na srpskom, по български, на шопсћи

vaš baner

vaš baner

Царибродски рабаџије!

20.1.13.


Рабаџије су људи који запрегом, најчешће воловском, за одређену надницу пружају услуге превоза. Данас ово занимање полако изумире, али некад је живот био незамислив без помоћи ових људи. Рабаџије у Цариброду су најчешће превозили робу, дрва за огрев или грађевински материјал попут цемента, цигли, песка и дасака од железничке станице или из Пирота за потребе трговаца и обичних људи. 


Царибродски рабаџије су били познати углавном по надимку, односно „по прекор“, а њихов број свакако није био мали. Након Првог светског рата рабаџије у Цариброду су били Пеца Jовшин, Ташко и Истатко Боровски, Лека Велин, Лека Гогов - Шошејин, Георги Грбин (терао је смеће), Стојча Цицурката, Петар Давидков - Кајкаџата, Јордан Марков - Баја, Слава Ђаков Пржоин, Ђора Каменов, Цена Станков, Арса Пејчев - Шушњра, Гоша Душков, Митко Градински, назван "брзи воз", Јова Ражански, Влада Каменов, Стојан Станков - Црнијат и известни Лака Велин, Коља Кирков, браћа Петар и Кола Таш¬кови - Китините, Цветко Глигоров - Бивољар, Асен Гогов - Пуна, а касније и Света Голомеја, Спасен Скрвенички, Стојан Драговитски, Јордан Георгиев - Коштрна, Станко Ђатата (радио је са коњем), Ђока Мулето, као и Колча Костов - Угљарев. У овом низу наведене су бар две генерације рабаџија, а „последњи мохиканац“ у овој бранши је Спасен Гогов – Шошеја. 

Рабаџијски посао је тежак, па су они чували крупне и јаке волове, како би могли да вуку што тежи терет. Ови волови који су достизали и до 1000кг тежине, хранили су многе породице у граду.

Оброчни крстови у Димитровградском крају

18.1.13.

На подручју општине Димитровград до сада је евидентиран велики број оброчних крстова, који  cведоче о обичајима и веровању људи овог краја у минулим временима. Оброци воде порекло jош из паганског периода, када су се на специјалним местима – оброчиштима приносиле жртве божанству. Из те паганске традиције, овај обред је наставио да живи и касније у виду тражења заштите од хришћанских светаца.

Оброчни крстови се најчешће постављају поред цркви, старих “црквишта” или поред “миросаног“ дрвета. Најстарији оброчни крстови потичу из 18. века, али је највећи број подигнут у 19. веку. Свеци којима је посвећен највећи број оброка су Св. Георгије, Св. Димитрије, Св. Пророк Илија, Пресвета Богородица, а такође је и велики број оброка посвећен Св. Вазнесењу и Св. Тројици.

Натпис на оброчним крстовима је на западној страни крста. Ту се налази уклесано име свеца, имена оних који подижу крст, година постављања крста, као и орнаментика.

Обред на овим крстовима се проводи у дану који је посвећен одређеном свецу или празнику. Потомак породице која је подигла крст износи “молитву”, специјално припремљено јело за ту прилику, и поставља “трпезу” поред оброка. Обреду присуствују и други чланови те фамилије, а на неким оброцима “излази на крс” цело село.

Oброчни крст у селу Мазгош из 1795.године

Gde se nalazi Šopski zaliv?

13.1.13.


Šopska salata, šopski govor, šopska nošnja, šopsko oro,... a da li ste čuli za Šopski zaliv? Ne mislim na jaz, na vadu ili savak, već na pravi zaliv u kome pristaju brodovi!

Šopski zaliv, putem oka Google maps

Malo ljudi za to zna, ali takav zaliv postoji: Šopski zaliv (Shopski cove) se nalazi na Antarktiku, na jugozapadu ostrva Grinič (Greenwich Island). Širok je 2,6km i dubok 1,9km. Ovaj zaliv zaklanja luku Jenki (Yankee Harbour) i prvi put je posećen od strane lovaca na foke, početkom 19.veka.

Lokacija ostrva Grinič na Antarktiku

Zaliv je dobio ime po šopskoj regiji, a na osnovu odluke Komisije za davanje imena na Antarktiku, koju je Novembra 1994. osnovao Antarktički Institut u Bugarskoj. Od 2001. ova komisija radi u okviru Ministarstva inostranih poslova Bugarske.

Šopska regija, po Jovanu Cvijiću

Ova komisija je 2004. godine pokrenula ekspediciju pod nazivom Tangra 2004/05 u toku koje je grupa bugarskih naučnika detaljnije istraživala do tada neistražene delove Antarktika, uglavnom na ostrvima Grinič i Livingston. Oni su postavili kamp nazvan Akademija (Camp Academia) koji je imao i svoju poštansku adresu. 

Kamp Akademija i ispostava bugarske pošte na Anktarktiku

Sakupljena je ozbiljna geodetska i geografska građa kao i fotografska dokumentacija udaljenih i do tada neistraženih delova ovih ostrva. 146 geografskih pojmova je mapirano po prvi put, a 126 geografskih lokacija je tada dobilo bugarske nazive. Pa tako imamo greben Levski, vrhove Botev, Javorov I Jambol, nunatak Atanasov… 

Šopski zaliv (Shopski cove) je jedna od tih lokacija!!!



"Stanovnici" Šopskog zaliva


Dopisnica: Zbog čega zvona zvone!

8.1.13.


Iako stara tek 120 godina, crkva u Caribrodu je rečenicom - „na kvo li biju kambaneta“, ili prevedeno: „zbog čega zvone zvona“, duboko ušla u adet i narav Caribrođana. Po njoj i zvonima znali su da li je vreme za sahranu, venčanje ili slavu, ili kako oni kažu, da li je praznik ili delnik. Znali su i sa koje strane dolazi vojska i kakve će običaje nametati, a saznavali su i da li je bolje biti uz cara ili boga. 

Crkva u Dimitrovgradu
Nije zabeleženo šta su radili pre crkve, ali jeste da su pare za njenu gradnju dobili lično od cara Ferdinanda Sakskoburgotskog. Reč je o sumi od 1000 leva, koja teško da je bila dovoljna za tridesetak metara dugačak, isto toliko širok, i sa dva skoro isto toliko visoka kubeta, ukrašen hram. Nije, isto tako, zebeleženo ni kako su za samo dve godine, od 1891. do 1893, uspeli da naprave i opreme tako veliku građevinu, ni koliko su sopstvenih para i rada u nju ugradili.

Манчин рабуш: Царибродсћи брендове

3.1.13.



- Бабо, ајде пристаи кавето, а еве ја тува најдо у весникат једну млого убаву работу, па че ти ђу прочетим.
- Кавето е пристајено, а ти мани весникат, него иди та донеси неколко лисковнице да постъкнемо огњат...
Отидо и донесо.
- Па не може ли да ђи понасечеш, него ја съга требе да ђи кршим и да ми търну руће...
- Ти нали рече донеси лисковнице, а не ми рече насечи лисковнице... Аа, еве това што тражео у весникат! Слушај: “У големијат град че има панаџур, на кој че се тражи наш бренд: сирење, урда, шушенице, пърженци, ајварје, мармалад, слатћи, рећије, вина и друго...” А са ти бабо поразмърдај чарковете у главуту, ако су остали читави, и се сети кво би ние могли да брендујемо!
Бабaта си испи кавето на тену и ми рече:
- Све това што прочете, а и што прескочи, све је това познато. А ти, ако сакаш да брендујеш, требе да измислиш нешто што досъга нити је видено, нити је чујено...
- Ее, па несъм онија што је открил Америку!
- Аје-ајде, поразмути чорбуљакат у главуту, се-тиће нешто че исплива...
- Не смејем, стра ме че напраим некој булумач, па после че се мувам натам-навам кико кърно говедо...

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu