту маску, саде шубара на главуту и тури некакво платно на дупкуту куде пчелете излазе. Из џеп на кожувче извади ексерчетија, из појас заденуту теслу и д'шчице и закова тека да пошто немаше друга дупка, пчеле остадоше заклопене.</p><p style="text-align: justify;">- Точно на време, са су наше! Продума Деда Николаја.</p><p style="text-align: justify;">Затова толко рано, преди с'вињало, дор не отиду на пашу, ако се закаснеје оне лету на све стране, досаџају, апу и праје проблеми.</p><p style="text-align: justify;">Из багашат бајћа Мила донесе голем сврдел и додаде на Николају. Он одмери некуде тријестина санриметра поди заковануту дупку и поче да буши дупку. Стар дуб, тврдо дрво, ама и сврделат подострен, тека да пол'ка продира кроз дрвото и соли трину и талаш. Потраја това скоро сат време, дебело се требеше проврти, ама на крај упаде сврдел у меко. Чују се пчеле бучу унутра, неје њим све једно киква ђи невоља снајде това сабале.</p><p style="text-align: justify;">Извади Николаја сврдел из дуб, додаде на бајћа Милу и из џеп извлече дрвен клин и запуши дупкуту, пај да пчеле не излазе. Закова голем ексер нади заковануту дупку и закачи кошариштето предходно намазано сас маточину и мед, што му додадомо, а што га ја носео, там'н толко високо да му је ободат нади дупкуту. Слезе да д'не малко и се пај укачи сас распалену пчеларску пушаљћу, што ђу у међувреме, бајћа Пера беше распалил. Беше турил и було (заштитна пчеларска мрежаста маска). Извади клинат, наслони дулицуту на пушалћуту на дупкуту и поче да дува пушак унутра при пчелете. Оне дадоше зор, убрундаше и се пол'к умирише. Почека малко време Николаја да мине и помери закованото платно и дашчицете оди централнуту дупку куде пчелете излазе и улазе. И тука сас пушалћуту утунтави да не нагрну на једанпут на дворка. Помери пушалћуту на долњуту избушену дупку и поче да пуши. Да човек не поверује, пчеле ко по команду појдоше да излате и да улазе у кошариштето нади њи. Пушакат ђи одоздоле подгоњује, оне излазе и све там куде њим је деда Николаја намерачил да иду. Сви се измакнули малко, саде ја поди с'лбуту чучим и сам придзрел да видим кво праји деда на с'лбуту. Једна ме пчела џврцну за уше, та ме расипа, заболе ме силно, ама не се померам. Неколко друђе љуто зврјеоше около мене, ама ме не изапаше, беше ме деда Никаја научил да на маам сас руће, и да не бегам, тегај сигурно апу. И тачно, кига год после ка се прска мед или пак ка се разљуте пчеле за друго нешто, станем и се укопам, она зврји покре тинтаруту и си отиде. Важно правило у пчеларство.</p><p style="text-align: justify;">Деда Николаја, и он беше придзрел у пчелете кико улазе у кошариштето, дума дека пази да види ка че матицата да излезне из дубат и да се прикључи на ројат. У јед'н момент задовољно огласи дека је улезла, и брже после това свете пчеле улезоше у кошариштето. Додадо му спремно цедило и он га потури одоздоле и убаво заврза, да не може пчеле да излазе. Откачи га оди ексерат и спушти на земи. Рој пчеле је успешно уватен и обезбеден да стигне до пцелињак, поди липете нади ижу у село. </p><p style="text-align: justify;">Ама јоште неје крај, има још да се работи. Укачи се деда Николаја на с'лбуту сас сећиру у руће, намести се убаво да не одврти одозгоре, и поче да проширује дупкуту у дубат. После некоје време расече скоро половин метар сас тријесе, и има кво убавило да видиш унутра. Саће ж'лто п'лно сас мед, додадомо му кову, он реже и слага та три п'лне кове сас мед и једна вангла сас остаци и крајишта. </p><p style="text-align: justify;">Природа узима, природа дава. Увек си сама праји равнотежу. Колко год да се трудиш, она си сама одреди кико че је, кига че је и колко че је брже. Тија пут се отпушти та даде ројак и мед, друк пут ти излети рој из кошницу и ете ти загуба. Думаше деда Николаја да се сас работу и срећата по л'ко савивала, и не бојте се ако пол'чка идете, лоше је ка станете. </p><p style="text-align: justify;">Ка слезе оди с'лбуту беше се ознојил и папљасал оди умор, кока је цело преди обед косил с косу ливадуту на Лисину, а кожувчето и шубарату оди тилат ич му не паде на памет да стури. Казује, неје му жега оди шубаруту и кожувчето, досадило му се и жега му је требе оди сл'нцето...</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: right;"> <i> Јовановић Душан,</i></p><p style="text-align: right;"><i>Погановска Шопка</i></p><div style="text-align: justify;"><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-14535702361378617262021-10-13T20:52:00.003+03:002021-10-13T20:54:56.134+03:00Прикаска: PAOLO SOPRANI <p style="text-align: justify;">Испишта жената једно сабале у малуту, и беше јасно закво, отиде си Санда, умре, беше га исцедила лошата болка, за кратко време супурдиса и смали мужа оди сто и дватријесе ћила, напраји га на пандишпањ и повлече там од куде се никој јоште не врну.</p><p style="text-align: justify;">Погребенијето беше големо, коџа се народ беше трупнул, викање, пиштање, нарицање, ко што је обично на погребенија и што думаше Анђел, убаво се човеците беоше спрајили...</p><p style="text-align: justify;">Убав ранолетњи д'н, а ни сас Пеликана седимо преди Сандинуту ижу на труповете и чекамо да погребенијето појде и да испратимо големога и силнога човека, доброга другара што га упознамо неколко године преди, у ресторацијуту на железничку станицу у Пирот. Само човеци сас топлу душу и големо срце се л'ко најду и здуше, та и тија пут се случајно издешава и судбина нат'кми да се сретне Аца Пеликанат, сас Санду Циганина, кафторџију, ка из чиста мира поможе на нашега цовека у невољу, без да га познава и без да смета и рачуна, требе ли или јок, исто ко што је и Пеликанат увек бил спреман да помогне на свакога кој је закасал, само ако има човештину, и етети другар до гроб и по к'сно.</p><p style="text-align: justify;">Чекамо на пообетну жегу с Пеликана некаквога човека из височката села, а живејеше у таја стрма насеља нади станицуту у Пирот, и да не ћипíмо на дворка улезомо у ресторацијуту на железничку, и по т'гашњи обичај да испијемо и по једно-две, м'нечка вињачетија. П'лна скоро ресторација сас човеци, у това време идеоше возове и народ се возеше сас њи, једни дооде, друђи отоде, тарапана цел д'н. Седимо уз масу ка се врата отворисе и улезе у ресторацијуту наш другар и земљак из царибродско, Тацко армоникаш. Улезе и одма оди вратата поче да запомага:</p><p style="text-align: justify;">- Браћо, човеци, граџање, ам'н помагајте ако Бога знајете. У невољу сам силну. Са ме помогнете, че се раздужим на сви ка стигнем. -Стигла ми је сас влакат нова армоника из Италију, " Паоло Сопрани", и немам паре за царине и транспорт. Молим ви се, помагајте, не давају дор се не плати. </p><p style="text-align: justify;">Видно узнемирен, Тацко изорати, а свет че се сурине, од његову гледну точку, не подигне ли рамоникуту у тија момент, јутре че је к' сно, кока че ђу некоја сила одвлече бесповратно.</p><p style="text-align: justify;">Човеци се оћуташе, никој ништа не орати, издиже се саде некаква голема човечина и продума:</p><p style="text-align: justify;">- Ајде другари, да саберемо да спасимо човека! </p><p style="text-align: justify;">Извади он прв пару и тури на масу, а по њега и друђи извадише кој колко може и за час Тацко сабра паре да си заврши работу. Несмо тегај знајали кој је, после се запознамо, това беше Санда Циганин, кафторџија, остал без работу у Прогрес и се преорјентисал да оправља кафторје и тека је печалил дор не умрé. После разбрамо да је бил и он свирџија, басаџија у дувачћи орћестар. Ни се сас Пеликана згледамо и он саркастично продума, кико сложни Пирочање сабраше паре, да помогну Цариброџанина. </p><p style="text-align: justify;">Заврши се това, Тацко излезе, народ поче да си ко преди џаколи, свакој своју муку, а Пеликан наручи јоште по вињаче. Дојде нашијат човек што га чекаомо, завршише сас Пеликана кво имаоше и ка се пај отворише вратата на ресторацијуту, улезе Тацко сас начињену армонику на мешину и растргну некакво оро, колко што силно може. Нова армоника, убав звук, доб'р армоникаш, срца весела, а главе поошамоглавене, музика до некоје доба у ноч, вињацетија и повече. Убава армоника беше таја Паоло Сопрани, л'скава, сас изгравиранога големога орла на корпусат, сас шарене нитне накачене, убавило, а тек звук! Почесе и бакшиши да падају, а по јед'н ред некој наручи некакво бугарско оро, Тацко заглави једну дирку сас клечку ћибрит и засвири, а оно кико гајда да свири, оро се заврте та до некој ред. Санду кафтордзију к'сно у ноч одвезомо дома и настаде големо пријатељство. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitS6yEOXL0EX3k3PKOMMcY85BJAgHc2nU9ejsU8pODAwDgsU_RCq8IQvdZehtLMG3RpA0N4KfcnFgG8Mwvlr8ehOAv4JF7xXA4VmedkgV_e7OnT5ZSxIIBQz9crtxFVZMdQUoaB0UB2RLk/s945/%25D0%259F%25D0%25B0%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25BE+%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="472" data-original-width="945" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitS6yEOXL0EX3k3PKOMMcY85BJAgHc2nU9ejsU8pODAwDgsU_RCq8IQvdZehtLMG3RpA0N4KfcnFgG8Mwvlr8ehOAv4JF7xXA4VmedkgV_e7OnT5ZSxIIBQz9crtxFVZMdQUoaB0UB2RLk/w532-h266/%25D0%259F%25D0%25B0%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25BE+%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg" width="532" /></a></div><br /><p style="text-align: justify;">Ка мињујемо кроз Пирот, сврчаомо при њега, поседимо на труповете преди радионицуту. Санда пушеше цигаре ко строшен кафтор. Извади паклуту, "Југославију", и узне та удара нежно ама сас мерак, с' паклуту оди палацат на другуту руку, по повече пути да почњу пол'ка да издзртају и излазе цигарете и ни покани.</p><p style="text-align: justify;">Сас ћибритат исто ка извади клечку, у голем лук ч'к нади главуту измане и врасне, ама добре одмерено да нарочно не успеје палењето оди први пут. Тека неколко пути мераклисћи измањује, видно ужива Санда а и тија што га гледа, и на крај ка се запали клечката, почека малко љутијат пушак да одмине и сас тачно прорачунато време запали свете три цигаре. Прав ритуал, а и ни смо после користили тија манири дор ђи не машимо. Пеликан за сва времена, а ја преди коџа године и за мене се јоште не знаје дали че ђи пак пропушујем и мањујем.</p><p style="text-align: justify;">Отиде си и Аца Пеликанат, тихо и улезе у царибродску легенду. Тија пут га никој не може расеца оди спање, беше заспал за вечно, а бесе тегав на будење. Једвам га разбудише баба Данка и Курта, Батко, Гица и Кокан, ка појдоше једну годин на путешествије у Ђерманију. Карал си је животат преди време, ноншалантно, а свак тренутак, живејал је по два. У све кво је работил уживал је, дали ка пише, свири, оправља шермана, ка орати виц, или ка поје "Мачку" оди Ибрицу Јусића. Све с'мерак, ко Санда ка тупа паклуту да се изм'кну цигарете. </p><p style="text-align: justify;">Ненаметљиво да режира свој живот и животи на сви што га окружују не беше донел оди" Витиз" озгоре, то си му беше урођена одлика и карактерна црта, това беше прави Пеликан, увек на свој терен, да праји режије и шарене сцене ко што онуја годину беше у ресторацијуту у Пирот и догодовштината сас Тацка и Санду кафторџију. Кројеше Аца убаве комбинације, ама и животат не беше наиван, не даваше му да подигне главу малко, да пред'не, да се опорави малко, моташе га на там навам и не дозвољаваше да му иде карта. Задње године јед'н корак напред а два назад. Тека и заврши изневерће, одједанпут, и ни тури у чудо. Не можеше да му једино узне вечнуту усмивку сто ђу имасе у очите и оптимизам што се оди њега ширеше на све стране. Уливаше сигурност на сви около, затова се требе и врзмаоше коџа млади човеци около њега.</p><p style="text-align: justify;">Санда басаџијата, ка разбра оди кво је болан, и на препоруку на докторје и на сви живи да мане цигарљаците, самоуверено и храбро продума: "Ја ка ђи нес'м оставил ка је требало, нечу ни са. Че ђи пушим до крај"! Тека и би...</p><p style="text-align: justify;">Аца Пеликанат ни изненади, кока га некаква небеска сила на брзину одсеца на горе да се придружи на Санду басаџију, Тацка, Крлу, Перу армоникаша и много друђи добри и изузетни човеци. Кико успомена остаде само урезана и замрзнута слика на сви што су га добре познавали, мада не с'м баш сигуран да је на некога и успејало да га толко добре упознаје. Одлика на големи и посебни, од Бога дадени за све, и он је бил човек кој је неколко крачће иш'л преди животат, а посебно је знајал да од сложен зивот направи игру, талентовани глумац кој уопште неје ни морал да глуми, харизматичан и све кво је написал, казал, изрецитовал било је п'лно сас дух и сас шарм, до савршенство је знајал да види све кво друђи несу могли и да зналачћи анализира сви префињени покрети на Санду кафторџију сас ћибритат и цигарете и манири на друђи интересантни човеци и да тија гафови добронамерно и у прав момент примени и све това и још много ненаписано и не изречено, то је ненадмашни и бесмртни, Аца Новков Пеликан...</p><p style="text-align: center;">*</p><p style="text-align: justify;">Недостатак савршенства теорије у пракси, не нарушава равнотежу у универзуму и међу звездама, а оркестар који чине најсјајније овоземаљске звезде састављен од добрих музичара и још бољих људи увек ће како на овом тако и на оном свету самоуверено стајати на раскошним позорницама где је свачије место унапред знано и зацртано, место које је свако успео ваљда и да заслужи, место попут задње станице за велике људе, изаткано од ситних мудрости и недостатака такта и ритма , место где време и брзина готово ништа не значе: ако идеш пребрзо, сустићи ћеш невољу, ако идеш преспоро, стићи ће те невоља...</p>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-66019641502464448132021-06-27T13:51:00.004+03:002021-06-27T13:51:31.970+03:00In memoriam: Предраг Димитров Дуруз (1955-2021)<p style="text-align: justify;">По онова што је мог`л, а неје Дуруз је ко и Цариброд. Много и ништа до крај. Да ли је това у детињство било качење по дрва, карање ма точак, играње на топку, слазење у Пропас, купање и гоњенице по Вртању и на Јаз, па и училиште и увек најбољи или меџу најбољи, увек непревијен и тврдоглав и увек свој. </p><p style="text-align: justify;">Т`ги је бил Арновуцка, или Арни. Из това време помним ка паде и Машинсћијат парк зади Трапинуту зграду, та се набоде на шиљ`к на косачку и са си с тија ожиљак на коленото и отоди. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihOCzDKSPvNH9NNkr3siAHDgxEywgKIaADNpNciKffJdcsFncM1nPgyEw16AK3RD4A60MJ-tHjxdpxH-3TlBaidF4f1DKQL3W6S0hT3pJHY8t5YnQxc-uGdTp_9SwUA-K0itcSisP7kn25/s807/205611489_4790548904294318_1508367943008729753_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="540" data-original-width="807" height="268" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihOCzDKSPvNH9NNkr3siAHDgxEywgKIaADNpNciKffJdcsFncM1nPgyEw16AK3RD4A60MJ-tHjxdpxH-3TlBaidF4f1DKQL3W6S0hT3pJHY8t5YnQxc-uGdTp_9SwUA-K0itcSisP7kn25/w401-h268/205611489_4790548904294318_1508367943008729753_n.jpg" width="401" /></a></div><div style="text-align: center;"><span style="text-align: justify;"> Предраг Димитров Дуруз (17.11.1955-26.6.2021)</span></div><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">После, ко по голем, прв у сви спортове, страшно талентован кошаркаш, одличан фудбалер и клинац кој напарави дар-мар, на КК Партризан у Паркат 1970. , па се надам га има у „75 године кошарке“, јер да се разберемо ако је некој из туја генерацију мог`л да игра у савезни ранг, това је бил Дуруз.</p><p style="text-align: justify;">У гимназију, јак ђак, убаво момче и „главни непријатељ“ на деду си Ђору Шукаревога, због „джазову музику“ с коју пак победи на једну Гимназијаду у Бабушницу. </p><p style="text-align: justify;">Студије, прво у Београд, па у Ниш, кошарка, фудбал ка затребе, па по това „Проћисла лета“ и „Луде ноћи“ по Цариброд.</p><p style="text-align: justify;">После женидба, работа, новинарство и релација Цариброд – Пирот, али све време редовне визите на „Панзионото“, „Гациното“, „Балкан“... и друштво за које се све дава и коje за тебе дава све.</p><p style="text-align: justify;">По това поче с РТЦариброд, куде се недовољно помиња њиговата роља за началото, оснивање на КИЦ-ат, куде се готово се пак и не спомиња, доводење на опозициони прваци у Цариброд, што је у това време било равно велеиздаји, организовање на меропријатија меджу која су и преоткривањето на Дудова. </p><p style="text-align: justify;">Из това време требе се знаје да на места куде је Дуруз завирал руку, друђи не су смејали ни косам, или чак и да помисле и погледају на њи. И по све това 2000. и ко „ плен за заслуге“ Галеријата, Колонијата у Поганово и после това болес . </p><p style="text-align: justify;">Прво јед`н удар 2015., па још јед`н 2019. Е са је вероватно бил је још јед`н и више га нема. </p><p style="text-align: justify;">И ка погледам кво сам написал испада ко да сам много испуштил и не с`м га много повалил. И не требе. Да га вале неје обичал.</p><p style="text-align: justify;">Затова че кажемо. Много таленти, много идеје, много желанија, енергија и нићиква спремност на компромис с онија за који је мислил да су начасни или иду по лош пут. С толко дар од Бога позанавал сам у Цариброд само два човека- Пеликанатога и Дуруза. Това Цариброд неје мог`л да разбере или чак ни да поднесе.</p><p style="text-align: justify;">Са ка је горе прво требе с Пеликанатога да испоју Срце је циганин (Il cuore e uno zingara) –победницу из Бабушницу, па да отиде до Ташка, да си заврше туруту из Балкан, да се поздрави с Бузу, Воју, Фуфи, Шабана, Трапу, Мићу Мајмуна, Гошка аптекаратога... . Да набаци јед`н центрашут на Гигу, да с Емила Цоцу одиграје басктет, да изока Цику да му отопоје „Smoke on the Water“ ( Дим над водом), да се ако може не скара одма с мајћу си, ако је све това уопште горе нади Цариброд и ако га има това је град дека скоро сви познаваш и дека те сви обичају. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="300" src="https://www.youtube.com/embed/8K9EUoRqB0g" width="361" youtube-src-id="8K9EUoRqB0g"></iframe></div><br /><p style="text-align: justify;">А за крај че кажем тека.</p><p style="text-align: justify;">Саучешће Дурузе за све онова што те несмо рабрали и до крај испратили! Ваљда че онија свет има повече разбирание за тебе и онова, кво си сакал, могл и умејал и ваљда је он стварно изнад Цариброд и царибродсћи адети и нарави... и провери да ли је срцето ставарно циганин или је само циганско. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: right;"><i>Слободан Алексић Ћоса</i></p>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-84141147376873297192021-03-22T14:10:00.008+02:002021-03-31T13:43:08.775+03:00Izložba „Za svakog ko je spasio drvo/За всеки спасил дърво“<p style="text-align: justify;">Ova virtuelna izložba deo je prekograničnog projekta “<b>Za svakog ko je spasio drvo</b>“. Projekat je imao za cilj da uključi mlade i eksperte iz Bugarske i Srbije u zajedničke aktivnosti i promoviše značaj životne sredine kao ključni faktor za održivi razvoj prekograničnog regiona između dve države.</p><p style="text-align: justify;">Više od 400 mladih iz opština Niša i bugarskih gradova Pravec, Etropolje i Botevgrad učestvovalo je u projektu. U svakoj aktivnosti bilo je uključeno po 50 mladih, uzrasta između 13 i 18 godina, jednak broj iz Bugarske i Srbije.</p><p style="text-align: justify;">Njihovi mentori bili su bugarski i srpski eksperti – ekolozi, dendrolozi, botaničari, šumari, entomolozi, fitopatolozi i moderatori.</p><p style="text-align: justify;">Ova izložba sadrži herbarijume različitih šumskih vrsta (drva, žbunovi, trave, mahovine i paprate) koji su predstavljeni u formi video materijala.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4HYjvK1todetCXS9aAP06fABSIbeUzbX1weB0TkFVtDp6njjrJCs95AHHmgCvH2QWKOLXyCrCzXkyBzpsE5fgjYEM4GaQIAUJR1X_prEBNrM_PTxjF7vQuiyctLvDw3U1B0n7ucKXxSg8/s973/inset-larger_1050x730_IMG5149.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="730" data-original-width="973" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4HYjvK1todetCXS9aAP06fABSIbeUzbX1weB0TkFVtDp6njjrJCs95AHHmgCvH2QWKOLXyCrCzXkyBzpsE5fgjYEM4GaQIAUJR1X_prEBNrM_PTxjF7vQuiyctLvDw3U1B0n7ucKXxSg8/w400-h300/inset-larger_1050x730_IMG5149.jpg" width="400" /></a></div><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: x-small;">preuzeto sa: botevgrad.com</span></i></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Ovaj projekat organizuje NIIT centar za društvene inovacije iz Niša, zajedno sa „YMDRAB“ iz Bugarske kao i Institutom za šume. Projekat sufinansira Evropska unija kroz Interreg-Ipa Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija. </p><p style="text-align: justify;">Virtuelnu izložbu je pordžao Virtuelni muzej Caribrod.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhIHAJMpNudfzQ-M6lMI49YlISkaip7cQuXecRWGLo0lWybyN213RCsIOcwuBSFt_tj4qLFmW59EgGg6cFY_ghY9WvaV-EZDrjPj8hDDy-uDbbaL28yoLvrPfsKkrm00Oh_K2YJubtAG3xX/s1830/FLag+IPA.JPG" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="392" data-original-width="1830" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhIHAJMpNudfzQ-M6lMI49YlISkaip7cQuXecRWGLo0lWybyN213RCsIOcwuBSFt_tj4qLFmW59EgGg6cFY_ghY9WvaV-EZDrjPj8hDDy-uDbbaL28yoLvrPfsKkrm00Oh_K2YJubtAG3xX/s320/FLag+IPA.JPG" width="320" /></a></div><br /><div style="text-align: center;"><br /></div><div style="text-align: center;">***</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><div>Проектът цели да включи младежи и експерти от България и Сърбия в съвместни дейности за опазване на горите и да промотира околната среда като ключов фактор за устойчиво развитие на трансграничния регион между двете страни. </div><div><br /></div><div>Повече от 400 младежи от общините Ботевград и Ниш участваха в проекта. Във всяка дейност участваха поне по 50 младежи (равен брой българи и сърби, на възраст между 13 и 18 г.). Те бяха водени от равен брой български и сръбски експерти - лесовъди, дендролози, ботанисти, ентомолози, фитопатолози, еколози и модератори. </div><div><br /></div><div>Изложбата съдържа хербария на различни горскорастителни видове (дървета, храсти, треви, папрати и мъхове) и е организирана от "Младежко движение за развитието на селските райони в България". Тя е част от проект „За всеки спасил дърво“, в който участват 200 младежи от общините Правец, Етрополе и Ботевград и още толкова техни връстници от сръбския град Ниш.</div><div><br /></div><div>Проектът е съфинансиран от Европейския съюз чрез Програмата за трансгранично сътрудничество Interreg- ИПП България - Сърбия 2014-2020 г.</div><div><br /></div><div><br /></div><div>Pogledajte izjave učenica, učesnica u projektu, a zatim i finalne izložbe biljaka u Srbiji i Bugarskoj.</div><div><br /></div><div> </div></div>
<div style="text-align: center;"><iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/-e47fDrFLas" title="YouTube video player" width="560"></iframe></div><div style="text-align: center;"><br /></div><div style="text-align: center;"><iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/K8iv1H_vR-4" title="YouTube video player" width="560"></iframe></div><div style="text-align: center;"><br /></div><div style="text-align: center;">
<iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/WpzmJcXDdQg" title="YouTube video player" width="560"></iframe></div><div style="text-align: center;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjsGWvwGp2IR4tk9H0GU9QWnc6Hk3OO3L3QTNlnyZKQfH57fwdac_CYABJzvg7dzvHoHG1tEhoK-0_3CoqO-OL0T_OqJnT-hnnY0N3RBFc9S4-zKMtD2cXy2ef7JjXqz39Jr0CBPt8ALbXb/s371/EU+flag.JPG" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="249" data-original-width="371" height="82" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjsGWvwGp2IR4tk9H0GU9QWnc6Hk3OO3L3QTNlnyZKQfH57fwdac_CYABJzvg7dzvHoHG1tEhoK-0_3CoqO-OL0T_OqJnT-hnnY0N3RBFc9S4-zKMtD2cXy2ef7JjXqz39Jr0CBPt8ALbXb/w122-h82/EU+flag.JPG" width="122" /></a></div><br /><div style="text-align: center;"><br /></div><div style="text-align: center;">Ova publikacija je napravljena uz pomoć sredstava Evropske unije kroz Interreg-IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija pod brojem CCI No 2014TC16I5CB007. Jedinstveno odgovorno lice za sadržaj ove publikacije je NIIT centar i ni na koji način ne može biti tumačen kao stav Evropske unije ili Upravljačkog tela programa.</div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-72875414448290602232021-03-13T20:16:00.001+02:002021-03-13T20:16:59.394+02:00Прикаска: Шуми Марица<p>Синко, ти не знајеш деда Раку, мојег башту. А казувала сам ти за њега! Еее, он је бил известен трговац по целијат крај. Знал је много народ, с много народ је правил трговију. Он си на њега беше бата Горча, а и ућа ти Васа и Јоца су тека оправни.</p><p>А обичаше и он, кико бату, да пивне. Бил је другар и обичали су га човеци. Сечам се, појду трговци из Валниш, из Звноци, на пазар у Цариброд. И муњувало се на Поганово, па преко Планиницу. Они појду у четвртак и сврну при нас. Маћа ми одма тура тигање, пржи месо, једу, вечеру, пију... Ми смо вола клали, па свиње, па овце. Имаше јед'н човек машину за месо, па закољемо вола, па месо мељу, мељу, мељу... И тека, они преспе, доручкују, иду ма јутред'н у Цариброд на пазар, врну се при нас, пак једење, пијење,... преспе и у суботу си иду. Све мама служи, готви... А она је све умејала, а д'н школу неје имала... самоук.</p><p>Башта ми држеше задругу, докарује намирнице, шићер и текова. Он дојде уморан и легне, а шићерат се требе дели, коме колко следује на човеци. Они дооде и маћа ми све седи и израчуна на којега човека колко шићер се падне, и не писује ништа, не знаје да напише, све напамет рачуна, колко су човека у ижу и коме колко се пада да му даде, она је све това напамет знала да израчуна.</p><p>А једнушка, продавал тата коња, ама коњат бил малко ћорав на једно око. Он си ћутал, и решил да нема това да казује, ама нема ни да л'же. Дош'л човек и га питал:</p><p>-К'в је коњат, добар ли је, здрав ли је?</p><p>Деда Рака му рек'л:</p><p>-Абе, мене гледај, за коња не питуј!</p><p>Човек даде паре, узне коња и отиде. Минуло некоје време, човекат видел да је коњат ћорав и се врне при деда Раку. Почел се буни, ама Рака му рек'л:</p><p>-Ја ти реко гледај мене, за коња не питуј! Л'гал ли сам нешто?</p><p>Човекат неје знал дека тата на једното око неје довиџувал убаво!</p><p><br /></p><p>Ама отишал једнушка при тија његови пријатеље, трговци у Валниш и се запију. Он пијан запојал “Шуми Марица”. А това много лоше време беше, неје се смејало поју текве песме. Некоj га чул оди комшије и га наклевети на жандарете. Они га вану и га утепају оди бој. И са ко да га гледам, једва си дојде дома, једва прескочи прагат. Рече на маћу ми, ја сам много тепан. После си је повече лежал, и се разболе и не може се оправи.</p><p>Зас'њује он ко је отишл на онија свет. Сретне на Милу маћу и на Десу Светину маћу, оне беоше умреле, и појде с њи. Ама га сретне баба Ката и му рекла Рако ти се врни, још јед'н из нашту фамилију требе да дојде, па си ти т'гај на ред. Девет месеца се минуше, бата Венко пођину, утепа ли се, не се сечам. Он беше милиционер у Пожаревац. Сечам се, донесоше његове крваве дреје, а стрина Борика ђи узе и ђи однесе онам у гробиштата та ђи закопа. И тата рече са сам ја на ред. И не знам година мину ли на Венка ил не мину, и он умре. Епà, тека беше!</p><div><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-62106252214411409832021-01-03T19:01:00.000+02:002021-01-03T19:01:54.189+02:00Оригинални писма за изграждане на градския храм в Цариброд (1890)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Преди повече от 130 години в тогавашния Цариброд се ражда идея за изграждане на черква. Тогавашното бедно население не смогва да осъществи това свое желание, но все пак идеята за строежа на градски храм започва лека-полека да се осъществява през 1888. г. Тогава градският Общински съвет взема решение за изграждането му, при което назначава и комисия от дванадесет члена. С много труд и пот, подкрепени от Божията ръка и подпомогнати от Софийската епископия, Княжество България и Министерството на външните дела и изповеданията, успяват да сложат основите на бъдещия царибродски храм през пролетта на 18 май 1890 година. Работите продължават и стъпка по стъпка, камък върху камък, през следващите четири години изниква прекрасен храм.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Благодарение на Мария Гоцева, дигиталeн архив Стари Цариброд и Виртуалния музей Цариброд ви представят преписи от оригинална документация и писма, свидетели за началото на строителството на градския храм през 1890 година.</div>
<br /><div style="text-align: center;"><br /></div>
<div style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhx5lz2XLVuPEhGvVEUNoiTJfvrtOgRNttxVdF8Mh84idOBDPl_IL4i3cUdc6aaougVYSTyW-A-gPYu768GWd-0JwpWFPwzHPmNnVT7VtL5UynrOV_bnQlqiHj7v47xDcQoEDTie6HbFLfn/s1600/Carkva_Caribrod_1890_02.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhx5lz2XLVuPEhGvVEUNoiTJfvrtOgRNttxVdF8Mh84idOBDPl_IL4i3cUdc6aaougVYSTyW-A-gPYu768GWd-0JwpWFPwzHPmNnVT7VtL5UynrOV_bnQlqiHj7v47xDcQoEDTie6HbFLfn/s400/Carkva_Caribrod_1890_02.jpg" width="300" /></a></div>
Май 1890 год.<br />
От София<br />
<br />
вертикално:<br />
В отделение на изповеданията:<br />
подпис: Др Съмарджиев<br />
15.V.1890<br />
<br />
Господин Министре,<br />
<br />
Управлението на Софийската Митрополия като препраща препис от постоновление № 79 на трънската постоянна комисия и план за бъдеща църква в Цариброд, чест има да Ви помоли, Господине Министре, да благоволите и разрешите построяването на църквата в Цариброд и поне възложено още днес понеже църковното настоятелство било ... работници от надница и иска да се положи основния камък 18 тога /б. р*. Този месец/.<br />
<br />
Председателстващ на Софийски Епархиален Духовен Съвет<br />
Подпис и печат.<br />
<br />
* б.л. - бележка на редактора<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNQNGk1ioL_bFtUnpMjjAM481tv7GAgwFsrKkZI4lRMf7Cxc6yotahpwBWalN6EkiMTIFiNH71LrEBWFySEV2kj4JzLZyg9F5opxkji1SCyK9AG-F4qhXYZ9xuIH9kNzVPY301C6gsEDZn/s1600/Carkva_Caribrod_1890_03.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNQNGk1ioL_bFtUnpMjjAM481tv7GAgwFsrKkZI4lRMf7Cxc6yotahpwBWalN6EkiMTIFiNH71LrEBWFySEV2kj4JzLZyg9F5opxkji1SCyK9AG-F4qhXYZ9xuIH9kNzVPY301C6gsEDZn/s400/Carkva_Caribrod_1890_03.jpg" width="350" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="text-align: left;">2-ри май</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="text-align: left;"><br /></span></div>
Днес Трънската окръжна ... Комисия под председателството на Т. Г. Пъев в присъствието на членове: Ц. Манчов и Г. Шойлев и с участието на окръжния инженер Л. Вълков разсъждава отношението на Царибродския архиепископски Наложник от 30 м. м. Под № 127, с което препраща на одобрение един план за постройка на своя църква в гр. Цариброд. Комисията като взе в предвид, че градът Цариброд има необходимост от една църква и според мнението на окръжния инспектор, изработения за тази църква план напълно съответства на назначението си, то на тази основа ... Комисията е на мнение щото постройка на църквата да се почне по изработения план. <br />
<br />
Препис от настоящото постановление да се съобщи на Архиерейския наместник.<br />
<br />
Подписали: Председателстващ Т. Г. Пъев<br />
членове: Ц. Манчов, Г. Шойлев, не се чете<br />
инженер: Л. Вълчев<br />
Вярно<br />
Подпис и печат Секретар Сим... <br />
<br />
<br />
<div>
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_JbxHNzKMIqw2eUOMHVfuGjcw86MmxqbiZjUFeYLZqBDIsMZN289hsOhngPDHWDLgNS1aeSNivk1qHk6fwtQpizdbzhVtoJHjgrJp_OCBsd5mpdVnrhoJwSzNE9DWOH8iZVc6QOs3BeKm/s1600/Carkva_Caribrod_1890_05.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_JbxHNzKMIqw2eUOMHVfuGjcw86MmxqbiZjUFeYLZqBDIsMZN289hsOhngPDHWDLgNS1aeSNivk1qHk6fwtQpizdbzhVtoJHjgrJp_OCBsd5mpdVnrhoJwSzNE9DWOH8iZVc6QOs3BeKm/s400/Carkva_Caribrod_1890_05.jpg" width="350" /></a></div>
<div>
<div>
Май 1890</div>
<div>
София</div>
<div>
<br /></div>
<div>
до Министъра на външните работи и изповеданията</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Господин Министре,</div>
<div>
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
В допълнение на отношението ни към 15 т.м. под № 1349, Управлението на Софийската Митрополия има чест да Ви уведоми, че за построяването на църквата в Цариброд щели да бъдат нужни 20 000 лева от което количество 6 000 лева имали готови и 6 000 лева записани помощи, а остатъкът от 8 000 лева гражданите хранили надежда, че ще се събере от доброволни помощи на християните и от помощи на правителството ... дадено заявление.</div>
<div style="text-align: left;">
При този момент ако е възможно по скоро да ни се потвърди планът, за да го изпратим в града, за да се почне постройката. </div>
<div>
Председателстващия на Софийското Епархиално Духовенство: подпис и печат </div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKOI-g68xTs5KAawYR-f3HvgwLa0-XRluQoWD8lxfyhHnIPGrOFcDfq7TqUt806fdU0TUsY4GJLLsyiqWaLQI86XwNqYjz5q1IqUqDY3BQ1uaHmuk1uINfucHtPolfgUWlAxghazdgGMv9/s1600/Carkva_Caribrod_1890_07.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKOI-g68xTs5KAawYR-f3HvgwLa0-XRluQoWD8lxfyhHnIPGrOFcDfq7TqUt806fdU0TUsY4GJLLsyiqWaLQI86XwNqYjz5q1IqUqDY3BQ1uaHmuk1uINfucHtPolfgUWlAxghazdgGMv9/s400/Carkva_Caribrod_1890_07.jpg" width="350" /></a></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">Доклад
до Негово Царско Височество</span><span lang="BG"><o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">№
</span><span lang="BG">4434<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Господарю,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Имам честа най покорно да моля Ваше Царско
Височество да благословите и разрешите щото от сумите предвидени в бюджета на
повереното ми Министерство за текущата година за пособия на църкви ... /глава
ІХ, ал. 44/...<o:p></o:p></span></div>
</div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKbhM0BcH8ckefXd4xZN5_7HOeeyBAH_r82NRgpJZhyHiLhBUmk3prZb8EY4Bh3Jhpez0p4r2JVw1BRivlARB-qCRiVLfzazcegLsY0-kylpk3sQDl1jaVDKOfdAygCO1SALCl3tWEoJml/s1600/Carkva_Caribrod_1890_08.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKbhM0BcH8ckefXd4xZN5_7HOeeyBAH_r82NRgpJZhyHiLhBUmk3prZb8EY4Bh3Jhpez0p4r2JVw1BRivlARB-qCRiVLfzazcegLsY0-kylpk3sQDl1jaVDKOfdAygCO1SALCl3tWEoJml/s400/Carkva_Caribrod_1890_08.jpg" width="350" /></a></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">на църковното настоятелство в Цариброд за
построяване църква в тоя град и двеста и петдесет лева на общинския кмета на с.
Лукавица, Родопска околия, за огражданията в това село.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Ако Ваше Царско Височество одобрявате това мое
предложение най покорно Ви моля да благоволите и подпишете приложения тук указ.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Съм,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Господарю,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">на Ваше Царско Височество най покорен служител
и верен поданик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">София,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">юни 1890 год.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Министър на Външните Дела и Изповедания:
подпис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">********************************************* </span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiXpxZKhr7haHMyvXaXoFEde_2g594xWXC6OSZVKJm8qpha_6xIoFzkbfSNuYBsRqNWctQekxLBZM5e5YBmPlUuuUXlbkd6glUIAu2myUt5om_6bN9GelVPqwlCDsD-dKQBgPITS4qEZJN8/s1600/Carkva_Caribrod_1890_09.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiXpxZKhr7haHMyvXaXoFEde_2g594xWXC6OSZVKJm8qpha_6xIoFzkbfSNuYBsRqNWctQekxLBZM5e5YBmPlUuuUXlbkd6glUIAu2myUt5om_6bN9GelVPqwlCDsD-dKQBgPITS4qEZJN8/s400/Carkva_Caribrod_1890_09.jpg" width="350" /></a></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">вертикално: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">обнародвано 9/41 90 г. ...<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">Указ<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">№ 45<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">Ний
Фердинанд І<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">С
Божията помощ и Народната Власт<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">княз на
България<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">По предложение на наший Министър на Външните
Дела и Изповедания представено Нам доклада му от 4 текущий месец под № 4434,
Постановихме и Постановявам:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">І. Да се отпуснат хиляда лева пособие на
църковното настоятелство в Цариброд...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">********************************************* </span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisDr46guL3rYV2lZ1z7NSJTYGGgsolpCJgMmw4pVCCIMD2eT7NJdfq8dlncDWB9JXA51KtaH9uvEcY_Z5IBN46BRcDF7jVKQIo9I0fgeZ9YybLDiQ6tHq_Cj_T8qw5bb9w2_mklk1rxULl/s1600/Carkva_Caribrod_1890_10.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisDr46guL3rYV2lZ1z7NSJTYGGgsolpCJgMmw4pVCCIMD2eT7NJdfq8dlncDWB9JXA51KtaH9uvEcY_Z5IBN46BRcDF7jVKQIo9I0fgeZ9YybLDiQ6tHq_Cj_T8qw5bb9w2_mklk1rxULl/s400/Carkva_Caribrod_1890_10.jpg" width="350" /></a></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">църква в тоя град и двеста и петдесет лева на
Общинския Кмет в с. Лукавица, Родопска Околия за ограждения в това село.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">ІІ. Означеното тук количество да се вземе от
сумата, предвидена в бюджета на Министерството на Външните Дела и Изповедания
за текущата година за пособия на църкви и други /глава ІХ, алинея 44/.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">ІІІ. Изпълнението на настоящия указ се възлага
на наший Министър на Външните Дела и Изповеданията.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Издаден в Наший дворец в София, на 6 юни 1890
год.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG">Подпис на княз Фердинанд<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="BG"><br /></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="BG"><br /></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="BG"><br /></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="BG">********************************************* </span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAxsICxgqOckFEUuHKm00vmroxsfJRYaG54WbAFSTmj0rO0YSEvcinz3muWSFJuJRJNTmz7XOfv2Y62NYB839TwxQtZfSlAwwJJYqBAefK3bsRm26f2iWSZBKSXgmjaqaaJmtY44mtBGqU/s1600/Carkva_Caribrod_1890_11.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1400" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAxsICxgqOckFEUuHKm00vmroxsfJRYaG54WbAFSTmj0rO0YSEvcinz3muWSFJuJRJNTmz7XOfv2Y62NYB839TwxQtZfSlAwwJJYqBAefK3bsRm26f2iWSZBKSXgmjaqaaJmtY44mtBGqU/s400/Carkva_Caribrod_1890_11.jpg" width="350" /></a></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
№ 2690</div>
<div class="MsoNormal">
Юни 1890</div>
<div class="MsoNormal">
гр. Цариброд</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
вертикално:</div>
<div class="MsoNormal">
.... 18-22 VІ 90 ...</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Рапорт</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
В изпълнение на предписанието на Министерството на Външните Дела и Изповедания от 16-ти тога /този/ под № 4883, чест имах да отнеса че отпуснатата сума с известие № 426 на сумата 1 000 лева, пособие за направата на църква в град Цариброд е изплатена от местното ковчежничество и предаде под разписка на местното църковно настоятелство в тоя град.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Околийски началник: печат </div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="BG"></span></div>
<div class="MsoNormal">
Секретар:....</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
********************************************* </div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Есента през лято господне 1894-о на 8 ноември по стар стил новият Божи дом заблестява в цялата си пълнота. На този ден той бива тържествено осветен и посветен на Пресвета Богородица и нейния Рожден ден – Мала Богородица.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-38725929617097194152020-10-14T20:30:00.006+03:002020-10-14T20:32:47.034+03:00Царибродски учитељ пронашао лек против рака<p style="text-align: justify;">У Цариброду је пронађен лек противу најопасније болести – рака. Проналазач је један – учитељ. Рак неће више мучити човечанство.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><i>Овим речима почиње текст објављен у часопису „Време“ 24. јуна 1939. године. Текст који носи наслов „<b>Царибродски учитељ Новица Ђорђевић тврди да је пронашао лек против рака</b>“ даље каже:</i></p><p style="text-align: justify;"><i><br /></i></p><p style="text-align: justify;">(Рак) неће замарати професоре и научнике по лабораторијама – бар тако верује учитељ – проналазач, који је вољан да свој изум пошаље стручњацима на анализу. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0gvTJBvh3DHUghq5Yf_ExOhbtHOSu7JkiLdeZEbpLOd5wC4mNzXe1mnpdeihyphenhyphenoSS0vL3zpBspkn5w0wuMb1ma5dRtxwgk2tdiutNxNY-9Xt0uVZ8-P0oj211kfjMxkAgHr_SHijpmMAXg/s701/uciteq1.JPG" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="528" data-original-width="701" height="341" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0gvTJBvh3DHUghq5Yf_ExOhbtHOSu7JkiLdeZEbpLOd5wC4mNzXe1mnpdeihyphenhyphenoSS0vL3zpBspkn5w0wuMb1ma5dRtxwgk2tdiutNxNY-9Xt0uVZ8-P0oj211kfjMxkAgHr_SHijpmMAXg/w452-h341/uciteq1.JPG" width="452" /></a></div><br /><p style="text-align: justify;"><b>Узалудна операција у Софији</b></p><p style="text-align: justify;"><b><br /></b></p><p style="text-align: justify;">Гђа Милунка Ђорђевић, учитељица у Цариброду, разболела се пре четири године. Одмах је консултовала најпознатије лекаре у земљи и иностранству, да би се најзад задржала на лечењу у Софији, на приватној клиници професора г.др. Минка Жекова.</p><p style="text-align: justify;">По завршеном прегледу г.др. Жеков је са својим асистентом г.др. Томовим, професором медицинског факултета, као и други лекари у Југославији и иностранству, константовао код болеснице – рак.</p><p style="text-align: justify;">Лекари су предложили гђи Ђорђевић операцију, са гаранцијом да ће бити излечена и да се болест неће више појавити . Извршена је операција, коју је болесница тешко поднела.</p><p style="text-align: justify;">Првих дана, после операције, осећала се доста добро.</p><p style="text-align: justify;">Али ускоро болест је кренула на горе, појавиле су се две нове ране, на новом месту, у величини два квадратна сантиметара. Убрзо после тога, на запрепашћење лекара, појавила се и трећа рана на самом месту где је извршена операција. Рак се нагло ширио.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><b>Лечење у Београду</b></p><p style="text-align: justify;"><b><br /></b></p><p style="text-align: justify;">Гђа Милунка под теретом прве операције није могла да се снађе. Њен супруг био је очајан.</p><p style="text-align: justify;">После консултације, лекари су изјавили: операција није потребна, јер ништа не може да постигне. А други лек не постоји сем зрачења.</p><p style="text-align: justify;">Гђа Ђорђевић је тада по савету лекара издржала прописан број зрачења код г.др. Ерофима Христова у Софији. Међутим, ни зрачење јој није помогло, јер је рак нагло почео да се шири и она је све више и више малаксавала.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmsyug9cyNrwZy6OClgbLl8o-0K4hlgkGlRojZVbhQFpSzVnZf_2OegNXqTKaF95yBER6uZgPZcTRL1UqPT4P4EzdXAtiFp9d3yQLDfhVfug1OkWtHqm_itWTCPPNO1a02XWe0FdPIsv-u/s385/uciteq2.JPG" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="385" data-original-width="219" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmsyug9cyNrwZy6OClgbLl8o-0K4hlgkGlRojZVbhQFpSzVnZf_2OegNXqTKaF95yBER6uZgPZcTRL1UqPT4P4EzdXAtiFp9d3yQLDfhVfug1OkWtHqm_itWTCPPNO1a02XWe0FdPIsv-u/s320/uciteq2.JPG" /></a> <a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhchrQ3A03k8uHgxOg-AqrqDtWh3Ha6pH9G83tl9mJDoDK-IthII3s-2y9mGmTBAJj7Zfq7M9M07dC-wfMkdrOB9gvAZenJR2hpm5e1ZVywSjYmAY67rFg5rtOUPOqkKclSEPOkUIVPRfPU/s420/uciteq3.JPG" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="420" data-original-width="221" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhchrQ3A03k8uHgxOg-AqrqDtWh3Ha6pH9G83tl9mJDoDK-IthII3s-2y9mGmTBAJj7Zfq7M9M07dC-wfMkdrOB9gvAZenJR2hpm5e1ZVywSjYmAY67rFg5rtOUPOqkKclSEPOkUIVPRfPU/s320/uciteq3.JPG" /></a></div></div><br /><p style="text-align: justify;">Тако је ишло све до Ускрса ове године, када се у очајању обратила г.др. Илићу – Раковачком, чија је ординација у Римској улици 3 у Београду, који, како је стајало у једном огласу „лечи све болести које се данас у медицини сматрају неизлечивим“. Г.др. Раковачки рекао је да ће гђу Ђорђевић излечити, иако је то рак. Издао је и уверење, као што су то учинили и други лекари, да болује од рака. На питање г.Ђорђевића „да ли заиста може да излечи рак“, г.др. Раковачки је одговорио:</p><p style="text-align: justify;">-Разуме се, драги господине, јер ја лечим и неизлечиве болести: рак, туберкулозу итд. Ваша супруга кроз десет дана биће потпуно здрава.</p><p style="text-align: justify;">Г. Ђорђевић је положио новац унапред за десет зрачења, примио признанице, а гђа Ђорђевић је издржала десетодневно лечење. Али, ране се нагло шире и даље и гђа Ђорђевић напушта Београд уверена да њеној болести нема лека.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><b>Лечење народним лековима</b></p><p style="text-align: justify;"><b><br /></b></p><p style="text-align: justify;">Супруг је био очајан, али он сам предузима лечење болесне супруге народним лековима. И на запрепашћење и радост његове супруге, г. Ђорђевић успева да је излечи.</p><p style="text-align: justify;">Још после прве употребе овог народног лека, чији састав г. Ђорђевић не жели да шири и ране су завенуле и сасвим осушиле. Лечење је трајало 10 дана.</p><p style="text-align: justify;">- Што сам се спасла тешке и неподношљиве болести имам да захвалим своме мужу, који је као примеран супруг дао све од себе да ме спасе, каже гђа Ђорђевић. Данас сам потпуно здрава као и друге жене. На сваких 15 дана добијем у тежини по три килограма. Моје субјективно стање је сасвим нормално.</p><p style="text-align: justify;">Г. Ђорђевић одбијао је да ма шта каже о свом леку противу рака.</p><p style="text-align: justify;">- Ја сам само учитељ, не и лекар. За мене је важно да сам своју жену излечио, што нису могли да учине многи лекари и што је најважније, специјалисти и професори универзитета, који су ми за лечење узели преко 60.000 динара. Читав капитал. Радо ћу да пошаљем свој лек на анализу. Пристајем да се у присуству професора и специјалиста испита лек на сваком болеснику, али никоме нити хоћу нити могу дати лек. Зато вас молим, да то подвучете да ми се нико не обраћа.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><i>Шта се касније десило са „леком“, као и са породицом Ђорђевић, није ми познато! </i></p><div style="text-align: justify;"><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-39017051504733487302020-09-16T19:01:00.000+03:002020-09-16T19:01:13.427+03:00Вълшебниять конь - комикс на Иван Петров (1941)<p>Софийски вестник "<b>Нова вечер</b>" през 1941 година публикува поредица "<b>Вълшебниять конь</b>" на Иван Петров. </p><p>Виртуален музей Цариброд прибави две части от поредицата, публикувани в брой 359 и 362 от 26 и 30 юни 1941г.</p><p> </p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhI_IAaIewPrRXIaSyP7Tqnnijx_1loag-Bj6k4Ehr4lPfHkcd1t6v57A2qgJyDkpXzONQbzFLX0HCx0seqYKDaPZk_GpXk1G8Nq8EPAQEO4v8mQD0Y_u8uL6iLlJ9AjH9Ks3lURYLNX5oe/s2048/96VMC+Ivan+Petrov1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1159" data-original-width="2048" height="362" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhI_IAaIewPrRXIaSyP7Tqnnijx_1loag-Bj6k4Ehr4lPfHkcd1t6v57A2qgJyDkpXzONQbzFLX0HCx0seqYKDaPZk_GpXk1G8Nq8EPAQEO4v8mQD0Y_u8uL6iLlJ9AjH9Ks3lURYLNX5oe/w640-h362/96VMC+Ivan+Petrov1.jpg" width="640" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNcqrizJKkInLW6hXBoQ1EIweGR26ja8uUkx_wW6HArQtLJLaCg_9H6r4P9V9gdc-HiBZUTtQG7dubMXNRgGm2tbIkIXBUTRahdsg7oYaroetiN9zaGSpun6S43B09KsZCq9mg-Tq2Km61/s2048/97VMC+Ivan+Petrov1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1176" data-original-width="2048" height="368" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNcqrizJKkInLW6hXBoQ1EIweGR26ja8uUkx_wW6HArQtLJLaCg_9H6r4P9V9gdc-HiBZUTtQG7dubMXNRgGm2tbIkIXBUTRahdsg7oYaroetiN9zaGSpun6S43B09KsZCq9mg-Tq2Km61/w640-h368/97VMC+Ivan+Petrov1.jpg" width="640" /></a></div><br /><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br /></div><br /><p><br /></p><div><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-8827882796504127972020-07-19T14:53:00.002+03:002020-07-19T14:54:00.715+03:00Прикаска: МЕСЕЦАТ<div>Сечаш ли се, ка беше малечак, па си запел деду ти да ти довати Месецат!</div><div><br /></div><div>-Дедооо, укачи ме на Месецат! Дедооо, очу на Месецат да се укачим!</div><div>-Ама не може сине, он је високо, не могу те укачим!</div><div>-Дедооо, довати ми Месецат, довати га!</div><div><br /></div><div>И сваку вечер викаш, чим падне мрак, ти рипаш да доватиш Месец. А он, пустињакат, огрејал голем, па убав, кога никигаш неје поубав бил; а ти дете, главу си очепи да дованеш Месец.</div><div>И деда ти, кво че прави, реши да ти доване Месец!</div><div><br /></div><div><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWQ-fHdok6NjbgGyVC_Rjl1r749EBsujQMGr0acj4kR8hC7oRqMc-LE8GcXxNR-da_R7Zy7ro3LFuX2KTi4asCOV4rPf9AkjKxrzjOT9xOV3pgUdF02Rn9J5MHN4h0Z6YdQfPQ70o16TE3/s842/de%25C4%258Dak+i+mesec.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: center;"><img border="0" data-original-height="842" data-original-width="600" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWQ-fHdok6NjbgGyVC_Rjl1r749EBsujQMGr0acj4kR8hC7oRqMc-LE8GcXxNR-da_R7Zy7ro3LFuX2KTi4asCOV4rPf9AkjKxrzjOT9xOV3pgUdF02Rn9J5MHN4h0Z6YdQfPQ70o16TE3/s320/de%25C4%258Dak+i+mesec.jpg" /></a></div><div><br /></div><div>Видел он једну вечер при деда Стојана, памтиш ли деда Стојана, е на Станка башту, венер виси у двор, та си човеци работу врше. И отиде деда ти при Стојана и договоре се та закаче венерат повисоко у дрвото, неквa топола ли беше там, јаблка ли, не знам. Ама Месечина вече беше минула, Месецат се не види увечер.</div><div><br /></div><div>И пита те деда ти, очеш ли да идете да дованете Месецат. А ти да извркнеш од радос! И он те вану за руку, па ти показује у Стојановијат двор на венерат:</div><div><br /></div><div>-Ене га Месецат, видиш ли га куде је слезал! Са че га ванемо!</div><div>И за руку, па при деда Стојана.</div><div>-Деда Стојанеee, може ли да дованемо Месецат, видомо га куде је при тебе слезал, каже деда ти.</div><div>-Може, може, са че ви дадем слбу!</div><div><br /></div><div>И укачи се деда ти на слбу и стури ти Месецат!</div><div><br /></div><div>А ти дотрча дома и од пут окаш ко сте дованули Месец! Па целу вечер неси спал од радос!</div><div><br /></div><div>Епа, тека беше!</div><div><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-64850336052901806722020-06-16T18:07:00.003+03:002020-06-23T16:53:54.135+03:00Дигитален архив на в-к Братство (1959-2012)<div style="text-align: justify;"><b>9 юни е Международен ден на архивите </b>и архивистите и е включен в календара на ЮНЕСКО.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Архивите се обикновено възприемат като документи само за тясно специализирана употреба, които са труднодостъпни и са от интерес само за историците. Но архивите са неделима част от културното наследство и автентичен източник на информация. Те са ценно свидетелство за икономическото, политическото, социалното и културното развитие на човечеството и неговото опазване е от изключително значение за всяка нация, която иска да съхрани своята историческа памет. В дигиталната ера е улеснено наличието на архивни материали.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">През 2016 г. „<a href="http://muzejcaribrod.blogspot.com/?m=0" target="_blank">Виртуалният музей Цариброд</a>“ и сайтът „<a href="http://gotzevi.com/" target="_blank">Гоцеви от Цариброд</a>“ започнаха проект „Царибродският периодичен печат 1889-1919“ т.е. дигитализиране на старите периодични издания от периода. От този проект е създаден сайтът „<a href="http://staricaribrod.org/sr/" target="_blank">дигитален архив Стари Цариброд</a>“, където в допълнение към тази периодична преса могат да се намерят и други сканирани книги, документи и др.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Целта на проекта бе опазване, съхраняване и представяне на един от най-значимите фактори за развитието на писменото културно-историческо наследство на гр. Цариброд, чрез създаване на постоянен дигитален архив с неограничен достъп. Това разширява възможностите за по-пълно и комплексно изучаване на историческото минало и развитие на българите от гр. Цариброд и Царибродско от Освобождението на България до 1919-та година.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Миналата година <b>Културният център „Босилеград“</b> започна проект „<i>Формиране на дигитален център и дигитализация на материалите на социраните ведомства</i>“. По време на проекта бе извършена каталогизация и дигитализация на всички егземпляри од <b>вестник „Братство“, печатани от 1959 до 2012 година. Общо 2.273 издания </b>са достъпни на сайта на Културния център „Босилеград“ в pdf формат.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgC1bytsYLyYlw50PDE8qHHn4_5-8LsrpBqBsYSLe5FaWtPSacSs4nCg7PNhtq2DzBvVHbxt70m-Dr6OAXw3q9Xl-zkoQc6ZVS0rD_MSzku6HjOhHmvqL9jh2hNV6g5WM8p52m34zQAwbO5/s4318/bratstvo+VESNIK.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="2100" data-original-width="4318" height="195" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgC1bytsYLyYlw50PDE8qHHn4_5-8LsrpBqBsYSLe5FaWtPSacSs4nCg7PNhtq2DzBvVHbxt70m-Dr6OAXw3q9Xl-zkoQc6ZVS0rD_MSzku6HjOhHmvqL9jh2hNV6g5WM8p52m34zQAwbO5/w400-h195/bratstvo+VESNIK.jpg" width="400" /></a></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">В първата фаза на проекта дигиталния център бе оборудван с професионален скенер, компютър със специализиран софтуер и професионален цифров апарат. Също бе извършена дигитализация на издания печатани от 1959 до 1970. Първата фаза финансираха Министерството на културата и информирането и Община Босилеград. В другата фаза бе извършена дигитализация на издания печатани от 1970 до 2012. Средствата осигури Община Босилеград, а една част и Културният център.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">АРХИВА МОЖЕТЕ ДА ЧЕТЕТЕ <a href="http://kultura.bosilegrad.rs/bg/category/digital-centar/kolekcii/" target="_blank">ТУК</a>.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Изданията на „Ново Братство“ можете да прочетете в pdf формат на страниците на <a href="https://far.rs/bg/novo-bratstvo-bg/" target="_blank">портала Far.</a></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: right;"><i>М.Миланов</i></div><div style="text-align: justify;"><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-69982564941685909722020-06-14T10:30:00.002+03:002020-06-23T16:55:49.181+03:00Е.Ј. Цветић: Становништво Цариброда (1928.) <iframe src="https://drive.google.com/file/d/1Ng0HK-9YVL9x6rSX6-_fZmafLplLsJds/preview" width="640" height="480"></iframe>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-43444388552191367642020-06-01T10:00:00.000+03:002020-06-01T10:00:07.173+03:00Старе игре: Американско доси!<div style="text-align: justify;">Једно време, много одавна, још преди кликери у Цариброд је имало једна игра која се је окала каш`ци или коњачетија.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Пролетно време, ка се на касапницуту кољеоше јагништа, играло ђу је скоро свако дете. Играла се је с коњачетија, или средњијат зглоб на јагњешку ногу, ама само ако је сиров, јер ако се опече или свари, он ол`кне и стане каш`к, с кога неможе да се играје. Проверовало се је да ли је каш`к или коњаче ка се тури у воду. Ако пропадне коњаче - ако плива т'ги је каш`к. Даже је имало и коњачетија која су била од куче и запл`нена с оловцетија. Али да коњачето стане убаво за игру требе се прво докара, односно да му се на бетон остружу горњата и дољњата страна, та да стане ко „плочка“ и да се добро „уприда“.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><b>Ко се је игарала?</b></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Напраји се правоугаон талон или „ланто“, на некоје место с`с утабану равну земљу. На једнуту црту се нареде ситне паре, али с помалко од земљуту да мож` да стоју право. Зади њега се пушти још једна црта одека се „залагамо“ или „вачамо“. Кој се најдалеко „вене“, он прв цели, али још преди да се „вачамо“ играта почиње с`с кој че се прв „вене“ и т`ги се ока; „зук“, „презук“, „предпреди“. Кој је „зук“, он прв врља коњачето у пољето, кој се је најдалеко „заложил“, он прв гачка, ама тека да се коњачето не одрипиује него да се „претка“ по земљуту, јер у супротно следи аутоматска дисквалификација.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhXviWPEK6Okw4Z7A9i9Iefb1BF5MskzRLOy0455fyRkELVXHVpzGyYOrUeVpORI0H6Q9KZuEtRpZN2gKN42RZdNdl9_DqRQZ3CfzhO8sdtQshQve1Iiz0mPlIZ9aee4uHv2CSeWsYGnPE/" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="720" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhXviWPEK6Okw4Z7A9i9Iefb1BF5MskzRLOy0455fyRkELVXHVpzGyYOrUeVpORI0H6Q9KZuEtRpZN2gKN42RZdNdl9_DqRQZ3CfzhO8sdtQshQve1Iiz0mPlIZ9aee4uHv2CSeWsYGnPE/s320/24879685_255715684959129_8894022512769606395_o.jpg" /></a></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Цели се у парете, да се избију из земљуту и изврље из талонат. Теје што си извљил твоје су. Ако само две унакрсно излету, а коњачето остане у талонат, това се ока „доси“, а „доси“ ко што се је говорило све носи, или свете паре ти узимаш!</div><span><a name='more'></a></span><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">За помалечка деца имало је и игра „на стварчице“ дека парете замењују „стварчице „ - од којекакву стаклорију, железорију, па до делове од строшени сервиси за каве. Сиротиња пуста!</div><div style="text-align: justify;">Још у моје детињство играта вечим поче да секњује, тека да ђу нес`м играл много или не повече од две три године, али меџу тија малко по старите имало је истињсћи мајстори, ко Рала Шпец, Власта Шевуљћата, Цека или Стари Пешко и Чангата.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Ипак, прави мајстори су били; Ђока Конгата, Спас Шушеја, Синан, Ђока Гаврош, Ратко Учитељицата и готово си сви по стари Строшеночешменци и Чујпетл`чање, на чело с Михаила Жабуту, Дунду, Тачи и Симеона Тртинога.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Имал сам прилику да гледам некоји од њи на дело, ама и да „патим“ од некоји који ни надгледаоше ко играјемо. Ако ни ћумне често ни напрајеше „американско доси“. Това значи да узну све од талонат, истресу ни џеповете и узну ситњоријуту и коњачетијата.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">За парете ко и да је, ама за добро коњаче је имало ровање, молење и завиковање. Одговор је обично бил „кокавац“ и „ућути се, јер че кажем на башту ти или мајћу ти, дека играш комар“! Ја се сечам ка ни Ђока Конга, са познат к`о Ђока Кућ, на мене и на Денкуту, напраји „американско“. Падоше и по два три кокавца, ама најлошето је било што ни увати дека имамо цигаре у џеповете. Па т`ги тек молење и завикување, да не каже на нашти. Наравно да ништа неје казал али ни накара та му појамо и марширамо - Пионири малени, ми смо војска права.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Е, мој Кућ, ка би могла да се врну таја времена! Да ни годинете не напрајише „американско доси“, ни кокавците ми са не би тешко падли!</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Напомана: Мислим да је таја игра много стара и да и с`с изразите и урутћете евоцира успомену на нашу, шопску, номадску и пасторалну прошлос`.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: right;"><i>пише: Слободан Алексић Ћоса</i></div><div style="text-align: justify;"><br /></div>Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-31848833888352041052020-05-16T11:03:00.001+03:002020-05-16T11:03:34.271+03:00ЛЕГЕНДА О ЖЕЉУШИ (КАЛИНОВУ)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Заједно су се ставили,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ставили небо и земља<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">И се договорили:<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">При Бога че отидемо<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Од Бога да измолимо,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Девојку кико Калину<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Бог другу да не с</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BG" style="mso-ansi-language: BG;">ъ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">здава.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Бог им молбуту послушал,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Калину је С</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BG" style="mso-ansi-language: BG;">ъ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">лнце саздал.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Једна је само на света,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Калина мома убава.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">За њу ц</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BG" style="mso-ansi-language: BG;">ъ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">вти цвећето,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">За њу поју птицете,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Птицете и човеците.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">(Жељушка
народна песма, приповедао А.Минин)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ту,
у близини белог друма ког су походиле царске свите, ту у подножју мале,
валовите планине, ту, где се граница између две државе вековима немирно играла,
попут воде двеју река које се спајају у једну, ту се, у пастирској породици,
оцу Добрину родио син ког назва Калин. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Калин
је стасао у вредног и наочитог момка ког су волели сви у селу. Убрзо беше
изабран и за сеоског старешину. У неспокојним временима, негде средином </span>XIV
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">века, Калин је свим
снагама покушавао да очува своје село од разарања и пљачкања. Са својим
сељанима он направи хан, гостионицу поред пута, да причека и угости како ваља
путнике намернике и царске свите на путу ка Виени или Цариграду. Са обе стране
друма, око гостионице, засадили су брестове, да путницима праве хлад. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Благостање
и добри односи владали су селом. Осим на своје село, Калин беше поносан и на
своју унуку која понесе име по њему. Калина беше добре душе и памети на деду, а
по лепоти јој није било равне. Ко је видео Калину, или имао ту срећу да са њом
и прозбори коју реч, могао је мирне душе да хода светом, знајући да је видео
лепоту какву само мајка природа може да дарује у тренуцима највеће инспирације!
Али ни ти који су је видели нису могли да нађу праве речи да њену красоту, али
и доброту некоме опишу. Убава Калина, како су је звали, беше бела попут млека,
образа румених попут јесење јабуке. Имала је русу косу која се таласала и
сијала, док су је миловали сунчеви зраци. Очи су јој биле крупне, црне као угаљ,
а поглед попут дубоке воде из које није било лако извући се. Њена доброта је
сијала и више од њене лепоте. Волела су је деца и старци, помагала је болеснима
и немоћнима, миловала кучиће и овце, неговала цвеће и дрвеће... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjihDViJ8y0EnDAGuhebaywMZl6D44Cv1NIyRmyBBG7_FJdJ70r2i_JgSYztb0_mh4ttgTUMFh0JWgnMY-nil1qQK7VzZDpiyRBRtinvnr6Q0fazw-155oMk8Sj9aaZJKtViL9vDFtgztxD/s1600/moma.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="344" data-original-width="598" height="230" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjihDViJ8y0EnDAGuhebaywMZl6D44Cv1NIyRmyBBG7_FJdJ70r2i_JgSYztb0_mh4ttgTUMFh0JWgnMY-nil1qQK7VzZDpiyRBRtinvnr6Q0fazw-155oMk8Sj9aaZJKtViL9vDFtgztxD/s400/moma.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Људи
из самог села почеше да причају како су из села Калинових, из околних села
причали су да долазе до Калиновог села, да су ишли до Калинових по савет,
помоћ... и тако, мало по мало, село почеше да зову Калиново.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">И
пође једног јутра Калина по воду, на кладенац из ког је извирала вода бистра
попут сузе и сливала се у поток (бару). Загребе воду, напуни котлове, ал' јој
судба рече да застане, да душу мало одмори. И таман кад се ухвати за кобилицу,
да је нарами, наиђе ка кладенцу коњаник. Калина застаде да га пропусти, да
прође, све гледајући у земљу. Коњаник дође, ал не прође. Застаде крај кладенца,
да напоји себе, да напоји коња. Крупне, црне очи погледаше младог коњаника и
као да га оборише из седла. Он се поклони и рече:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">-Много
сам жедан, убава девојко. Молим те, дозволи ми да се напијем из твог котла!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">-Пиј,
јуначе, напиј се –рече Калина, заборавивши што јој је баба некада причала да
судбина заувек повезује девојку са момком који први попије воде из њеног котла.
Што је Калина заборавила, судбина није. Док му је придржавала котао, гутљај по
гутљај, срце јој је треперило, лупало све јаче. Толико да руке почеше да јој се
тресу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">-Ја
сам Дамјан. Доћи ћу опет у ваш крај – рече младић, попе се на коња у једном
скоку, као да је имао крила, и замаче у шуму.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">-Дођи
– прозбори Калина, једва чувши своје речи од лупања срца.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тако
је започела љубав између Калине и Дамјана. Љубав о којој су причали људи и
векови. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Он
је имао осамнаест, а она шеснаест лета. Низали су се дани и месеци. Њихова
љубав је бивала све јача. Договорише и свадбу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: SR-LATN-RS; mso-no-proof: yes;">Прича се да су на њихову
љубав и лепоту постале љубоморне богиње, виле и самодиве.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> Калина је људе заслепила
лепотом, а самодиве љубомором. Изрекоше клетву и њој, и њеном селу, и народу...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Попут
црних облака, над њиховом срећом надви се рат. Цар Шишман поче да окупља војску
да изађе на мегдан Турцима. Једне јесени, Шишмановој војсци се придружи и
Дамјан. Прича се да је коњаника било толко да су наишли пре зору, а друмом
прошли кад је сунце већ било високо. Њихова уздигнута копља подсећала су на
густу гору која се слива друмом.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"></span></div>
<a name='more'></a><br />
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Народна
песма опевала је и овај догађај:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">От когај се<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мила моја мајко ле<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Зора зазорила,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">От тогај се<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мила мајко ле<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Војска зав</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BG" style="mso-ansi-language: BG;">ъ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">рвила<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Коњ до коња<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мила моја мајко ле<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Јунак до јунака<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0cm;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мила мајко ле<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Копља като густа гора<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Замину
коњица, замину војска, замину нада за слободом... Како одоше, никад се не вратише!
Поразише их Турци. Почеше векови под ропством.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Веровало
се да војник који се не врати кући за три године, неће ни да се врати. А три
године прођоше. Калина је чекала, често загледана у даљину. Чекала и чекајући
почела да гасне, да вене. Четврте године зима беше хладна и љута. Ноћима би
злослутно завијали час вукови, час ледени ветрови. Само од њиховог звука ледиле
су се кости у телу. Од хладноће су пуцали и дрво и камен!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Једне
од таквих ноћи, док су укућани спавали, Калина више није могла да издржи.
Навуче своју одежду и по ноћи крену у планину! Крену у своју бесмртност, ногу
пред ногу, без застајкивања. На путу јој нису пречили ни студови, ни гладне
звери ноћи. Пред зору стиже до велике стене, при врху планине. Ту застаде.
Одатле су се по лепом времену видели сви пропланци и брдашца која су се попут
огрлице низала око њеног села. Одатле се по лепом времену видела река са којом
су немилосрдно и неуморно протицали дани чекања и чежње. Одатле се по лепом
времену видео бели друм, који је прво довео, а затим и одвео њеног Дамјана. У
неповрат. Звезде су још увек бледо трепериле на замрзнутом небеском своду када
се Калина наслонила на голу стену. Раширила је руке, као да жели да последњи
пут загрли своје вољено село, које је тек почињало да се буди, не слутећи шта
му доноси јутро!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ту,
наслоњену на стену, после неког времена пронашле су је дрвосече. Раширених
руку. Отворених очију. Погледа, чинило се, упртог у даљину и друм који јој није
вратио Дамјана. И тако замрзнута, биле је прелепа, убава као лутка, убава као
„кукла“. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Од
тада и сама планина понесе назив Кукла!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Калиново
и околна села се завише у црно. Туговали су са Калином, сада тугују за њом.
Легенда још каже да је дан након што је Калинино тело пронађено, сунце било
огромно и црвено као крв. А затим је почело да се смањује, да се гаси, поцрнело
је. На земљи је у сред дана настала ноћ. Кажу, наговештај несреће и зла!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">И
није се дуго чекало. Деветог дана од кад покопаше Калину, от туге срце препуче
и Калину.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Неко
време након тога, друмом наиђе турска војска. Кажу да су били бесни, да су
тражили освету, да намире и напоје своје сабље. У селу затекоше старог Добрина
и још неколико стараца који нису имали снаге да се попну до збега и сакрију у
шуми. Њиховом крвљу напојили су своје мрске сабље.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Жал.
Опет туга и жал. Калиново постаде жалосно село. Људи су жалили и туговали за
вољеном Калином и њеним дедом, за свим осталим изгубљеним животима. Толико да
су у говору причали „Ја сам из жалног села“, „Треба да свратимо у жално
село“... Жалили су, али и желели да обнове село, желели да сачувају сећање на
Калина и Калину. Село жала и село жеље временом поста Жалуша, односно Жељуша! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Село
које због љубави и поштовања назваше Калиново. Село које због туге и поштовања
назваше Жељуша.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Упоређујући
леденгу и историјске чињенице, можемо закључити да село добија назив Калиново
стотинак година пре турског ропства, дакле негде у периоду 1330-1350. То име
носило је неких 30-40 година по почетку ропства, што значи да назив Жељуша
датира негде из периода 1460-1470. године. У то време село је било у брдима,
изнад Бару, даље од реке и пута. На подручју Жељуше су пронађени остаци зидина из Римског доба, па се претпоставља да је још тада ту постојало насеље.<o:p></o:p></span><br />
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span>
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Поменути хан, односно ханови (анови) су заиста постојали поред пута, и то на месту где је данас центар села. Старији људи и данас кажу "<i>на Ановете</i>". Око ханова су постојали и столетни брестови, које су пре тридесетак година најстарији становници села памтили. Прича се и да су на тим брестовима многи мештани били обешени од стране Турака. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Нема
историјских доказа да су Калин и Калина заиста постојали. Историја их није
забележила. Али народно приповедање јесте. Легенда јесте. А у свакој легенди
има истине. Поготову у оној које је преживела шест векова!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Легенде
се преносе с колена на колено, са генерације на генерацију. Неке избледе и
заборав их неповратно прогута. Друге, на срећу, преживе. Бежећи од заборава,
често се приликом приповедања преточе у неколико верзија и варијанти, али срж
остане увек иста.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ја
сам чуо неколико краћих или опширнијих варијанти ове приче. Овде сам се понајвише
водио одломцима из необјављног рукописа Асена Минева „Калиново-Жељуша, легенде
и истине“, који су објављени у три наставка у листу „Братство“ 1994. године.
Себи сам дао и мало песничке слободе, да легенду другачије упакујем, да јој дам
једно ново рухо.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">До
поменутог рукописа за сада нисам успео да дођем. За сада остаје велика жеља да се
тај рукопис пронађе и објави. За све нас који имамо везу са Жељушом биће велики
губитак и жал ако до тога не дође.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Жеља
и Жал.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: right;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><i>пише:
Марјан Миланов</i><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br /></div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-45661726625905452452020-05-09T12:12:00.000+03:002020-05-09T12:12:05.754+03:00Цариброд уочи Првог светског рата<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<b>Цариброд уочи Првог светског рата</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Из књиге: ПУТЕВИ КОЈИМА СМО ПРОШЛИ</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>(“Пътища извървени”, Стефан Христов, ПАРТИЗДАТ, София, 1979 г.)</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пре рата, живот у нашем граду је био релативно тих, готово идиличан. Недељом и празником би елита еснафа, трговаца и врх званичне интелигенције излазио у шетњу главном улицом, а затим би седали за столове испред неколико пивница у центру града. У ваздуху се осећао мирис ћевапа. А на звуке војног дувачког оркестра који је свирао у Павлиончету (Павиљону), играла су се вијугава бугарска народна и градска кола, на челу са градском „елитом“. Недалеко од трга испред куће Ковачевих водило се друго коло, на звуке циганског оркестра. Тамо су играли трудбеници из народа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqSezPNCQ65VEExgJ7skGu34QEIu6u0iuP6dL0g6tau_feVgiSYe2AOmUqecVcfkd4wk4MUZ9_fFTjJNF2V4fift6PIBIUle9Aza_qeFqvGi1htUN4c7OuSC8izx-x-Adlvc498MJXVt61/s1600/407645_10151551497413146_1328490492_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="524" data-original-width="828" height="252" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqSezPNCQ65VEExgJ7skGu34QEIu6u0iuP6dL0g6tau_feVgiSYe2AOmUqecVcfkd4wk4MUZ9_fFTjJNF2V4fift6PIBIUle9Aza_qeFqvGi1htUN4c7OuSC8izx-x-Adlvc498MJXVt61/s400/407645_10151551497413146_1328490492_n.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У повечерје рата Цариброд је имао око 6000 становника.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али, и овде су деловали, макар и спорије, економски закони капиталистичког развоја. Иницијално нагомилавање капитала и овде је довело до класног раслојавања народа.</div>
<div style="text-align: justify;">
У то време у Цариброду су постојала три индустријска предузећа, готово потпуно неопремљена техником. У склепаној зградици, недалеко од железничке станице, радила је радионица за прављење ужади са 10-15 радника. На супротној страни, у њивама, била је циглана за производњу ручно израђених керемида и цигли. Мало ниже, ка западу, у правцу границе, налазила се табахана за обраду коже, од које су се израђивали опанци, које је становништво тада масовно носило. У граду су постојале две-три опанчарске радионице са по неколико радника. Једино, опремљено са бар мало технике, са мотором (локомобилом) било је постројење за израду марсејских ћерамида и машинску обраду цигли. Ово предузеће је имало 15-20 радника.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У граду је било неколико кројачких и обућарских раднји са по 5-10 радника. Такође, било је и других мањих радњи са по 1-4 радника, платнарских, грнчарских, кожарских, терзијских, лимарских и других.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Железнички гранични чвор привукао је значајну групу радника, с обзиром да се ту вршила смена особља возова – ложача, кочничара и других. Било је и пуно радника, наших суграђана, који су радили у железничкој радионици у Софији, шлосера и машинаца на железничком депоу. Слободним данаима они су се враћали у свој град. Наша станица је била погранична и упошљавала је не мали број цариника, чиновника, стражара и других.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У граду је постојала народна банка, популарна банка, мировни суд, пошта, финансијска управа, акцизна управа, две основне (првоначалне) школе и једна непотпуна гимназија до 5. разреда (сада 9. разреда). Ту је био смештен и 25. Драгомански пук, у чијем је саставу било 30-40 официра. 70-80% становништва живело је сеоским начином живота. Већина је имала мало имања. Њиве су им се налазиле у брдовитим пределима. И када је била „добра година“ принос са ових њива није могао да исхрани њихове породице. Мањи број становника је био имућнији. Њихове њиве налазиле су се у невеликом пољу дуж реке. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhU8FBpteJA3Y-5XO_xP4XE3EAvj3UM1DXdCG9uPEtSGk5rLleFPKA2aNi907Razhd11Ke9SKoDLXnGawKVeOnV6VitqooXFtosPOB37g97Q4RR1sV90bWP11n_tKnf-JSB_jdhPFxbsuob/s1600/Pati%25C5%25A1ta+izvrveni.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="767" data-original-width="481" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhU8FBpteJA3Y-5XO_xP4XE3EAvj3UM1DXdCG9uPEtSGk5rLleFPKA2aNi907Razhd11Ke9SKoDLXnGawKVeOnV6VitqooXFtosPOB37g97Q4RR1sV90bWP11n_tKnf-JSB_jdhPFxbsuob/s320/Pati%25C5%25A1ta+izvrveni.JPG" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Велики број становника Цариброда је живео бедно, оскудно. Што се климе тиче, Цариброд је на одличној позицији крај. Налази се на 450 м надморске висине, окружен је шумама и изложен сунцу. Ту никада не пада магла. Чиме би другим, осим бедом могла да се објасни чињеница да се ту трајно настанила „жута гошћа“ и да је сваке године узимала животе великом броју, претежно младих људи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У граду су постојала неколико релативно великих стоваришта гвожђарског материјала и дрвене грађе. Имало је неколико магацина са брашном, као и неколико бакалница. Већина продаваца сира и качкаваља имали су сопствене радње. Трговачка буржоазија је била заузела руководеће положаје у граду. За њих су ово биле године процвата. Наравно, било је и финансијских крахова и банкрота, али то су били изузеци. Закон конкуренције, настао из капиталистичког начина живота који је већ био заживео у граду, узимао је своје жртве.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
превео и приредио: Марјан Миланов</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Целу књигу <b>“Пътища извървени” </b>моћи ћете ускоро да преузмете на страницама дигиталне архиве <a href="http://staricaribrod.org/sr/" target="_blank">Стари Цариброд</a></i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-85945790111092606892020-04-04T12:52:00.001+03:002020-04-04T12:52:49.074+03:00Зашто више неће бити стрипа „БАЈ ОНЗИ У ДОБА КОРОНЕ“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Мало ведрине, мало оптимизма и позитивног духа у ово тешко време, озбиљне поруке упаковане у шалу, нека запажања о нашем менталитету, нашој тврдоглавости, али и смислу за хумор... Поруке које никог не прозивају, а односе се на све – то је оно што сам хтео да постигнем када сам одлучио да оживим Бај Онзија, добро познати лик Мете Петрова. Верујем да је својевремено Мето имао баш исте такве намере, када је почетком 60-их покренуо овај серијал стрип-каишева у листу Братство.<br />
<br />
Вероватно ја нисам (био) потребан Бај Онзију или Мети и његовом наслеђу као промотер, али сам смартао да су свакако Бај Онзи и Метине поруке данас потребне нама! Судећи по реакцијама (коментарима, лајковима, лично пренесеним утисцима...), рекао бих да сам био у праву!<br />
<br />
Користећи добро познати лик, желео сам да своје поруке пошаљем преко неког у ког људи већ имају поверење, неког ко се међу нама одавно одомаћио и ко је добродошао у нашу кућу чак и када се изолујемо од првог комшије или рођака.<br />
<br />
Користећи непромењене Метине цртеже, само сам додатно хтео да укажем на Бај Онзијеву, можда највећу вреност – универзалност! Стрип каишеви који су цртани пре 30 или 40 година делују као да су наменски настали сада. Мало поигравање са текстом, везивање за актуелну ситуацију (уз сво поштовање оригиналног лика) било је довољно да Бај Онзи постане наш савременик, а да при том задржи све своје традиционалне вредности и свој дух.<br />
<br />
Моја генерација, и оне старије добро памте и знају Бај Онзија. Али немају где да га читају, да му се врате, осим, ако немају неку своју архиву Братства. Добар део млађе генерације је вероватно само чуо то име. И ништа више од тога. Ово је била прилика да се и они заинтересују за овај лик, можда и за дело и наслеђе Мете Петрова.<br />
<br />
Далеко од тога да сам хтео да присвојим Метино ауторско дело, или пак претендовао да будем Метин „наследник“. Нити сам рачунао да могу поновим његову бриткост и проницљивост. Ипак, као неко ко веома поштује и годинама проучава лик и дело Методи Петрова, као неко ко је написао и објавио више текстова о Мети сматрам да довољно познајем Метино наслеђе и поготову лик „Бај Онзија“, те да с тога нисам (ни могао, ни хтео) да својом идејом „оскрнавим“ Метину заоставштину.<br />
<br />
Ипак, на вама је да просудите!<br />
<br />
П.С. У жељи да истрајем у својим намерама, али и да избегнем даље непријатности, ја ћу се потрудити да своје идеје преточим у нови лик. Очекујте ускоро на Виртуелном музеју Цариброд.</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-80916861273708856752020-03-21T14:35:00.000+02:002020-03-23T11:31:17.516+02:00Стрип серијал: Бај Онзи у доба короне!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Бај Онзи je, без сумње, најпознатији цртани лик Методи Петрова. По њему је и сам Мета добио надимак, па су га многи звали Бај Онзи. Бај Онзи је представник обичног, малог човека, прототип некадашњег Димитровграђанина, огледало друштвене, социјалне и политичке атмосфере времена. Овај хумористички стрип је у каишевима излазио скоро тридесет и пет година и био је један од најчитанијих делова листа Братство.<br />
<br />
Али Бај Онзи није само стрип који треба да нас насмеје...напротив, рекао бих да је смех био само маска коју је Мета користио да нам укаже на негативне појаве, на аномалије друштва, на ствари које би требало мењати, и ту се он није фокусирао само на дневно-политичке ситуације, већ је проникао много дубље, у свест и меналитет нашег друштва.<br />
<br />
Када би неко данас читао Бај Онзијеве каишеве, а да не зна када су настали, без проблема би помислио да чита неки актуелни стрип, иако је дошло до смене генерација од времена када су настајале до данас. То показује колико је Мета био проницљив, али и како смо ми као друштво резистентни на промену.<br />
<br />
Данас, у добу корона вируса, у току ванредног стања, када често игноришемо огромну опасност која нас вреба, желео сам да се подсетимо Метиних стрип каишева, али у прилагођеном издању! Наиме, одлучио сам да започнем <b>стрип серијал „Бај Онзи у доба короне“</b>. Користићу старе Метине стрип-каишеве, само ћу у њих уписивати другачији текст, по мом сценарију. У нади и жељи да се мало опустимо, мало насмејемо, али и да нас опет Бај Онзи опомене и скрене нам пажњу на тренутну слику и стање у друштву, на позитивне и негативне појаве, на наш менталитет који опет помало пркоси логици и здравом разуму!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhv4XsHNrkh9rVEWPtGg_XBKdX6J_d7cRhyFkx2qD7A49WF4MkpcvKspLRsfLjLvnFb8TFL_USo6FMPbTUF_4PM_L8B4njE56Hyvpv3FN2Pr6Rl2JJG3zjTHT2zmHmWm-LgnAVHmQETLSuo/s1600/Capture.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="133" data-original-width="371" height="114" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhv4XsHNrkh9rVEWPtGg_XBKdX6J_d7cRhyFkx2qD7A49WF4MkpcvKspLRsfLjLvnFb8TFL_USo6FMPbTUF_4PM_L8B4njE56Hyvpv3FN2Pr6Rl2JJG3zjTHT2zmHmWm-LgnAVHmQETLSuo/s320/Capture.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
СЕДЕТЕ СИ ДОМА и читајте Бај Онзија и Виртуелни музеј Цариброд!<br />
<br />
Неколико табли, за почетак!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSiCcgBWXwI5MOOM6OmrTXpWD1PYODMvOK8oJXTrgGleclCNy3SNr_-3nlNi9r_lUhzlqGGno_w-NqC4cUfOyFFMXh45KQxbcTSBgm0dASt1oV_3EKm7lUlCLXJZ7GBcZ-Dv52ebXKbHFB/s1600/1+%25D0%259F%25D0%2590%25D0%25A0%25D0%259E%25D0%259B.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="677" data-original-width="1600" height="268" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSiCcgBWXwI5MOOM6OmrTXpWD1PYODMvOK8oJXTrgGleclCNy3SNr_-3nlNi9r_lUhzlqGGno_w-NqC4cUfOyFFMXh45KQxbcTSBgm0dASt1oV_3EKm7lUlCLXJZ7GBcZ-Dv52ebXKbHFB/s640/1+%25D0%259F%25D0%2590%25D0%25A0%25D0%259E%25D0%259B.jpg" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbXSuut_gX5KTeV3qLK9phfe_j3CjE8QQ6yMemgt3vJ9kO-aYUGBHpwF7zi6I6i5KRUdeM2wF61g4aT526nXF7jelYg5ZXFBDQGKCpF2NDX8afE40-WnbOksAtmQq6N27oKSbwc2Ll97wS/s1600/1+%25D0%25A1%25D0%25A2%25D0%2590%25D0%25A2%25D0%2598%25D0%25A1%25D0%25A2%25D0%2598%25D0%259A%25D0%2590.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="677" data-original-width="1600" height="270" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbXSuut_gX5KTeV3qLK9phfe_j3CjE8QQ6yMemgt3vJ9kO-aYUGBHpwF7zi6I6i5KRUdeM2wF61g4aT526nXF7jelYg5ZXFBDQGKCpF2NDX8afE40-WnbOksAtmQq6N27oKSbwc2Ll97wS/s640/1+%25D0%25A1%25D0%25A2%25D0%2590%25D0%25A2%25D0%2598%25D0%25A1%25D0%25A2%25D0%2598%25D0%259A%25D0%2590.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOtqnMK3qTA2e8e2Id-SFF9qT2yMJm9YLWMQnMcfVR4kfRxW-6mizuOjbO3SLClZfz8eOhmLV99CdG4-0lLbCWaHWN83M_C7du-OkUmQ2DEX43xz_xF8uJz0lJ-tsZO1oQYvrkutdicVgv/s1600/1+%25D0%25B4%25D0%25B5%25D1%2586%25D0%25B8%25D0%25BD%25D1%2584%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="677" data-original-width="1600" height="270" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOtqnMK3qTA2e8e2Id-SFF9qT2yMJm9YLWMQnMcfVR4kfRxW-6mizuOjbO3SLClZfz8eOhmLV99CdG4-0lLbCWaHWN83M_C7du-OkUmQ2DEX43xz_xF8uJz0lJ-tsZO1oQYvrkutdicVgv/s640/1+%25D0%25B4%25D0%25B5%25D1%2586%25D0%25B8%25D0%25BD%25D1%2584%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0.jpg" width="640" /></a></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiwR16t9AzvRCjnmdMF5EqdEK-2joE4_Ktymf1baDxbvgEYLfiCYl8liBUz_PeMtDLZiPwLB_Bon1BqOhnJXSvbFmnwB8XlbAL_BnySArL73nOULRqTfN4sAByiDCvqfuc3w87WSAWgH_40/s1600/4+%25D0%2598%25D0%259D%25D0%25A2%25D0%2595%25D0%25A0%25D0%2592%25D0%2588%25D0%25A3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="677" data-original-width="1600" height="268" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiwR16t9AzvRCjnmdMF5EqdEK-2joE4_Ktymf1baDxbvgEYLfiCYl8liBUz_PeMtDLZiPwLB_Bon1BqOhnJXSvbFmnwB8XlbAL_BnySArL73nOULRqTfN4sAByiDCvqfuc3w87WSAWgH_40/s640/4+%25D0%2598%25D0%259D%25D0%25A2%25D0%2595%25D0%25A0%25D0%2592%25D0%2588%25D0%25A3.jpg" width="640" /></a></div>
<br /></div>
<div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQLiZwAAqVOrpUkM_Ej12wm4E5fcEYKOXfzyM6W4WS4VV2shNM0M369Da3nvEKCW0QgZZJfbErn9MkTZvO73AFtbuGZoXaRqg8BKczljoCweh5SROC_t3O0EqQJ2VsTaGQ9q6poAAlmSEV/s1600/%25D0%259A%25D0%259E%25D0%25A0%25D0%2598%25D0%25A1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="677" data-original-width="1600" height="270" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQLiZwAAqVOrpUkM_Ej12wm4E5fcEYKOXfzyM6W4WS4VV2shNM0M369Da3nvEKCW0QgZZJfbErn9MkTZvO73AFtbuGZoXaRqg8BKczljoCweh5SROC_t3O0EqQJ2VsTaGQ9q6poAAlmSEV/s640/%25D0%259A%25D0%259E%25D0%25A0%25D0%2598%25D0%25A1.jpg" width="640" /></a></div>
<br /></div>
<div>
<i>че има још....</i></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-85937574249060837782018-12-23T16:00:00.000+02:002018-12-23T16:00:05.052+02:00Прикаска: Младен<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<b><i>''Това беше на празник Трновицу</i></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><i>Ка' убише Младенче на Врницу''.</i></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<u><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;"><b>Пролог</b><o:p></o:p></span></u></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<i><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;">''Слобода'' , недељни лист за друштвена и политичка
питања Среза Пирот, субота, 13 август 1955 год. Пирот, број 336, годинаVIII,</span></i><i><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt;">
</span></i><i><span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;">страна 3<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;">УБИСТВО У СВАЂИ<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;"><br /></span></div>
<div style="text-align: center;">
</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;">Младен Ранђеловић
из Станичења имао је свађу са суседима. Од свађе се изродила туча од које је
Младен задобио тешке повреде. Сутрадан је нађен мртав у својој кући. Истрага је
у току.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyh4ciBErPghvfkt-UZNgu4GdkQrse7wXMpoeEC4MxmTrgjEZmHJNY3WF4X0Ix1DWSQ2IdbixeEKEmZnDx8pi6pS1D2k9Te3OZYGbccjh59CGhBb9bPnShcszX1NpiNDikcROE9RRO3HgJ/s1600/mladen.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="725" data-original-width="543" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyh4ciBErPghvfkt-UZNgu4GdkQrse7wXMpoeEC4MxmTrgjEZmHJNY3WF4X0Ix1DWSQ2IdbixeEKEmZnDx8pi6pS1D2k9Te3OZYGbccjh59CGhBb9bPnShcszX1NpiNDikcROE9RRO3HgJ/s320/mladen.JPG" width="239" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
''Слобода'', недељни лист за друштвена и политичка питања Среза Пирот, субота, 17 децембар 1955 год. Пирот, број 352, годинаVIII, страна 5</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
СУДСКА ХРОНИКА</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Због убиства Младена Ранђеловића из Станичења суд је изрекао казне строгог затвора и то: Милораду Недељковићу у трајању од 14 година, Чаславу Пешићу у трајању од 15 година, Смиљи Панић у трајању од 10 година и Правдољубу Ранђеловићу у трајању од 10 година.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
1</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
… Добар дан сине, Бог ти помогал. … За куга? Младена ли? А ти сине, кој си? … За новине ли писујеш? Не знам сине кво да ти оратим, ама те скараше се и утепали га. Кво је било, ветар ти га знаје, свашта си народ ломоти. Кво из уста излезне, више се не врта. Оно се сине човеци скарају прво поди кров куде живују. Куде си видел да се карамо сас некојег на крај свет. Прво у кућу, па сас комшију, па сас другу кућу па сас некојег понатам у село. Текьв си је ред. Чек сине да преврнем кобилкуту на друго рамо, заболе ме коска.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Неје добро сине. Тија што га утепаше, че се врну дом. Када, не знајем, ама че си дојду. Големи човеци, навикли на тврдо и муку па че се врну из затвор. Младенче се нече дигне из гробишта, како је живел, тека је проживел. Преломен леб се сине не саставља. Ама синко, кво че буде сас детето? Те га, још детишњак, одлати по село, саде што заврши четворолетку, кол'ко је тој године? ... Једанаес!? Толко ли? И кво че сьга оно, куде че? ... У дом? Кьв дом? ... Е, синко, има ли тамо у тија дом мајћу и башту? Кој знаје куга там требе да слуша, Ка се врне из тија дом, има и пред поштара да стоји мирно, знајем ја тој, причал ми Товил што је како ратно сироче бил по тија домови. Како па таја Смиља не помисле за детено? Ајде ако му је башта бил' алтав ама она му мајћа бре па да си не премисли кво че оно само? Мореее, и она си је за… него ај' да не лајем!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Отежа ми кобилката сине, до када че ме испитујеш? Имам си работу дом. ... Ај у здравље синко.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
2</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Леле! ... Добар дан, ево ја сам наишла па реко да надзрнем ... Зовем се Зорка Митић, башта ми је Драг... Него кво? ... Аааааа! Па што не вревиш него си се облекал како из комитет да си? Младенче ли? Е па ја све знајем, све сам видела. Де седни тук да ни седну кокошће. Овака, несьм бьш све видела али све знајем и тој једина оди цело село. Чим се топрв разведе оди Смиљу, он си је сас мене све тека, ли знајеш, казувал. Због теја меџе окол дом, скарал се сас Совићу и с Виту и с Мику. И тагај у црквеното поди школу на голем празник Трновицу је било оро и Младенче је најубаво играл и на цигање је давал паре да му свире, највише на Селима сас кьлне. И пил је, за кво па да не пије, муж је и требе да пије. И тува се прво потепали. Петорица на њег. И ритали га ка падал а он бил пијан. И после си дом отишьл и легал си да спи. И ка заспал, дошла му Смиља сас овијате из комшильк и рекла му ''Младене, боли ли те'' а он вој рекьл ''Смиљо, ти ли се врну'' а она му тагај рекла ''Де подигни главуту да те обришем оди крв'' и он се приподигал и она му протнула јужето окол шију и овија што били с њу почели да сецу и тека га обесили.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Ти неси из комитет, е ли? Оч да сврнеш на ''дивку'' при мен'? Сама сам си дома.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
3</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
А кво те оваја маџијарка завутује, за мен ли ти орати, а? Гура се како прасе на корито, морееее, смејала се кука на криво дрво! Кво се врцка преди теб како голорамка у кревет, а? Надзрта се ја оди порту кроз плот, видо да нешто ломотите ама не мого оди оваја селска пцета да разберем, ветар ти пцета. ... А? Добар дьн. А кој си па ти? ... Из новине? Мен се учини да си из комитет. Па кво оч? ... А кво се ти распитујеш за Младена при њу, а? А тој ли ти оваја ораспија нешто казувала за Младена и мен? Де, не уsртај се у њу како пинтер у чвор? У уста вој се посерем, таја се само уштрапачћи манsука по село како жена без кудељу. Е па рекни на туј селску сплетарку да је на мен Младен куповал и шамију и престилку и льковани опьнци. На њу неје, льже да ју је премењувал. Поно, валете ме уста ка нече село. А она се нека досечује за кво је мен повише... погле ква је, како да су је краве жвакале. … Кьв морал? Ма кво бре морала, сама си је давала, льже! Док бебето не завика, мајћа га нече подоји. И кво ме мајеш тува и сьпираш по путиштата, ја сам кућевна жена, имам си голему работу дом, несьм како овајате селска визитарка, тура нос свуде редом.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
А-а, морала, како па да неје. На жешку вурњу малко лисковине требу!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
4</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
У име народа, стани! Стој ка ти нареџујем, личну карту, кву радњу вршиш овдека? ... Ееее!? Тагај, добар дан, ја сам Ћирић Обрад, народни милицајац на службу по село ... Младен Ранђеловић ли? Тија неје носен по свата ћошетија, ја ти кажем. Ја сам тој сумљичаво лице лично апсио повише пута. На тај начин сам га ометао у вршење радње. Сумљичаво лице је повише пута вршио недозвоњене радње и ја сам га исто такође више пута сујетио и лишавао сам га на слободи. Затој што је утепани Младен лично био у поседовање сас један пиштољ из који је пуцао високо у ваздук сас све цигање док су му исти свирили сас тупан и кьлне. Исто такође, у својим кућама је имао објекат од камање то јест радионицу за плек и предмети од железо у чијем је оквиру тога недозвоњено произвео друго и слично оружје опасно по јаван ред и мир. Ја сам овдека постављен у својству да чувам и тамо куде треба чувати тува треба бити ... А? ... Ја сам тога Младена по службену дужнос гонијо у Белаву некол'ко дьна, све ми нође отекле и изгребао сам се на трње. Бео исцибрил како да несьм јел месец дьна. И кво ти започе... значи, сваки требе имати партијску савес да требе бити јаван ред и мир у селима. Е, не реко ти, исто такође сам лишијо на слободу и сви сумљичави у његово убиство. Ја и остали ... Ма јок бре, ја и остали милицајци смо апсили тија што су га утепали.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Че ме сликујеш ли за новинете? ... Немаш апарат? Е да га јебем!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
5</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
… Живо здраво куме, шукар ђиве, кво оч? Да ти сећиру наоштрим, матичку наклепам? Сарси ко алав? ... Васћеее, со кере? Авакари сас чаворе, дошьл ни господин сас плајваз, у каџаво облечен сас машну, да му гледаш у васуљ! Па новинар, соске при мен, оч ти зашиљим плајваз хе-хе?... Младенче ли? Еј таја душа благачка, текьв се мануш нема више роди, голем баро. Ваћардол куме свашта по село '' Младенче зарадел да га утепају'' ама ја да ти казујем све по ред. Утепаше га злотвори куме, дабогда им се семка затрла. Шукар мајстор сас златне руће, оди железор направинђон кво помислел. Бога ми куме. Младене, иси железор?- мене ми дава. Младене, иси маро?- мене ми дава. Младенче, куме, душичка за мен.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Васће, Васћеее, кај сијан? Авакари, окова тано Младено чаво, деле пабој!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Те га госьн новинар, Стеван, на Младенче детето, са мину покре нас, да му даде Васка јабалку. Кво ли че оно божја душица, ни даде ни даје, чороро? Девла, девла! Младенче је млого волел нас цигање, да му свиримо а он само брка у џеп, кумееее! И врља ни паре. А ја ка засвирим у кьлне па он ка рипи да играааа... Оч куме са да ти засвирим ал да ми даш дешенђи за пет деца, а куме? Неје за мен, изеш ми пеле, него да ми деца не завису.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
6</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Де бре, прецепи ме, од куде изрипи? ... Бог помага. Виџува ли Виту? ... Кво?! Кьв Младен у уста му се мртвена! Тија ми је сина на робију одвел! Он ли че ни помера загрьџу и прај нове меџе! Детето ми се тьмьн из војску врну а са га па отераше у затвор! Он га неје утепал, льжу, утепали га Смиља, Чала и Правда! Мој Мика је само гледал! За какво ми сина у затвор нагураше, само је стојал и гледал! Ооооф-леле, леле, синко мој, куде си ми синкооо! Оооооф-леле!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
7</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
… Добар дан ... Драго ми је, ја сам учитељ овдашњи али и хроничар села те се може рећи да смо колеге јер моје текстове објављује ваш лист. Ето, десило се убиство какво овде није до сада забележено и тај понедељак ће потпуно променити будућност пет породица. Народни суд је рекао своје.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Младенов син јединац, мали Стеван је управо завршио четврти разред основне и могу вам рећи да ја до сада у својој учитељској пракси нисам имао интелигентнијег детета од њега. Много ми је жао тог дечака и плашим се за његову будућност. Ужа родбина са очеве и мајчине стране није показала интересовање за збрињавање детета. Ја сам се ангажовао у Комитету те смо заједничким снагама са секретаром издејствовали да мали Стеван буде смештен у дом за незбринуту децу и тамо настави школовање.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
О Младену се нема шта пуно рећи, то је био човек на своју руку. Добар мајстор у свом послу али пргав човек преке нарави који је често долазио у сукоб са законом. Сећам се да је свог сина Стевана за казну због случајно разбијене празне флаше држао затвореног у кокошињац целе ноћи. Младен је, како сам упознат, након завршетка Народноослободилачког рата, неко време провео у Ужицу радећи у фабрици оружја. Говорило се да се вратио са одређеном количином наоружања те да су по пријави првих комшија, милиционери неколико дана претраживали село и планину у потрази за њим. Мештани села већ сада имају подељено мишљење о њему и његовом убиству па ће се вероватно у будућности мењати њихови ставови по питању овог догађаја. Има једна реченица коју сам након убиства овде у селу чуо по први пут – ''Младенче је зарадел да га утепају''. Знам да за живот треба да се заради али за смрт...</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<b>Епилог</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Мали Стеван је у дому за незбринуту децу изучио водоинсталатерски занат и са непуних седамнаест година запослио се у локалном предузећу, напустио васпитну установу и вратио се својој кући која је потпуно опљачкана за период док нико у њој није живео.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Његова мајка Смиља је након изласка из затвора кратко боравила у сеоској кући, затим се преселила у Пирот где се венчала за учитеља Гогов Асена.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Остали оптужени су се, након одлежане затворске казне, вратили у село.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Младенов гроб је прекопан, посмртни остаци разбацани а на истом месту је укопано тело жене удате у Младеновој фамилији.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Тачка.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: right;">
<b>аутор: Славиша Ранђеловић</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Трећа награда на књижевном конкурсу ''Миша Цветановић'' у организацији дома културе Брестовац</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span lang="sr-Cyrl" style="font-size: 13.0pt; mso-ansi-language: #0C1A;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-59015108280814097412018-10-08T22:38:00.003+03:002018-10-08T22:40:14.941+03:00Вместо интервю: Никола Федя Андонов - ЖИВОТ НА СЦЕНАТА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<b>По повод 120 годишнина самодеен театър „Христо Ботев” Цариброд</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b> "<i>Преминават годинките.</i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i>Старото белее</i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i>а младото расте, цьфти,</i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i>за да остарее!"</i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: right;">
<b><i> - Любен Каравелов</i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
Годината беше 1951. Бях ученик в тогавашния 6-ти клас на гимназията. Приготвяше се пиеса от група ученици и мен ме извикаха и ми казаха че трябва да играя ролята на пияница. Не помня коя е била пиесата, нито писателя й, но помня че ми сложиха в джоба полупразна бутилка с червена лимонада и в диалог с партнъора да изиграя ролята си.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>И от тогава та до днес като че ли ме закьрмиха, и ми се струва че сьм бил по малко „театрално пиянде”, вечния епизодист на Царибродския театър.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq39nrZ3rrnkzc8J2lMwZ4dDgN-OVvcXWK_bTfIvYE629zQ4MnJJDVb68HaCWc7itUkFcqSPK57hFTmzoph0L1b2Use9aMlfEsuauRYgl0TcIBHGr_2nck3N2t7ZNtkzFwrhXb-tJ8qMVm/s1600/43306410_1115177401982239_2379869257346318336_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq39nrZ3rrnkzc8J2lMwZ4dDgN-OVvcXWK_bTfIvYE629zQ4MnJJDVb68HaCWc7itUkFcqSPK57hFTmzoph0L1b2Use9aMlfEsuauRYgl0TcIBHGr_2nck3N2t7ZNtkzFwrhXb-tJ8qMVm/s320/43306410_1115177401982239_2379869257346318336_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Като член на театъра``Христо Ботев`` за пръв пьт се появих през 1953. година.</div>
<div style="text-align: justify;">
Рьководителя на тогавашния театьр Истатко Станулов- „тате” извика нас младите и ни каза: `` Деца, ни решимо пак да се правимо на але, а ви требе да ни помагате с игранье и поянье.``Тея ``але`` играеха в пиесата`` Селския боем``. Играеше целия тогавашен састав, а главната роля беше поверена на Илия – Ицо Попов, царибротския Омар Шариф, както по-късно го нарече моята учителка по руски език и журналистка Лилия Нейкова. И днес помня песента която Ицо пееше на любимата си.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>След като отбих военната си повинност, отидох на работа в Ниш.</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Директора и рьководителя на симфоничния оркестар д-р Илия Маринкович обяави конкурс за прием на певци и сформиране на опера. Явихме се на конкурса Ацо Бинчат и аз. Приеха ни като пьрви тенори в хора. Участвахме на много концерти в Ниш и останалите по-големи градове в Сьрбия по случай на тогавашните дьржавни празници. За три сезона приготвихме оперите Риголето, Малката флорами и Травиата. Настьпи финансова криза и както много пьти до сега най-лесно се ськращават парите за културата. Операта се закри, остана само оркестьра.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjzW0oP6HUUegpyfeoPEnXbaHw3GP3qAFCHW1ye_hZkjPiNIX4zuOjE6Dcim-us7rDcCFEmiCivxtnZzICjbTGDY_9rBtr5FG-0nQCsayT-Q41PVAzav5pkHuSpYA6GojhXC5eOeSMlJwKl/s1600/43307253_1115178445315468_6973174061287342080_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjzW0oP6HUUegpyfeoPEnXbaHw3GP3qAFCHW1ye_hZkjPiNIX4zuOjE6Dcim-us7rDcCFEmiCivxtnZzICjbTGDY_9rBtr5FG-0nQCsayT-Q41PVAzav5pkHuSpYA6GojhXC5eOeSMlJwKl/s320/43307253_1115178445315468_6973174061287342080_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Вьрнах се в Цариброд. Бях без работа, но пеех. На много концерти, които организираше Културния дом по повод различни празници участвах в нашия град на сцената сьс забавни и народни песни. Гостувах на студентския фестивал по покана на Мики Андреевич в Княжевац и Лесковац.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<a name='more'></a><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Кьм театьра се прикючих пак 1975г. когато Любиша Джорджевич реши да постави на нашата сцена `` Кощана`` .С ролята на Коштана Цеца Воинович стана на ред с най добрите сръбски актриси изиграли тази роля ,а тази постановка, съединение на глума ,музика, песни и игри изпълнени с горяща емоция, остана за дълго в спомените на театралните почитатели.. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEZUCx6Bx5vPJ1K5bFl86PLGqq2p48JIA6NIzlqVj4yAauxpicWj5RmNgP4Cf493DLrhJXzL8EMgJq1q8n-PyuU1e2xpvqBEDkCdf3BqU4GP5r-6kTj8FQZJlfVbhtPRWy4aLkKDXhv8w4/s1600/43350162_1115178275315485_975611476372881408_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEZUCx6Bx5vPJ1K5bFl86PLGqq2p48JIA6NIzlqVj4yAauxpicWj5RmNgP4Cf493DLrhJXzL8EMgJq1q8n-PyuU1e2xpvqBEDkCdf3BqU4GP5r-6kTj8FQZJlfVbhtPRWy4aLkKDXhv8w4/s320/43350162_1115178275315485_975611476372881408_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Следващите две пиеси бяха `` Снаха`` и `` Татул`` под рьководството на Слободан Николов - Тарас. В тях имах завидни и хубави роли в текстовете на Георги Караславов. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
С `` Ивкова слава`` , поставена от Слободан Алексич, в която блестящи роли изиграха Делчо и Лида Панаотова, имахме турне по Сьрбия, но най-сполучлива беше изявата ни в СКЦ- Белград.</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Моето истинско ангажиране в много следващи пиеси сьвпада с идването на Слободан Алексич в театьра и носителите на сегашния репертоар- Буцко, Делчо, Славчо, Сашо. И като артист и като постановчик Алексич оказа голямо влияние за повдигане на качеството и репертоара на театьра. По това време, според думите на нашия приател и колега на сцената Момчило Андреевич – Моня, в нашия град нямаше по – добьр познавач и актьор на театралното изкуство от Слободан Алексич. Аз напьлно споделям неговото мнение и днес.</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>С ролята на Никита в `` Камак за под глава``, 1975г. на която режисьор беше Алексич, станах носител на републиканска награда за сьпровождаща роля. За сжаление от тази награда аз нямам нищо. Нито следа няма от нея. Не зная даже и в какво се сьстои тя.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuXFTp_cMmG-CcYo6TtlY12hqLSQgNduZZPbZRD4RKuVZvu1TtoYAF8F5G_BdSYeL4YOBBVFWTS3F16ULj0yhI1V7zZT3qtkfH3BBP09NlrFQWxq70TUQ85FvlLQIfLQ4BOrCl_4k7hdye/s1600/43350177_1115178775315435_4937017662111744000_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuXFTp_cMmG-CcYo6TtlY12hqLSQgNduZZPbZRD4RKuVZvu1TtoYAF8F5G_BdSYeL4YOBBVFWTS3F16ULj0yhI1V7zZT3qtkfH3BBP09NlrFQWxq70TUQ85FvlLQIfLQ4BOrCl_4k7hdye/s320/43350177_1115178775315435_4937017662111744000_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Нямам намерение да изреждам заглавията на пиесите в които сьм играл, защото са исписани в `` Светлините на димитровгратската сцена``. Но ще се опитам да пренеса мненията и изказванията на някои видни дейци в сферата на театралното изкуство, свьрзани с някои от моите роли и анасабьла като цяло.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>В Крушевац, след изпьлнението на `` Мечка`` и `` Предложение`` от Чехов, Небойша Брадич каза че могат да ни завиждат и по-големи, дори и някои професионални театри и даде висока оценка на целия састав.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>След играта ни в Белград на малката сцена на Народния театьр, при мен дойде човек, който се представи като електроинжинер, любител на театьра и каза че не пропуска нито едно представление в Народния театьр. Оказа се че е добьр познавач на театрално изкуство. За моята роля на Лука каза че сьм успял да пресьздам и духа и типичния образ на руския мужик.</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Джоко Росич, сърбин, с дългогодишно театрално и филмово изкуство в Блгария, за играта ми в `` Кощана`` в София каза следното; `` Чудесно, прекрасно, аз искрено се радвам че постигнахте такьв голям успех честито на целия колектив, а и на вас лично за вашето изпьлнение . ``</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6lgM-8iZxJz8tyGLPhmx_dCzRC0Y3WScdT9knGi8BaH5tBsJcJsE5YEebZG3a6d308nIIWAd_ka1uIhLER0OPKfhFFL-URPb36hW8wtMIiLxwLPXUJTG4z88I4lX_Ivq17m7rGIJ1ClV8/s1600/43378985_1115179491982030_7329008197635670016_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6lgM-8iZxJz8tyGLPhmx_dCzRC0Y3WScdT9knGi8BaH5tBsJcJsE5YEebZG3a6d308nIIWAd_ka1uIhLER0OPKfhFFL-URPb36hW8wtMIiLxwLPXUJTG4z88I4lX_Ivq17m7rGIJ1ClV8/s320/43378985_1115179491982030_7329008197635670016_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Според думите на Слободан Алексич най-високата оценка за ролята ми Гьрклян в `` Кощана`` е дал Горан Султанович; `` Где га нађе Слобо, као да си га скинуо из неког од Фелинијевих филмова!``</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="white-space: pre;"> </span>Преди няколко години Лилия Нейкова написа очерк за моето активно и дьлгогодишно участие в работата на театьра. За мен това беше любезно и трогателно и аз искрено й благодарих.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Но за сьжаление след това в мен остана една малка горчилка, защото никой от колегите ми на сцената не забеляза, нито отбеляза петдесетогодишната ми активност на сцената . Но с това аз не упреквам никого. Може би това за някои сьсвем е без значение. Та и времената бяха такива: война, бобардировки, мизерия , недоимак на много неща. Страхотно много имаше травми, болести, грижи. Хората бяха преокупирани сьс своите проблеми. Нямаше се време за другите. </div>
<div style="text-align: justify;">
Помня когато подготвяхме `` Вражалец`` , беше под вьпрос изпьлнението на пиесата заради недостиг на пари. За щастие , трудностите се преодолха и Царибродската публика се наслади на хумора на пиесата.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Достатьчни са ми в моята вече напреднала вьзраст спомените , игрите и песните заедно с членовете на театралния колектив. Като че ли все още чувам аплодисментите на публиката в София и Белград и в много други градове и селища в Сьрбия и Бьлгария. Но най-дълготрайни и най-сърдечни и топли всякога бяха и останаха аплодисментите на нашите царибротчани.</div>
<div style="text-align: justify;">
Никога няма да забравя колегите си от сцената с които сьм най-много играл. От дамите ще спомена Нина Ранчева , Олгица Антова, Весна Николова, Павлина Михайлова, Лида Панайотова, а от мьжетеАнгел Бабараката, Моња Андреевич, Слободан Сотиров, Слободан Алексич, Буцко, Делчо , Сашо, Тошо Ташков и Славчо. В `` Големанов`` играх с Веца Крумова Петрова. От старата гарнитура тук са Деса Гигова и Лиляна Каменова. Играх и с Колица Рангелова, божествения лик на една прекрасна жена и актриса. Беше в „Кощана” 1975. год. Нека ми простят останалите артисти които не споменавам, което не означава че по-малко ги уважавам и обичам.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
След всичко казано до тук кьм края трябва да бьда искрен пред себе си.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiRG-Sbg-I3QQQA9fCRmO55oBCcW_wc2NW7tiCKUufnJ0w-2_6P5RVFYgU8J3OCjL_YD3cNWhlPprnBxjd4HW9Kv-iYJ8WWR2Wl-8JFf1df6AMvf54n4GHWR_hapgr7GcOShCcOKqi1en-x/s1600/43281630_1115178898648756_2267891303796703232_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiRG-Sbg-I3QQQA9fCRmO55oBCcW_wc2NW7tiCKUufnJ0w-2_6P5RVFYgU8J3OCjL_YD3cNWhlPprnBxjd4HW9Kv-iYJ8WWR2Wl-8JFf1df6AMvf54n4GHWR_hapgr7GcOShCcOKqi1en-x/s320/43281630_1115178898648756_2267891303796703232_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ще кажа че е имало период когато не сьм играел поради обективни причини. Две години прекарани в казармата , три години в Ниш и една в Пирот. А имаше и време когато за мен нямаше роля. Имахме артисти по-добри, по-кадърни и по-хубави, ако щете. Те с право заемаха местата си.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А за мен беше, и е чест, че съм запознал или сътрудничил с такива личности вьв сферата на театьра каквито са Истатко Станулов, Стоян Касалович, Любиша Джорджевич, композитора на чудесната елегия от моята младост `` Погреших само йедном`` - Стоян Андрич, възпитаника на Виенската опера и академия д-р Илия Маринкович, Бора Глигорович режисьор от Белград, професор Слободан Николов- Тарас, Небойша Брадич, за когото не е нужен никакьв коментар, защото е докоснал върховете в тази област. А тук са и Стефан Методиев, Рашко Младенов, Христо Бойчев- изявени бьлгьрски деици. Но нека ми бьде позволено да изразя моето най-искрено признание че най-голямо влияние на сцената на мен е имал Кирил Ангелов, който остави дьлбока следа вьрху моята личност като артист. Но той не задьлжи само мен. Това стори с театьра ни, а и целия наш град.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Моята най-голяма радост все пак са децата . Най-младото поколение артисти които израснаха из детската школа на театьра и с които нашия град тепърва ще се гордее. На добьр час мили чеда на театьр `` Христо Ботев !``</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И така започнах с песен моя живот на сцената през далечната 1953. година и завьрших с песен 2003. година в `` Балкански синдром`` на сцената в Тополовград.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
В закючение пак ше цитирам Каравелов:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„<i>Нищо не е дьлготрайно,</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i> Нищо не е вечно,</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i> Само теглото е дьлго,</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i> Почти безконечно.”</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Никола – Федя Андонов</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Октомври</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
2005 год.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-30318655024929454192018-07-16T17:02:00.000+03:002018-07-16T17:02:05.027+03:00Тека је било: Недељарка!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Јелате деца да једемо, гледете кој зам'н стану. Алеле, немож ви човек накара уз масу да седнете. Еее, а знајете ли ни ка смо били деца, несу ни пуштали уз масу да придемо, епа! На деца туре е там на праг да једу. Ни жене несу уз масу седале!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhISwjVa93q__s0HUqO_dkxRJqUfkrbAYbUXsgt0bixZZ8omta0x5ezcocwePv78hHb2kwOUhf4w81sHrWf0tY96NBlgZ498m9lJy50wkGJDFP-n1ntsgFj9H9i8v1if4yn5H4Re19aQswL/s1600/12993533_263410057325335_7703959904528607448_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="556" data-original-width="491" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhISwjVa93q__s0HUqO_dkxRJqUfkrbAYbUXsgt0bixZZ8omta0x5ezcocwePv78hHb2kwOUhf4w81sHrWf0tY96NBlgZ498m9lJy50wkGJDFP-n1ntsgFj9H9i8v1if4yn5H4Re19aQswL/s320/12993533_263410057325335_7703959904528607448_n.jpg" width="282" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Прв уз масу седаше деда Маниол. Он је бил најстар у дом. Никој неје смејал да му нешто приговори или каже нечу, нема тува. Он седне у чело, а синовете покре њега. Това ко да са гледам. Маса једна голема, они наседу тамо, једн оди једну страну, једн оди другуту и тека по ред. И сга нема чинија за свакога, него астал голем, па тува паница, тува паница, тува паница, па једно време се је јело и с дрвене ложице, па имаше нади шпорет наместено, ка се омију ложицете оне се нареде да се исуше, па си има после куде се дигну...</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<a name='more'></a><br />
<span style="text-align: justify;">А женете све време стоју, нема седење, а имало је место, соба голема. Маћа ми, јетрвете свете, оне стоју позади њи и од њи која че узне с ложицу се суне, па се измкне да кусне и свете тека. А деда је бил много богат, најбогат у околију. При њега се јагне пече за ручак, ал за жене неје имало... од васуљ шуму су брале да направе ђувеџ, а имало се, и имање и паре. Текво време било!</span><br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А ми, децата, ја и бата и Света и Лена, това сам запазила, ни смо јели на праг. На прагат у собу наседамо отам и одовам. Они прагове беоше висоћи, несу ко са. И знајемо си местата, нема тува, нема за деца уз масу седење, туре ни женете доле у паницу чорбу или кво има за једење, даду ни леб и ни изврцамо това, изручамо.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ама били смо коџа у ижу, дваес и неколко душе. И морало се знаје некв ред. Женете су си карале ред која че готви, која че је госпоџа. Она се окала „недељарка“. На по недељу дна су карале ред, значи једну недељу че буде Милина маћа, стрина ми Митра, једну недељу она води рачун, и леб и слеб и манџу и све, другуту недељу преузима друга, па трећа, па четврта, па се па врча, това за целуту фамилију... и тека су си знале жене ред која готви, а које иду с стоку, или на њиву с мужете, која пази деца...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Него, де не ме замлачујте, него седете да једемо, огладне арне! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj71VManJ8ZK_7z4cH77Ttyjx_oooV89H2T1l2bpldDFa6OUi5tqMbuR-vwPogIld2XCgsJ2OS8yNuHvqO9Nn_1zAfVn4IcCDqtK38QVVyB1JpCQ3tY2JABKBDA-gL0wucGEpQh9FmeCOMl/s1600/13256457_1294263100601988_3877720995628168829_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="669" data-original-width="960" height="223" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj71VManJ8ZK_7z4cH77Ttyjx_oooV89H2T1l2bpldDFa6OUi5tqMbuR-vwPogIld2XCgsJ2OS8yNuHvqO9Nn_1zAfVn4IcCDqtK38QVVyB1JpCQ3tY2JABKBDA-gL0wucGEpQh9FmeCOMl/s320/13256457_1294263100601988_3877720995628168829_n.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<i>-У знак сећања на моју бабу Зору (Планиница, 1934. - Жељуша, 2016.), </i></div>
<div style="text-align: right;">
<i>која ми је све това изоратила</i></div>
<div style="text-align: right;">
<i><br /></i></div>
<div style="text-align: right;">
<i>Марјан Миланов</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-30316795384392845642018-02-24T16:03:00.000+02:002018-02-24T16:04:38.126+02:00Как е изглеждал Царибродъ през 1889 година<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Този малѪкъ градецъ преди 10 години е билъ селце отъ 100 кѪщи. И тогава е билъ околиенъ центръ, както и днесь. По тѪзи причина започнали да дохождатъ преселенци отъ околнигѣ села, а най-повече отъ гр. Пиротъ и да са заселватъ тукъ; започнали да са строятъ подъ планъ градски здания и селцето започнало да взема единъ видъ на малѪкъ градецъ. По този начинъ селцето Царибродъ е станало градъ. Днесь Царибродъ състои отъ 400 кѪщи, а отъ около 5-600 семейства. Населението са занимава повечето съ земледѣлие, което са види отъ това, че отъ 5-600 семейства 300 семейства сѪ земедѣлци. Тѣзи 300 семейства земледѣлци обработватъ около 8,000 дюлюма земя, а именно: около 6,000 дюлюма ниви, около 400 дюлюма лозя, около 500 дюлюма ливади, около 20 дюлюма грѪсници, около 60 дюлюма градини п около <i>(не вижда се) </i>000 дюлюма гора. Оть 6-тѣхъ хиляди дюлюма ниви земледѣлцитѣ изваждатъ ежегодно около по 200,000 оки разни храни, като жито, ячмикъ, овесъ, кукурузъ, грахъ, фасулъ и други. По качеството си всичките тѣзи плодове, освѣнъ житото, сѪ срѣдни, а житото не може да са каже и „срѣдньо“ защото почти всичкото е рѪжливо и пѪлно съ кѪклица. Чиста пшеница въ Царибродското землище почти не са ражда, защото нема здра¬ва почва; всичкото землище е бьрдисто и каменисто, само по долътъ на рѣкичката Малка-Нишава която тѣче презъ самиять градецъ, има малко равнина и нѣкакъ по-чиста (не камениста) земя, но и това съвсѣмъ малко пространство ражда повечето рѪжь и кукурузъ. — Другото население въ Царибродъ са занимава съ търговия, съ занаяти и съ разни други работи. Така: платнари има 11 съ 11 дюкеня и 40 слуги; обущари 6 съ 6 дюкеня и 14 слуги; бояджий 3-ма съ 3 дюкеня и 3 слуги; бъчвари 1; шивачи 16 съ 16 дюкеня и 30 слуги; кожухари 10 съ 10 дюкеня и 15 слуги; златари 2 съ 2 дюкеня и 4 слуги; тенекеджии 1; халваджий 2-ма съ 12 слуги; хлѣбари 6 съ 6 хлѣбарници и 15 слуги; готвачи 8, 8 гостилници съ 20 слуги; крѪчмари 43 съ 43 крѪчми и 50 слуги; бакали 27 съ 22 дюкеня и около 30 слуги; манифактураджии 5 съ 5 дюкеня; брѪснари 2-ма съ 2 дюкеня и 2 слу¬ги; мутавчии 1 съ 2 слуги; надничари (хора безъ занаятъ, които работятъ — каквато работа намѣрятъ — съ надинца) 10; адвокати 2; ханджии 43 съ 43 хана, оть които По-главни сѪ 3: хотелъ „Европа“, хотелъ „София“ и Джаджовий ханъ „Видличь;“ овчари 40; касапи зимно време 5, а летио време 10; абаджии 1 съ 2 слуги; налбанти 3-ма съ 4 слуги; ковачи 6 съ 6 ковачници и 12 слуги; пѪртеничари 2; воденичари 2-ма; дюлгери 10; слуги, общо число, 250-260. Дюлгеритѣ работятъ и земледѣелие; постоянни дюлгери има само единъ съ една работилница и съ 2 слуги. Всичките занаятчии, бакали, манифактураджии и пр. сѪ българи, жители царибродски. Отъ манифактураджиитѣ има само трима чужденци — евреи, които са занимаватъ и съ бакалия.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaox2DGHIlCgq0jgTazUOct_FYzTJHO8XjpDj0AFxCMNPzvg77jWEj7inyTxqUcSVu0BFmkOMRzRusmv6ZQqC24hsQ3xkdFFOAUZjwILG3BUdSagMkS7GZ7iat5ZMzrJF1nrEv0dHmfm3P/s1600/Domashen_Uchitel_br_1_January_1889_str_1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1414" data-original-width="1000" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaox2DGHIlCgq0jgTazUOct_FYzTJHO8XjpDj0AFxCMNPzvg77jWEj7inyTxqUcSVu0BFmkOMRzRusmv6ZQqC24hsQ3xkdFFOAUZjwILG3BUdSagMkS7GZ7iat5ZMzrJF1nrEv0dHmfm3P/s400/Domashen_Uchitel_br_1_January_1889_str_1.jpg" width="282" /></a></div>
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">По-главнигѣ търговци въ Царибродъ сѪ 16 души: тѣ сѪ: Радойко Ивановъ, Стоянъ Ивановъ, Пейчо Стаменовъ, Димитръ Стаменовъ, Гога Крьстевъ, Сима Крьстевъ, Анта Джаджовъ, Йосифъ Христовъ, Димитръ Тошовъ, Сотиръ Костовъ, Еленко Белчовъ, Каменъ Ивановъ, Алексия Стойковъ, Нако П. Даскаловъ, Дончо Иговъ, Ив. П. Атанасовъ. Отъ тѣзи, 7 души сѪ бакали, 4-ма сѪ манифактураджии и бакали, 1 е само манифактураджия, 1 е пѪртеничаръ, 1 е крѪчмаръ и пѪртеничаръ, 1 е коммиссионеръ и тютюневъ фабрикантъ и 1 е масларъ.</span><br />
<span style="font-size: large;"></span><br />
<a name='more'></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Фабрики въ Царибродъ има само двѣ: една за тютюни и една за мѣстни спиртни питиета, като ракия, амеръ и др.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">По-главнитѣ индустриялни произведения, които са произвождатъ въ Царибродъ, сѪ: килими, аби, кожи и масла. Килимитѣ, обаче, за сега са пропзвождатъ малко, но съществува вече между гражданите идеята за съставяние въ градътъ едно килимарско дружество за повдигане на килимарството въ градътъ.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Въ Царибродъ нема определенъ пазаренъ денъ, но селе¬нитѣ отъ околията идатъ всеки петькъ и всѣка неделя съ яйца, чорапи, лукъ, масло, пиперки, кокошки, гѪски, брашно, фасулъ, грахъ, сирене и др. такива и всичко продаватъ за добра цѣна.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Скотовъдатвото въ Царибродъ не е до тамъ удовлетворително, но въ сравнение съ други по-голѣми градове, съ подобри пасбища, малкий градецъ Царибродъ отъ тѪзи страна е се по-добръ. До колкото знаемъ, у насъ още нито въ едивъ градъ, нито въ едно село нема такива хора, които са занима¬ватъ само съ скотовъдство, така щото не е чудно като нема и въ Царибродъ такива хора. Както казахме и по-горѣ, тукь хората сѪ повече земледѣлци; тѣ вѪдятъ толкова скотове, кол¬кото имъ сѪ нуждни за домашната имъ потрѣба. Така, според </span><span style="font-size: large;">списъка за тѪзи година, въ Царибродъ има: 1720 овци, 206 кози, 300 волове, 100 крави, 70 — 80 телци, 80 — 90 конъе, 100 кобили, 2 бивола, 150 свини.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<span style="font-size: large;">Както казахме, при всичко че скотовъдството въ Царибродъ не е до тамъ удовлетворително, но на продажба скотоветѣ минаватъ за твърдѣ евтена цѣна. Така: единъ чивтъ волове са продаватъ за 40 — 50 лева, единъ добръ конь за ѣздение — за 100 —150 лева, една кобила — за 60—90 ле¬ва, ако е добрѣ хранена; свиня отъ една година, добрѣ хра¬нена, — за 40—50 лева; овци чивта, 10 — 12 лева; кози чивта, 14 —15 лева; овни, чивта 16 — 17 лева.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<span style="font-size: large;">Търговията въ Царибродъ, споредъ мѣстото и споредъ състоянието на селското население, отива срѣдньо, т. е. нито до тамъ добрѣ, нито до тамъ злѣ. Цѣнорасписътъ, когото подолу помѣстваме, показва най-добре това. Търговците набавятъ бакалскитѣ си и манифактурни стоки повечето отъ Виена и Пеща, а по-малко отъ София. Отъ отварянието на железнопѪтната линия, нѣкои тьрговци отъ гр. Трьнъ започнаха да си набавятъ бакалски и др. стоки отъ гр. Царибродъ. Има са надѣжда, че въ скоро време търговията въ гр. Царибродъ ще са подобри, тъй като търговцитѣ иматъ сега възможностъ да си набавятъ потрѣбнитѣ стоки направо отъ фабрикитѣ и съ по-малки разноски. Понеже капиталитѣ на царибродскитѣ тьрговци не сѪ до тамъ удовлетворителни, то за да могѪтъ да по-добрят търговията си по възможности по-скоро, за да могѪтъ да привлекѪтъ поне Трьнъ, Брѣзникъ и Берковица на стра¬ната си, едно имъ е само нуждно, а именно: тѣ трѣба да са сдружатъ помежду си и да работятъ всички задружно. Само по този начинъ тѣ ще могѪтъ да си създадѪтъ потрѣбната въз¬можностъ да набавятъ и повече стоки и по-евтено и съ по-малко разноски. Направятъ ли това, тѣ ще могѪтъ да са избавятъ отъ конкуренцията на днешните конкуренти — чужденци, а при това и градецътъ имъ ще може да стане единъ малъкъ търговски центръ, както казахме и по-горѣ, поне меж¬ду Трьнъ, Брѣзникъ и Берковица. Види са, че г-да търговци¬тѣ отъ Царибродъ сѪ размислили и сѪ разбрали вече това, защото почти отъ единъ мѣсецъ насамъ развиватъ дѣятелностъ по между си да са сгрупиратъ, да си съставятъ търговско дружество и да си отворятъ дружественна тьрговска кѪща. Ние ги поздравляваме още отъ сега и ги насърчаваме въ предприятието имъ. Нѣка да не напускатъ работата си, ако искатъ щастие, напредъкъ и добръ поминѪкъ. Нашитѣ търговци трѣба да оставятъ вече на страна онѪзи глупость, която са заклю¬чава въ изражението „всѣкой за себе си“, защото ние сме още слаби и неможемъ да работимъ всѣкий за себе си. Само общото дѣйствие може да ни направи щастливи и само чрезъ общото дѣствие можемъ да подобримъ поминѪка си. Това вѣче трѣба да го разберемъ.</span><br />
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<br />
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;">(Слѣдва.)</span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><i>от списание <b>"Домашен Учител"</b>, </i></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><i>Цариброд, 1889-та година, книга I</i></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><i><a href="http://staricaribrod.org/sr/2016/01/22/caribrod-home-teacher-january-1889/" target="_blank">Дигитален архив "Стари Цариброд"</a></i></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<br />
<span style="font-size: large;"><br /></span>
<br />
<br />
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
</div>
<div>
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-70033867940030308352018-02-05T15:25:00.001+02:002018-02-05T15:30:42.919+02:00Прикаска: Упролет<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: right;">
<i><br /></i></div>
<div style="text-align: right;">
<i>за Велина</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Готвео се да мрем, туја јесен. Д`лга јесен, тињаеше до крајат на децембар. Бео много слаб. Лежал сам три недеље, не знајал за себе си, без срам, а нади мене тумараоше лицата, која не с`м мог`л одма да ђи познаем. Свити ми личеоше једно на друго, да, свата таја деца, и сечаоше ме на онова одавна минуло, на мојти родитеље.... Радувал сам се на умирачкуту. Ал`... кој знае кико, с помош на лекове, или Бог тека сакаше, срцето издржа...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мојти унуци минују, тека, прокрај мене, кико труп да сам, погледну ме, за малко, или се усмину, жално. Јед`н од њи личи на мене. Варкају. Е и кво би они с мене зборували? Моето мину, њињото дооди.<br />
<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUWfMahD8Xp0_wedgdInvNX7gqD9xf4A2bMTxdP561Zh2KIvEsTgeJ4oD42vYvL1S2aa7OyIzRrdA3yiIE2ZdUilmqbUqM7bw7TiHUb1UeQ6ng6umxCVk-m1hrOazjou5ebYioEk69UtBS/s1600/27718210_1831226843617698_2045273952_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="598" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUWfMahD8Xp0_wedgdInvNX7gqD9xf4A2bMTxdP561Zh2KIvEsTgeJ4oD42vYvL1S2aa7OyIzRrdA3yiIE2ZdUilmqbUqM7bw7TiHUb1UeQ6ng6umxCVk-m1hrOazjou5ebYioEk69UtBS/s320/27718210_1831226843617698_2045273952_n.jpg" width="199" /></a></div>
<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Првијат мој параунук кико да неје оди нашту вамилију, целијат се метнул на онија там`, ее-га-ее, ока: мамо! Испрво, не ме обичаше, куташе си бомбонћете, и стално питујеше кига че си идем, у својат дом. Мислеше дека тува има много малко место за двоицата, за њега и мене. Замалко да се степамо, ние двоицата, кига имаше чет`ри године и шес месеца. Забоварил сам за ћикво. С`га си убаво живујемо... нема, нема, па питује, на глас: а за деду? Напраил сам му количка, сабљу оди дрво, дудучле, а антену за телевизур – праимо заједно. Од свити мојти синове и унуци, нијед`н да се ване за алат, да мајстори, а тија малечћијат, што се метнул на онија там`, кико да ми је рућете одсекал. Е кико се само расправја – целијат се напиња, дори крвта му јурне у лицето... ма беснеје си он и без разлог. Ђавол! Казује, деда узел това, деда строшил онова.... Послуша ме, понекигаш, купи ми цигаре, ка` је расположан оче и да ми запали. Подрипује наокол кико ждребенце.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Осечам кико ми коштинете трулеју. Седим, кажи улогав, на столат, гледам у стенуту. Никој ми не дооди у соблето, по некол`ко са`та. Јутром, разбуди ме с`лнцето, преко пенџеруту видим дрвја кико се разлистују, све повише. Тува су, негдека, и врапчетијата, само ја ђи не чујем, вечимка ододавна. Сигурно кљуцкају нешто, доле, поди пенџеруту.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А мене ме нече Бог. Мучи ме. Ја му казујем: прибери ме, доста беше. Свити ме душмање и мрсници претекоше...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кико ис`ло дрво, седнем, легнем... на никог не требем...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<i>Миле Пенков,</i></div>
<div style="text-align: right;">
<i>„Дан великих таласа“,</i></div>
<div style="text-align: right;">
<i>Ниш, „Просвета“, 1997.</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-4761822965974426772018-01-28T23:17:00.001+02:002018-01-28T23:17:14.654+02:00Прича: Свадба<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
21. септембар. Сунце најављује леп дан. Поље је потпуно празно. Нико не ради, данас се слави Мала Богородица... То је велики празник за Боровце. Са свих страна реке људи се сливају ка засеоку Селиште. Овог дана, људи као никад до сад. Млади се окупљају из свих околних села. Три групе музиканата чекају да се заврши верски обред. Све што може да хода из Борова је дошло. Свака породица је донела уобичајно: пченицу (кувано жито), црно вино, колач, свеће, ђувеч и јагње печено, мезе... Свако седи на свом столу. (А столови су камени на ливади и свака породица зна своје место и то заувек). Стари монах, отац Дионисије, са дугом, никад неошишаном косом, на врату везаној у реп, са проседелом брадом до појаса и омашћеном мантијом, врши верски обред. Прво литургија у црквици, а по завршетку почиње сеча славских колача, почиње ручак. Тада долазе музиканти и почиње Народно весеље. Вију се кола на ливади испред новоподигнуте цркве назване „Баба Талина Црква“. А прича каже: баба Тала, жена Василова, помало је људима гатала. Једне ноћи је у сну дошла из Барје и показала темеље цркве. А Рид је удаљен од Селишта око три километара. Окупи се село, откопаше место и пронађоше темеље старе цркве. На тим темељима изградише цркву и додоше јој име „Мала Богородица“ или Баба Талина Црква.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNait-rwA0xhBM9l12u-MA1Sa5Xht6vITslc1IQPTq0b1Oc2K8ohiCysnkL0A8qsPI5EAlBGPxqqFQZigzrcqj8Aa4gi5xXyTt4O6Py9aVxtT_PDfhfeG-wcEdGI5N05vjHwL0NWl-6onD/s1600/pop+dionis.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="573" data-original-width="397" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNait-rwA0xhBM9l12u-MA1Sa5Xht6vITslc1IQPTq0b1Oc2K8ohiCysnkL0A8qsPI5EAlBGPxqqFQZigzrcqj8Aa4gi5xXyTt4O6Py9aVxtT_PDfhfeG-wcEdGI5N05vjHwL0NWl-6onD/s320/pop+dionis.jpg" width="221" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Поп Дионис</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Ту се слави, врше се верски обреди, једе се, пије и весели. Ту се саборује, састаје родбина, пријатељи, рађају се многе нове љубави, склапају познанства, лете предлози удварача... Они други који се забављају, шетају ка шуми, ка месту где могу наћи што бољи заклон од очију радозналих. А њих је много. Ту се догађају први пољубци, држање за руке, испољавају се нежности. Али сви се окрећу, чувају, да не би били предмет оговарања до следеће „Мале Богородице“. А ко се докопа шуме, остане и до мрака.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Басара, вечито гола, понегде расчупана, обрасла ниским бодљикавим растињем, увек обојена у браонкастосивој боји. Иако тако нарањена, у непрестаној је борби са осталим брдима, да се домогне и она неба, како би ране зацелила, почиње помало да гризе од сунца, које губи душу, лењо испуштајући уметнички укомповане боје. Зраци који полако нестају, грчевито се боре, да прођу кроз шуме и досегну брда која надвисују Басару, не би ли јој прокрчили пут. Али све остаје у покушају. Њих је све мање и мање. Старији мештани су већ отишли, а девојке, која сама, која у друштву неког друга, момка???... свака иде својој кући. И све ово траје до тренутка док мрак не преузме царство. А небо, намргођено, скоро облачно... Сви из махале Било закаснише, солидардаришу се са Диманом. Чекају је. Девојке се љуте, друге су стрпљиве, а другови шале на рачун оних који су одбијени, који како кажу, ништа нису урадили.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сутрадан, све изнова. Препричавају сви како је било, оговарају се млади, посебно девојке, приче које не могу стати на стотина хиљада страница. Посебно предмет оговарања је Димана, која све време проведе са својим момком Ангелом Сремкиним из Попове Долине у шумици, мало подаље од цркве! Одоше после ручка и остадоше до мрака. Ангел сео уз њу и упорно је убеђује да је воли. Полако је додирује за колена, па мало повише, а она одговара стискањем те руке, својим ногама. Не може даље!? Цео дан стиснуте ноге, дисање све више убрзава, као после маратона. Па ко издржи? И она би нешто, али се не да понос тако лако. Још и ако неко види! И тако цео дан. Приче, планови, види се да један другоме верују. Кад се мало смрачи пођоше кући. Сад све што је било забрањено постаје дозвољено, осим поноса који се тако жестоко чува за вољеног. Усне његове су већ набрекле и влажне, а мало ли је цели дан, а њене испијене као да су их пијавице испијиле, суве. Она се већ потпуно опустила, утону у његове приче, пловећи ка новом животу. Одједном Ангел је продрма речима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Дај ми ову свилену мараму. Она се тргну ко да је змија уједе. Истина је- помисли ! А коју мараму? Пита га немушто.</div>
<div style="text-align: justify;">
-Ову, што си везала за врат. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Она се стресе, затетура, сва избезумљена, изгубљена? Он поче да је љуби, лагано, подижући сукњу и кошуљу. Али ту има мере. Има нешто што је забрањено. Она без двоумљења му даде мараму и заклеше се на верност. Она дрхти, као да је гром ударио, постаће мајка, родиће му децу. А и још ће живети у Словенији. И растанак беше жестоко нежан. И само једним погледом паде договор за сутра.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Код Дилберових ванредно стање. Стари Дилберов као рис. Његова кћи Димана, девојка из богате куће, сеоска лепотица, узор свим девојкама, дошла је кући последња. Чека се распоред, ко где ради и шта ради. Данас Димана иде са мајком Стаником да сакупљају отаву. Успут иду и не разговарају. Мајка сматра да је погрешила ћерка, а ћерка како да јој каже шта се догодило синоћ. Јутро помаже обећањем да ће дан бити леп. Синоћни облаци су отишли у безпуће, слушајући молбе људи који имају посла у пољу. Излазе на Поље. Нема оне хармоније од небројено много цветова по ливадама. Од Петровдана је косидба. Поље се забели од косача, сви дотерани, у белим кошуљама, као да се такмиче, и све то за двадесетак дана што је коса оборила, сунце је посушило и направило сеном. Чује се песма звона, клопот клопотара и недовољно научена свирка фрулаша-овчара. Иако је 21. септембар, жега је неподношљива. Поље се пресвуче у другу одећу, постаде голо. Стока за тих двадесетак дана постаде друга. Броје им се ребра. Сељаци су принуђени да секу храстову шуму да хране стоку. И све тако, док стигоше до Бољарске Ливаде. Ту се сакупља отава. Мекана, другим откосом покошена трава за исхрану јагањаца.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мајка поче причу како је трава лепа, само да време послужи да се осуши. И полако, полако Димана реши. Мора данас да призна истину мајци. Време неумитно тече, притиска, а и договор са Ангелом је да он вечерас чека код Симине појате. Подне је, поље и околна брда окупана сунцем, суша стисла, али свако обавља свој посао. Много је народа. У близини, на срећу, нема никога. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAqFufaPWJhDBp6mPer1Qxax9aVRpfTp0JsGskXKSJOoNsvXqIL6LYf9RLy56zj3JdqTgBtI0-C-qzWyEFGf1ufpVGOAy-iOOEzo8oe_NwN7NzA2X1XayZ48TmF_IAPV47_0k98T2PZU-N/s1600/10984094_1600837503531660_7052927881505062955_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="660" data-original-width="960" height="220" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAqFufaPWJhDBp6mPer1Qxax9aVRpfTp0JsGskXKSJOoNsvXqIL6LYf9RLy56zj3JdqTgBtI0-C-qzWyEFGf1ufpVGOAy-iOOEzo8oe_NwN7NzA2X1XayZ48TmF_IAPV47_0k98T2PZU-N/s320/10984094_1600837503531660_7052927881505062955_n.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Боровке у пољу</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У разговору са мајком Димана одједном реши да почне.</div>
<div style="text-align: justify;">
-Мајко, ја морам да ти кажем, ја сам се синоћ верила са Ангелом!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мајка стаде као укопана, као да је гром удари, неверица, бунило... све се ово испомеша, замало Станика да падне. Заљуља се мало, али се задржа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Штаааа? Леле, леле, брука, пропадосмо, брука, леле, леле, како си се верила? Јеси ли се дала? Јоој, побиће нас Диберов. Шта си урадила... и хиљаду питања просу по ливади. Није била ни свесна шта пита, шта говори.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<a name='more'></a><br />
<div style="text-align: justify;">
Димана сачека мајку да се мало освести, па поче. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Мале, дала сам му мараму, знаш ону свилену, коју сам носила око врата - поче да напада - Па ја имам 21 годину, време пролази, а волим га. Мајко, уразуми се, и они су богата кућа.</div>
<div style="text-align: justify;">
-Да, богата, да се нарадиш код њих. Зашто смо те школовали? Боже, боже, за помоћника доктора (медицинска сестра) си завршила. Знаш да га је Дојчин тукао кад је пустио стоку у ливаду на Тињу. Јој, јој, бруко моја, бруко! Шта уради? Доктор те је тражио, па човек који вози „аероплан“ (пилот). Боже, боже, какве прилике испушташ! Иди у Димини, нека ти душу изваде!</div>
<div style="text-align: justify;">
-Јеси ли се дала? -виче Станика и сва се тресе - Подигни кошуљу да видим!</div>
<div style="text-align: justify;">
-Не мајко, нисам, само сам му дала мараму! Принуђена од мајке, Димана подиже „ћенарну кошуљу“ (кошуља од дамаста) до изнад појаса. Било је неколико масница, највероватније направљених устима и ништа више.</div>
<div style="text-align: justify;">
Димана припрети:</div>
<div style="text-align: justify;">
-Ако ме не пустите - ја бежим!</div>
<div style="text-align: justify;">
-Ако узмем „вилуту“ побећићеш. Ауххх, уххх, мајчице моја. Шта ме стиже? Чији ли су ово грехови? Нека се радују душмани.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Димана не одустаје, а мајка кука, не зна где се налази. И тако прође дан. У разговорима, убеђивању, одговарању од онога шта је наумила Димана и подизања кошуље. Заврши се дан, сунце се се спусти тамо где треба да се уда Димана, иза Басере, у Попову Долину. Да ли то нешто значи? Дођоше кући, завршише се кућни послови, вечера, али ове вечери Димана са сестрама не оде на „тлаку“. И оне не знају разлог. Остаде да чује исход.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Већ је време за спавање. Свако иде у свој кревет, Станика и Дојчин у своју газдинску собицу. То је мали собичак, они га називају „собле“ и ту спавају само стари Дилберови.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Полегаше, уморни од посла. Станика се само окреће у кревету, облива је зној, нервоза. Уххх, не могу да заспим. Ухх! Дува у врат Јерменку. Полако поче причу... Нема шта да се крије. Полако, полако исприча Дојчину све. Док слуша Станику, он се тресе. Реч не изусти. Кад Станика заврши, он само рече. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- То је морало некад да се догоди! Она је наше дете, нема шта. Зови Стојанку и Василку (сестре Јерменкове), Василка позната куварица. Нека „т'кменджије“ (просци) дођу сутра увече на договор. Дарове има за све три. Имамо и за мираз. Даћу шиваћу „СИНГЕР“ машину, њиву у Локву, и ливаду на Вршник.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А Димана преживљава тешке тренутке одлуке у кревету у детињској соби. И она се тресе. Шта ли ради Ангел? Да ли је дошао, све више замишљена, усплахирена. Из правца Симине појате долази само мрак и прохладан ветрић, но ход се не чује. И небо је ове вечери тамније, звезде без реда, разбацане. Како ће доживети разговор са оцем? Размишља... и одлучила је. Ако ме не дају, ја бежим. Размишља, никад човек не може знати шта ће му се догодити за један сат. Изађе у двориште да узме гутљај свежег ваздуха и пође према капији. Стоји, као на бденију. Да ли је то тако што данас нисам била на литургији...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Позови Диману!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Станики лакну, као да камен са срца скину. Позва Диману. Димана се погуби. Као да сакупља по ливади све оно што је мајка данас просула. Шта ли ће бити? Соба јој се окреће, уста јој се осушише. Остаде без даха и гласа. Димана уђе у собу погнуте главе, само што жива не пропадне у земљу.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дојчин својим оштрим и строгим гласом упита.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Да ли је то одлука лично твоја? Да ли си дала реч? Јеси ли се дала или ниси? Сви постављају ово питање.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Лелујајући се, одговори потврдно.</div>
<div style="text-align: justify;">
-Да, ја сам тако одлучила! Сама. Имам 21 годину. У вези смо 3 године... и престаде да говори. Одједном се сети да није одговорила - Нисам се дала!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У собици настаде тишина! У вратима црв струже толико јако као да негде у даљини топови бију. Шта сад, размишља Димана ? Ма побећи ћу, волим га и нећемо да живимо овде!</div>
<div style="text-align: justify;">
-Нека ти је са срећом чедо... -рече Дојчин - Таква ти је судбина. Само да знаш, Сремкини нису лаки. Прво, играју барјак. А после работа. Да знаш, Дима није лош, добар је домаћин, али Божура је опака жена.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Све што нареди стари Дилберов, све за минут се заврши. Стојанка живи у комшилук, Пера позва Василку Джурджину у Верзар. Тихо је време, чули су, Крум се одазва. За сат времена сви се сјатише. Лека коље јагње, а куварице, главна је Василка, сестра Дилберова, и све остале су помоћнице, па морају да слушају. Фењери засветлеше на све стране. И комшије примећују да се дешава нешта чудно. И стари храст, који је у своју крошњу сабрао цело двориште и кућу пропушта по који месечев зрак и осветљава околину и још више је чини загонетном.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Само нека је на добро, каже Тодор Великин.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Димана изађе из собе као омађијана. Само зна да горе, изнад школе, исход чека Ангел. Три снопа светлости високо и Ангел дође код Симине појате. Све иде по плану. Димана пренесе Ангелу да сутра могу да дођу; Дима, отац Ангелов, Ангел, Верда, стари башта, Ангелов најстарији брат, млађи брат Методија. Цео дан припреме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Никола оде у Чорин Дол по вино. Само од Боксана да купиш 50л. Мораш да му кажеш кад је договор. Кажи Боксану за кад је мали нишан, да зна које вино да ти да. Ракију Дојчин има, и месо и дарове. Дан прође и све беше спремно.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Позваше и девојке које спремају, везују дар.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сви седе у гостинској соби. А она огромна! Одједном се зачу лавеж паса. Изађи Круме, Меча је зло куче. Неко залупа на врата. Изађе Дојчин.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Добро вече, који сте ви, шта тражите? Шта сте изгубили? </div>
<div style="text-align: justify;">
-Ма погубисмо се, ако хоћете да нас примите да се одморимо? </div>
<div style="text-align: justify;">
-Ајде, ајде, уђите. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Поседаше њих четворо. Са њима у соби Крума и Дојчин. Прича се о свему и свачему. Зима је опасна, има ли хране за стоку, колко лисника шуме има... После дужег времена и много обрађених тема Методија поче да прстом удара у шиваћу машину марке „Сингер“, коментаришући да такву има Станул Прачки, познати кројач овог краја, алудирајући на зестру (мираз). Почеше договори, Методија тражи те браник, те ливаду, те њиву, те злато... То помало наљути Дојчина. Ма зашто сте ви дошли? За њиве, ливаде, паре? Позва Станику. Станике донеси још бокал вина, па људи можда журе. Да их не задржавамо? Станика донесе наруџбину за секунду. Успут, Методији добацује </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Ааа, ми не купујемо дете, а и не продајемо? Немој да напипате врата. Дојча нешта дочу па викну Станики. Немој да се мешаш, ти ли си газда?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Методија коментарише. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Ма да се чује! Богати сте!</div>
<div style="text-align: justify;">
Одједном скочи Ангел.</div>
<div style="text-align: justify;">
-Ја сам дошао по девојку, а не по мираз! Запослио сам се у Словенију, она медицинска сестра, одмах добија посао и идемо тамо да радимо.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Одједном мукла тишина. Напољу је тихо. Једино стари храст, који је у своју крошњу сабрао цело двориште и кућу, пропушта по који месечев зрак и осветљава околину. Унутра сви у шоку, свако се чеша где га не сврби. Готово је све! Дима и Дојчин се погледаше. Сад је готово, нема њиве, ливаде злато. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Давајте дарове -викну Дојчин.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сви поскакаше у соби. Димана колико беше црвена, побледе одједном. Свакоме подели већ спремљене дарове и код сваког имаше пребирна црга, дамастов чаршав, веш, чарапе... Ко први изађе из куће, он виче на сав глас „ИХУ“ „ОЧЕ“ колико га глас држи. Онда сви почињу. Ту је већ и Тошко Ђенчин из Праче, хармоникаш. Прво свира кола „чачак“, „моравац“, „јелену“... Коло у дворишту Дилберових. Дојчин, најмлађи члан Дилберових, кршетен на деду, братанац Диманин плаче и псује Ангела. Сватови Дима и Дојчин се договарају да свадба буде што пре, јер деца иду у Камик (Камник) Словенија. Она медицинска сестра, а он отправник возова. После сат весеља, Поповци одоше уз песму. Невеста остаје до Огледи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сутра Дилберови враћају госје (гости) и врше се последњи договори. Музику погађа Дима, али је догоговор да то буде Риста Селишки.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2UD4OmrBMzu0_qYgZKWKt67Lz85DyQMl7UYh42TDXgWYIWzCenRbpjnCl7VjCO6-GSH5kU2PnrV383UViJqgWpUSTPObne_WQeyhl3cdx7uYkzUHtVeyjTbgdPjcjWk5SILaLRJZePFSI/s1600/vp+svird%25C5%25BEije.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="613" data-original-width="882" height="222" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2UD4OmrBMzu0_qYgZKWKt67Lz85DyQMl7UYh42TDXgWYIWzCenRbpjnCl7VjCO6-GSH5kU2PnrV383UViJqgWpUSTPObne_WQeyhl3cdx7uYkzUHtVeyjTbgdPjcjWk5SILaLRJZePFSI/s320/vp+svird%25C5%25BEije.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">"свирџије"</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Са великим поштовањем једни према другима, срећни, јер су се ородили: Договори се одвијају мирној атмосвери. Огледи и свадба. Огледи су дан када се весеље прави код невесте. Тада у госте долази родбина младожење. Обично то бива суботом, а свадба је дан када родбина невесте враћа госте. Тада њена родбина иде у госте- свадба.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И све то треба припремити!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Од марамица за кићење гостију, огрлица, специјално припремљених од бомбонџије, јело, пиће, дарови... У времену до свадбе млади се виђају, договарају али... велики посао предстоји. Дојчин Дилберов је јак домаћин. На лагеру има све. Само треба добра организација. Василка, Јерменкова сестра, је главна куварица, она је завршила домаћинску школу. Месар је Лепоја Пурин, из Цариброда, специјално да припреми месо. Он је задужен за клање и печење меса.</div>
<div style="text-align: justify;">
Младенци одоше до Пирота да купе венчаницу, да Ангел сашије одело код Жику Станојевића, познатог пиротског терзију. За десет дана је готово.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
19. новембра увече се код младе прави плетеница, плету се венци, праве се китке и везује дар. Плетеници присуствују само девојке, рођаке и другарице Диманине. Певају се свадбарске песме, пролети по нека суза, али ту је Станика која износи дарове и командује за кога шта да вежу. Плетеница траје до касно у ноћ кад се качи велики венац на Улазним вратима.</div>
<div style="text-align: justify;">
Код младожење долазе његови рођаци и другови, мушкарци. Они бријају младожењу за огледи. Свира Тацко Погановски. Пије се, пева се, игра се до рану зору. А Тацко свира ли, свира. Он је најбољи хармоникаш у крају.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И дан по дан, дође 20. новембар. Данас су Огледи. Све је спремно. Постављени столови. Гости које су звали Дилберови долазе. Доводе децу. Прво се марамицама иските најмлађи гости. То је општа радосост. У госте долази родбина младожење код младе. Из далека од Поље се чује музика. Плех музика (музика је све ближа, чује се све јаче и јаче. Сватови својим викањем најављују долазак. Срцепарајуће мелодије певају сви гости. У дворишту се окупило много младог света. Кад освојише и последње метре, на челу иде кум. Он је најуважаванији гост. Он води весеље. У дворишту их сачекују Јерменко и Станика са најближом родбином. Крондир, окићен венчићем, напуњен куваном ракијом и сваки мора да попије гутљај. Прво иде девер, то је младожењи најближи по роду младић са мушке стране, сачекују га девојке и младићи са младине стране и почиње пазар. Једни траже, други дају и кад се упазаре, младу изводи брат и предаје деверу. Кад невеста изађе, деверу ставља деверов пешкир, преко левог рамена и испод десне мишнице, па тек онда настаје опште весеље у дворишту. Млада стаје на улазним вратима и сачекује госте. Прво иду кумови, свекар и свекрва, а млада сваког старијег госта љуби у руку, пожели му добродошлицу. Млада је била прелапа. С светлосмеђом, дугом косом, високог чела, очаравајуће зелене очи, црвенкастих усана. Тело као вајано, са дугим ногама, са јако израженим грудима, које чим их човек погледа изазивају узбуђење. Имала је венчић на глави, са белом хаљином испод колена и белим ципелама. Млада као из снова. И младожења није заостајао у лепоти. Високог раста, црне коврджаве косе, са јако израженим лицем које га је чинило лепим. Мајстор Животије му је сашио одело као из бајке. Улазе у собу, седају до кумова са леве стране, а до њих свекар и свекрва. Испред кума колач који се носи испред сваког госта и гости га новцем ките. Такође свекар и свекрва носе прикланог петла, који је тако намештен као да стоји. И он се носи на кићење. Свако од гостију баци новац и виче „АЛАЛ“.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мезе је зимска жива туршија и печена паприка спремљена по некој рецепти која остаде тајна куварице Василке. Паприка у тацницама „заврсци“, последња берба љутих папричица и у чорбалуцима подробица и овчије кисело млеко. После тога иду јанија или пасуљ или пуњена паприка. За све време Риста не престаје, час свадбарска, час коло, час сватовска... и тако у недоглед. Како ли издржа овај младић са кларинетом. Група је позната - Влада Грапсћи, Слава Планинички, Горјан Боровски, деда Тодор и тупанджија Коља Лекин из Било. Кућа се тресе од музике. Почиње надпевавање домаћина и гостију. Са младине стране пева Васка. Она пева сватовске песме. Тада почињу неке жене да плачу, друге се односе са омаловажавањем, као и на свакој свадби. Али пријатељи држе све под контролом. У дворишту безброј младих, како девојака тако и младића. Цело село и старо и младо је ту, и велика већина младих из околине.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да би се извршила замена посуђа и прање, прави се пауза и излази на „оро“. Почиње весеље за присутне. Сви играју, гладни се довијају да ручају, а околне шуме су пуне парова. Има и надигравања. Ко жели да се надиграва, он плаћа музику. Овде не постоји опасност од туче. Свеки коловођа бира девојку која зна лепо да игра, да издржи коло и да је лепа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И док се напољу вије огромно коло, гости Дилберових скупљају посуђе, али врло пажлљиво, јер је то позајмљено од комшија и родбине. Свако је имао своју ознаку и знало се који је чији тањир, чорбалук.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кад се постави посуђе и сервира месо, Јерменко зове да се улази. Тада Риста почиње мелодију „свадбарска“. То је тужна мелодија, али је своко воли. Гости су већ припити. Почиње песма, пије се ракија и вино. Лепоја је спремио месо богато. Било је и украса. Кум командује да је време да се скупљају поклони. Поклоне скупљају млада и младожења и са њима иде зет од младожење. Први поклон дају родитељи младе. Дојчин говори:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Ја дајем школовано дете, дајем у мираз „СИНГЕР“ шиваћу машину, ливаду у Локву и њиву на Вршник.</div>
<div style="text-align: justify;">
Зет пита има ли још и понавља шта су дали родитељи младе. На крају пита „АЛАЛ ЛИ ЈЕ?“ они одговарају „алал“. И тако од госта до госта. Неко дарује котлић, други кофу, трећи даје 10 тањира, сито, решето...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJ57Yxtga3aPaCUDsXcBHtW7vcVgagupuOnWs98S2AmQlcwGKRH5kKM5gEzd4vqYQCvIxqPzSkENVe2l330LLXjv5cmXOVRH8uto1sZ4QGju9-a4KfBGDXFLdyBApeFQtIOmuG1kQqPpmL/s1600/vp+deca.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="548" data-original-width="374" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJ57Yxtga3aPaCUDsXcBHtW7vcVgagupuOnWs98S2AmQlcwGKRH5kKM5gEzd4vqYQCvIxqPzSkENVe2l330LLXjv5cmXOVRH8uto1sZ4QGju9-a4KfBGDXFLdyBApeFQtIOmuG1kQqPpmL/s400/vp+deca.png" width="272" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Мали свадбари</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И тако у игри и песми прође дан. Невеста дарова сваког госта, деверу завеза пешкир преко рамена, а сав дар се тако везује да се види. Прилазе комшинице, гледају, подижу, хвале, умигују се, а оне које завиде оне оговарају.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Риста почиње свирку за полазак. Почињу сузе. Димана ухватила испод руке Ангела и полако крећу. Одлазе са песмом, а Диманини сви у сузама. На челу је рабаџија са окићеном запрегом коју вуку волови са којом се вози „кувер“ у коме је чуван дар. У канатама је шиваћа машина марке „СИНГЕР“ и један гардеробер, као и ствари невесте.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сад почиње весеље гостију Дилберових. Свира Нака Сливнички и компанија.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кад стигоше у Попову долину, обичај је да млада медом три пута намаже праг и надвратњак на улазним вратима. Тада је младожења уноси у кућу. Бабе обављају адете (обичаје) и весеље се наставља. До касно у ноћ. Млади одоше на спавање. Дима је питао Ангела хоће ли сутра барјак. Ангел изнервиран, рече сеците највеће дрво игра се. Ујутру у собу улази свекрва, а излази Ангел. Предходно је Димани све објаснио. Она се изгуби од срама. Али даје веш свекрви. Она везује на врх копља и почиње весеље. Довели су школовану и поштену снају. Нема веће среће. У то је срете Дима. Шта радиш луда жено. Немој да саириш народ и брукаш децу. Видела си, уведи оне две које највише оговарају нека виде и готово. У кућу си довела часно дете. Риста већ одморио и поново почиње.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Данас је свадба. Долазе сватови које је позвала породица Дилберови. Протокол исти, исте песме, исте свирке, исти гости, гледаоци, само друге бабе које се баве враджбинама.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сутрадан та иста долина се зави у црно. Испуни се лелеком и кукњавом... Гала Банскодолац је у подножју те исте и увек рањене Басаре, за међу на њиви, без разлога, копраљом убио Ристу... </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="white-space: pre;"> </span><i>Влада Петров, </i></div>
<div style="text-align: right;">
<i> Борово, Царибродско</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6741003537911652817.post-68472089175622123702018-01-22T14:56:00.001+02:002018-01-22T15:25:47.972+02:00Књига: „Из лексике Димитровграда“, Дијане Јеленков<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;">Недавно је из штампе изашла књига </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;"><b>“Из
лексике Димитровграда”</b></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;"> ауторке
Дијане Јеленков. У питању је нека врста </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;">шопског речника
или збирке са око 2.200 лексема</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;">,
вероватно </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;">први комплетнији речник говора
димитровградског краја</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;">. О овој
занимљивој књизи смо разговарали са ауторком.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhC6p8oJrSdoYMClOzu5eyZHSVKvbr6EC9kaiypnyenS2gG49ozz0qpVA-8WWLmaccfWGh1s2CyrePyENbJuioQYIt7FIBleTPk_1bddMGFJo8TwYeEVrFVNC3eTCTdSXDntV0x1t14Giad/s1600/IMG_20180111_101434.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="225" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhC6p8oJrSdoYMClOzu5eyZHSVKvbr6EC9kaiypnyenS2gG49ozz0qpVA-8WWLmaccfWGh1s2CyrePyENbJuioQYIt7FIBleTPk_1bddMGFJo8TwYeEVrFVNC3eTCTdSXDntV0x1t14Giad/s400/IMG_20180111_101434.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><b>1.
Шта је књига "Из лексике Димитровграда"? Како би је ти неком
дефинисала, препричала?</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt;">“Из лексике Димитровграда” у основи
је научни рад, али надам се да ће бити интересантан како за дијалектологе и
лингвисте, тако и за читаоце који нису стручњаци у овим областима. Књига се
састоји из три дела – увода, Речника говора Димитровграда као централног дела, и
одељка насловљеног Казивања.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt;">Уводни део упознаје читаоца са неким
од битнијих и занимљивијих особина овог говора на нивоу фонетике, морфологије,
творбе, лексике и семантике. Иако је заснован на подацима из стручне литературе
о говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, као и на мојим сопственим
запажањима о говору који сам истраживала и којим се служим, надам се да је и
овај део написан довољно разумљиво, уз доста образложења и примера, тако да
може послужити и студентима и стручњацима, али бити занимљив и свима који би
хтели да науче нешто више о овом говору.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Сам Речник садржи око 2.200 лексема
које се могу чути у говору овог краја, при чему се ту могу наћи како архаичне,
тако и речи које су и данас у активној употреби. Као и у сваком речнику, и овде
свака одредница има значење (или више њих), али и примере, односно реченице у
којима је дата лексема употребљена у говору. Такође, у самом Речнику сам се
донекле позабавила и појавама као што су синонимија и антонимија, па су
посебним симболима повезиване лексеме које имају иста, односно супротна
значења.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Казивања су заправо нека врста
илустрације, где се види како материјал који је у претходном одељку изнет у
форми речника заправо изгледа „у пракси“. Овај део обухвата записане разговоре,
интервјуе са информаторима, и чини ми се да је прилично разноврстан –
саговорници причају о успоменама из живота, што већ обухвата разне теме о
некадашњем животу на селу: обичаји за празнике, венчања и слично, одевање,
спремање хране, рад у пољу, дечије игре... Такође, кроз текстове се провлаче и
анегдоте из живота, углавном хумористичне, као и понека краћа прича коју се
саговорник сетио да исприча. Можда треба нагласити и да читаоци не треба да
очекују савршене текстове, уобличене тако да подсећају на књижевне – напротив,
овде је реч о живом говору, који је као такав и пренет у сам рад. Дешава се и
да се саговорник збуни, да нешто понови, да се асоцијативно пребаци на неку
другу тему... Али несавршеност је ваљда и једна од занимљивости и дражи
аутентичног, живог говора.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><b>2.Како
је овај рад настао? Одакле идеја и интересовање за тему?</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Рад је настао као семинарски из
предмета Дијалекатска лексикологија и лексикографија; затим је, на идеју и
подстрек менторке Гордане Драгин, прерастао у мастер рад којим сам завршила
студије на Филозофском факултету у Новом Саду, а крајем прошле године и у
књигу. Овде морам да поменем да је идеја о штампању књиге „Из лексике
Димитровграда“ потекла од Славка Стојанова, који је пореклом из Димитровграда,
али већ дуго живи у Новом Саду, и који је био један од учесника серијала
„Нашенци“ Интернет портала ФАР. Случајно познанство довело је до разговора о
мом раду, затим и о могућности штампања, тако да је, на крају, књига угледала
светлост дана управо захваљујући подршци Славка Стојанова, као и Ивице Истаткова
из Димитровграда.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12pt; line-height: 115%; text-indent: 36pt;">Интересовање за тему постоји из неких доста
“давнијих времена” – с обзиром на то да сам још у млађим данима била “дете од
пера”, занимало ме све што је у вези са писањем, језиком и књижевношћу:
поезија, проза, па и неке језичке појаве. Наш локални говор био ми је занимљив
још у основној школи, када сам, негде крајем петог разреда, дошла на идеју да
напишем „Граматику шопског језика“, где сам у кратким цртама описала особености
локалног говора, онако како сам са толико година могла и умела. Овај „радић“
доноси, на пример, „шопску азбуку“, нека запажања о нагласку, објашњења и
примере промене именица по падежима, образложење разлике између онога што сам
назвала „неодређени и одређени вид именица“ (<i>чове́к </i>и <i>чове́кат</i>)...
Иако дете са 11-12 година није могло да зна да се, са становишта
дијалектологије, шопски не може назвати језиком, нити да постоје аналитичка
деклинација и компарација, експираторни акценат, постпозитивни члан итд, ипак
је овај лист папира нешто што ми је веома драго као успомена, и као доказ да
сам можда, као што је својевремено рекла моја менторка, „дијалектолог по
вокацији“.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Мислим да се у то доба нисам занимала
за прикупљање и записивање речи из локалног говора, али је то тема која ме
посебно заинтригирала на мастер студијама, захваљујући поменутом изборном
предмету. Временом ми је постајало све јасније да је управо лексика оно што
најлакше и најбрже нестаје и мења се у нашем, и не само у нашем говору, и да је
стога не само интересантно, већ и важно сакупљати је и чувати. Сећам се да ми
се пре неколико година десило да сам у једном разговору схватила да саговорник,
десетак година млађи од мене, никад није чуо за реч <i>ср́ткаво</i>, која је мени сасвим уобичајена – тако да је то можда био
тренутак када сам заиста „осетила“ како речи нестају, што је резултирало још
већим занимањем за истраживање и записивање локалне лексике.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><b>3.
Колико дуго је трајао рад на настанку књиге, прикупљање материјала,
систематизација, израда...<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Почетак настанка рада био је у
другом семестру мојих мастер студија, 2014. године. Већ за априлски рок имала
сам написан семинарски рад под називом “Речник говора Димитровграда”, на коме
сам врло брзо наставила да радим, како бих га за јесен исте године завршила и
одбранила као мастер рад, што се и догодило почетком октобра 2014. Након тога,
рад се одмарао од мене, а и ја од њега, тако да на њему није посебно рађено,
осим што сам у посебном документу с времена на време записивала неке “нове”
речи. Допуњавању и сређивању рада вратила сам се тек у августу 2017, када смо
се са Славком договорили да рад одштампамо. И ту је уследило неких месец дана,
можда и нешто више, интензивног прегледавања текста, допуњавања, дотеривања… Дакле,
све у свему, ако не рачунам паузу од одбране мастер рада до почетка припрема за
штампу, мање од годину дана – мада свакако треба поменути да је у неким
периодима било потребно да се свему овоме посветим крајње озбиљно, да скоро
читав дан преседим пред рачунаром уз отворен документ од скоро 180 страна на
коме активно и детаљно радим. Не могу да разграничим колико је трајало само
сакупљање материјала, или рад на самом Речнику, јер су се разни делови посла углавном
преплитали и допуњавали.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><b>4.
Како си долазила до извора, информација, материјала?</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"></span></div>
<a name='more'></a><br />
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Један део материјала прикупљан је
кроз разговоре, интервјуе са информаторима који су говорници проучаваног говора
– претежно старије особе, углавном жене, и један мушкарац. Већином су то биле
особе које су ми мање или више блиске, али и неке које сам упознала управо у
сврху датих разговора. Интервјуи су снимани, а затим и записивани, па су из њих
издвајане лексеме које су добиле своје место у Речнику. Део лексема записиван
је и из свакодневних, спонтаних разговора, а многе речи које можда и нисам чула
у разговорима у току израде самог рада, али су ми познате и користим их у
сопственом говору, такође су се нашле у Речнику.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt; text-indent: 36pt;">Што се тиче значења речи, олакшавајућа
околност је што сам и сама говорник проучаваног говора, тако да ми је већина
значења већ била позната, док сам семантику речи које ми нису биле блиске
научила управо од информатора, али и других говорника старијих од мене.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt; text-indent: 36pt;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXWu8PJPShFaSeh7DnmwmKQns12PTjkmE-N6I1YvDeZFaOSimPwvYB5qtC2jlBZ75eWlKdjpk_3BcCDFX2hl3mAjISfgR24FzW10wYsxqBigGfLNUQ66OR46dZI9YPY9u6YyYF8kYgpyTy/s1600/297.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="800" data-original-width="1200" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXWu8PJPShFaSeh7DnmwmKQns12PTjkmE-N6I1YvDeZFaOSimPwvYB5qtC2jlBZ75eWlKdjpk_3BcCDFX2hl3mAjISfgR24FzW10wYsxqBigGfLNUQ66OR46dZI9YPY9u6YyYF8kYgpyTy/s400/297.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Са промоција књиге “Из лексике Димитровграда” у Народној библиотеци “Детко Петров”<br />
(фото: Портал ФАР)</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-size: 12pt; text-indent: 36pt;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><b>5.
Шта даље, планови везани за лексику и говор Димитровграда након књиге?</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;">За
почетак, мали предах. Оваква врста посла заиста уме да исцрпи човека, посебно
ако је тај човек амбициозни перфекциониста, који притом натовари себи на врат
не само да буде истраживач и аутор рада, већ и лектор, технички уредник и
дизајнер корица. У суштини, оно чему се надам и за шта сама себи држим палчеве
је да ми не помањка снаге и воље и да наставим да даље радим на прикупљању
лексике, да проширим своје истраживање, укључим већи број информатора, „откријем“
још нових речи, које у ово, прво издање, нису ушле, и да у, надам се, наредном
издању књиге представим богатство нашег локалног говора још боље и детаљније.
За сада је ту тефтер који ми је увек при руци, а служи да у њега запишем сваку
занимљиву реч коју „ухватим“ у неком разговору или ми спонтано падне на памет.
Последња записана реч тренутно је <i>банѕо́в</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;">Морам
да признам да сам пријатно изненађена позитивним реакцијама и интересовањем
људи након промоције, тако да ми је и то нека врста мотивације да наставим да
радим у овом смеру. Да ли ће мој будући рад бити усмерен само ка лексици, или
ће се можда разгранати и на неке друге области, још увек нисам сигурна.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;">***<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;"><b>Из „Увода“</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl">Бугарски језик се може чути пре свега у основношколској и средњошколској
настави, где је заступљен као посебан школски предмет, односно језик на коме се
изводи настава у одељењима у којима се средње образовање спроводи на бугарском
језику, као и у локалним медијима. Стандардни српски језик такође је уобичајен
пре свега у ситуацијама званичне комуникације, укључујући овде и школску
наставу, те средства јавног информисања.<span style="color: red;"><o:p></o:p></span></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl">Но, ако заподенете необавезан разговор са било којим становником овог
насеља, било то на улици, пијаци или у његовој кући, велика је вероватноћа да
нећете чути ниједан од два поменута језика. Становници овог краја свој говор
најчешће називају шопски (или, ако употребимо аутентичну лексему из
димитровградског говора – шопсћи).</span><span lang="EN-US"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;">*** <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;"><b>„Казивања“
– одломак</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl">За пра́зници че ти ка́жем за Џу́рџовдьн. За ње́га смо се на́јвише
ра́дували, на Џу́рџовдьн. Ра́но се ди́ѕамо, пу́штамо о́вце да се напасу́ у
лива́ду, неко́сену лива́ду да се напасу́, да намлзе́мо млеко́, да потси́римо
си́рење за светь́ц. И, и́демо у цве́ће, напасе́мо овце́те и и́демо у гору́ту та
набе́ремо цве́ће, па испле́темо ве́нци, па ста́вимо на на́ј-у́бавуту, која́ је
на́ј-голема́, на́ј-у́бава и које́ ја́гне је њо́но, и оно́ је на́ј-у́баво.
На́времо на ши́ју и на овцу́ту и на ја́гнето. У котле́ млзе́мо, па на котле́то
вень́ц исплете́мо, па и на котле́то ту́римо вень́ц, а пера́шку од Вели́гден
ту́римо поди котле́то. Па по́сле ђу но́си та́тко у њи́ву у жи́то та ђу
зари́шка. А о́н зако́ље ја́гне, и га на ражь́њ испече́, а ни́је напра́имо
ба́ницу, подси́римо си́рење, опече́мо кола́ч, жи́то сва́римо за пчени́цу, и се
спре́мимо за светь́ц, и и́демо на светь́ц. И́маше хармоника́ш од село́ си
сви́реше једь́н у хармо́нику, сви́ри хармоника́шат, напра́имо ко́ло, и́грамо,
на́ј ни бе́ше ти́ја дь́н ве́сел.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl">Са́ че ти иска́жем једну́ при́чу, ко́ ба́бичката што је... што су ђу
питува́ли – кико́ је тво́јат си́н? Ле́ле, не питу́ј ме за си́на, сьс цр́н
пово́ј сьм га пови́ла ка́ сьм га роди́ла! Снау́ и́мам једну́ усмрде́лицу, но́си
ву каве́то саба́ле у кре́вет, све́ о́н рабо́ти по ку́ћу, све́, усисива́ч па́ли,
и бри́ше, и ми́је су́дове и све́. А че́рка ти кико́ ти је? Ооо, че́рка ми је
ни́чћи па́дла ка се роди́ла! Ко́ ђу по́штује му́ж, ко́ ђу уважа́ва, ко́ њу
но́си каве́ у кре́вет, све́! И тека́.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<i><span lang="sr-Cyrl"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<i><span lang="sr-Cyrl">***</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="sr-Cyrl"><b><br /></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="sr-Cyrl"><b>Садржај </b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="sr-Cyrl"><b><br /></b></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfQ-zcJZLJPZHquKdfBIyxR9dpCLapgW9PRkxKfmMs19r3PTB0CRkc6VD-Oe-R5RIxeglCZXGb7BMjUnfW7W_cVlWSNq8zex3B6EGCSoms9KAY0z64mWlQLv_mbZBlpaIUMhfd9EOg1TYf/s1600/Sadr%25C5%25BEaj+Dijana.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="561" data-original-width="702" height="507" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfQ-zcJZLJPZHquKdfBIyxR9dpCLapgW9PRkxKfmMs19r3PTB0CRkc6VD-Oe-R5RIxeglCZXGb7BMjUnfW7W_cVlWSNq8zex3B6EGCSoms9KAY0z64mWlQLv_mbZBlpaIUMhfd9EOg1TYf/s640/Sadr%25C5%25BEaj+Dijana.JPG" width="640" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="sr-Cyrl"><b><br /></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Књига
</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">„Из лексике
Димитровграда“ </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">је </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">од самог појављивања </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">изазвала велико интересовање јавности</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">, што доказује и изузетно посећена званична промоција
која је одржана </span><span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">16. јануара у Народној библотеци “Детко
Петров” у Димитровграду.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"> Књига се
може набавити по цени од 400 динара.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b>О ауторки</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b><br /></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b>Дијана Јеленков</b> је рођена 1988. године и
живи у Димитровграду. Основну и средњу школу похађала је у Димитровграду, након
чега наставља образовање на Филозофском факултету у Нишу, где 2013. године
завршава основне студије Србистике. 2014. године завршава и мастер студије
(студијски програм Српска филологија: српски језик и лингвистика) на Филозофском
факултету у Новом Саду.<span lang="SR-CYRL-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqCQCpKR5lJpDUo1BOdRVSQWltUrSEilYMQBESXDafQFSKPQ_jiIbZ_nCgNVXdJPrY0e_GtrkfmKJSROM-4QBfQ8W_89y-_78c-3z3TYxRsLdhDN7iR2HidNnuM3IsyKX99PIxt3449CGQ/s1600/1.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqCQCpKR5lJpDUo1BOdRVSQWltUrSEilYMQBESXDafQFSKPQ_jiIbZ_nCgNVXdJPrY0e_GtrkfmKJSROM-4QBfQ8W_89y-_78c-3z3TYxRsLdhDN7iR2HidNnuM3IsyKX99PIxt3449CGQ/s320/1.JPG" width="240" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="SR-CYRL-RS">О</span>д 2016. године ради као новинар Интернет
портала ФАР. Бави се писањем поезије и прозе, а за своје радове добијала је и
награде, међу којима се као најзначајнија издваја трећа награда на конкурсу за
најбољу сатиричну причу у оквиру “Нушићијаде” у Ивањици 2015. Коаутор је
прозно-поетске збирке “Додир”. “Из лексике Димитровграда” је њен први објављен
рад из области дијалектологије.<span lang="SR-CYRL-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
Детаљнији интервју са Дијаном прочитајте <a href="http://far.rs/index.php/bg/2018/01/21/intervju-dijana-jelenkov-knjizevnica-novinarka-creativa-zaludnica-autorka-najnovije-knjige-iz-leksike-dimitrovgrada-sanjam-o-drustvu-u-kome-svi-ljudi-imaju-samo-po-je-2/" target="_blank">ОВДЕ</a></div>
</div>
Marjan Milanovhttp://www.blogger.com/profile/04198262779409901959noreply@blogger.com0