na srpskom, по български, на шопсћи

Со(л) Цариброда: Мића Мајмун

1.2.13.


Цариброд је имао специфичан мирис. Аутохтони. Арому. Дезен. Имао је своје образоване људе, уметнике, али и уличне професоре. Да не буде неспоразума, то су били боеми, хедонисти, филантропи. Царибродска академија науке и уметности (ЦАНУ) била је на Корзоу. То је био еуфемизам за `чаршијуту`. На корзоу су се догађале позитивне, а у чаршијуту негативне ствари.

Када удахнем дубоко, стојећи на истом, као времепловом вратим се у време кад нисам пропуштао Мићина предавања. Професор је долазио на посао мотором или Мини Моррисом. Брзиномер му је показивао миље (100 миља - око 150км/h). Излазио је из аута с белим Кентом у устима који му је понекад испадао од хроничног кашља. У то моје тинејџерско доба гутао сам књиге Буковског, па бих писца често утелотворио у Мићин лик. Након тога је постао Дел Бој. Једном сам га срео на повратку из Грчке, носио је на себи бунду, а било 40°C.


Мићо, већ те видим у првим редовима бораца за колективну зајебанцију на оном свету. Овога пута без лимита! Надам се да си свој таленат оставио неком. Лака ти земља!


ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА МИРЧЕТА ЖИВКОВА - МИЋЕ МАЈМУНА


Мирче Живков – Мића Мајмун, је роден у Цариброд 1950. годину, од башту Тацка и мајћу Марицу. У школу је ишл у Камикат, па после до црквуту. Неје бил лош ученик, а ко су ми казували стари даскаље од предмети су му нарочно ишли математика и физика, али дисциплина никико.

Затова је после Основну изврљен из Гимназију. До тги су га сви знајали ко Мирче, а од негде седамдесету стану Мића Мајмун. За това је крив рокенрол и Мићини покушаји да, дали због комшију си Кокана или пријатеља Шарца, стане тупанџија. Кв беше недодржљив това не успеја, али изгледа си је тги сам дал прекорат Мића Манкис, по у това време познату и лку за стурање групу Манкиси. Тека, Манкис стану Мајмун, Мића пушти косу, зајеба тупањете и се помири с прекорат. Запосли се у Гумаруту, ама и тамо не додржа.
После је све легенда. Мићине зајебанције по Блгарију, Италију, Турцију, Грцију, с повремени доодци у Цариброд.  Из тија период је и истинита легенда за Мићину женидбу по Блгарију.


Плн с паре, у фина кола, убаво облечен, намерисан с Брут и Виктор, плн с прикасће, духовит, сипатијага с една дума, намерил си мома, ја мислим у Плевен. Отиду сви његови на свадбу и дедата по тгајашњи социјалистичћи обичаји држи говор: “Тој е такв мжага, храбрец,елегантен… Ние и цел Плевен се гордеееме с нашија Мичо”!

Тги се дигне башта му Тацко, па каже- “Ние се с њега гордејамо тријесе године. Те Ви га са па се ви и цела Блгарија ако требе, гордејте колко сакате”

И верно, човеци и цел Плевен и околијата се “гордејали” с Мајмунатага, све док не дигал пангалат и дошл си у Цариброд.


Од тгaj је епизодата с Мини Морисат. После иде спремање на Средњу угоститељску у Бихаћ, која је “еx катедра” обављана углавном у Галиното.

Това је изгледало отприлиће тека. Улезне Митко Сеља, Мајмун окне пијење и Митко га спрема математику. Обично су завршавали с инетеграли и диференцијалан рачун с милиони непознате.

После улезне Трапа и га спрема економију. Стигну до пасиву и активу и остали би у дубиозу да не наступа лично шеф сале Јофа, кој му држи очигледну наставу из постављање на масе, служење на пијење и наплачување.

Нормално, Јофа је гос, а Мајмун конобар. Јофа ока Мајмуне дај пивио, а Мића од шанкат показује таблу на коју пише: Пијаним гостима не служимо пиће, и полка доноси пијењето уз упозорење – У овом објекту свака намерно разбијена чаша плаћа се хиљаду динара.

Ја сам га, да простиате, спремал Филозофију и Марксизам, ама ме много зајебаваше с Хегела и онова – А бе мајћи ти га, кико по Хегела црне краве давају бело млеко?

Музичко су га спремали лично Гага, Буза и Кочић. Прво нотно пеене каже Буза и наставља: ајде Гаге из Ф-дур “Зашто мајмун пије вино”, да видимо Мића научил ли је нешто? Мића пцује, Коћић прети ко че му намале поведението и че ока бата Воју Свињуту да му истегли уши ко на мајумуну, кавената се вача за мешину од смејање, али е тека Мића заврси Средњу угоститељску у бијелом граду Бихаћу.

И ка се това лето врну из Дубровник, њега Ману и Барабуту, Данћето одведе у Лајбах.

После је све бајка, понеже малко кој може да сведочи за европејските штуротии и заебанции на грешнија раб Мићо, све до пролету 2004. ка се па весну тамо одека је пошл. У Чарашијуту на сред Павлиончето. Прво на Дуруза изневерће муну цајпер, а на мене ми рече – Де си мацане, искараше ли те из Београд!

Ка чу по кву сам причину у Цариброд – мајћа ми беше на умирачку, одма се дрпну.
- Ајде, мајћи ви га, да идемо да видимо другаркуту, предавала ми је до осми.

Џабе и моје и Дурузово убеђување. Те нема те пуште у болницуту, те нема те познаје - Мића отиде. Тека се је он опростил од њигову даскалицу, тека се ја раскара с Мићу Мајмуна. И вечи га не видо. Само чу да се је опасно наљутил и да ни чека поди Бучумет, да си допијемо пијењето, да врљимо белот и да наставимо с туја длгосрочну  зајебанцију, коју од навику окамо живот.

Текв је бил Мића Мајмун. Ред душа, ред зајебенција.

* * *

Ка је умрeл написал сам: Одоцутра ми јављају да те нема. Једни кажу Мића Мајмун се скутал, друђи кажу узел та умрел. Од кво, питам! Од ангину пекторис, кажу. Ја знам да си смислил некоју далаверу, да зајебаваш. А пак ми неје све јасно. Не ми се јављаш на мобилни, кој ми полани остави. Мејл немаш. Адресу ти никакигаш нес'м знајал. Знајал сам само куде че те најдем, ка ти се најмалко надам и куде те никој не сеје. Питува да ли си там, дека ницаш несејан, у чаршијуту. Кажу нема га. Кико бе! Тека бе, рекоше. Мића Мајмун отишл у Пирот и узел и умрел! Ја па не верујем. Ако је пак истина, че те помолим да Га (Господа ваљда) поздравиш, да најдеш Бузу, Кочића, Шикљу, Пеликанатога, Шарца, Трапу, Фуфи, брата ти Воју... и да отитеде у тамошњото Пензионо или при Деда Гошу, да наручите пијење, обрнете некоју партију белот и да чекате. Че дојде и нашјат ред да окнемо по туру. Трпеније Мајмуне! Доодимо једн по једн и свак че си плача борчат!


текст представња синтезу текстова које су писали
Владан Ђуров Водени и Слободан Алексић Ћоса




1 коментара:

Анониман је рекао...

Hvala Marjane

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu