na srpskom, по български, на шопсћи

Dopisnica: Zbog čega zvona zvone!

8.1.13.


Iako stara tek 120 godina, crkva u Caribrodu je rečenicom - „na kvo li biju kambaneta“, ili prevedeno: „zbog čega zvone zvona“, duboko ušla u adet i narav Caribrođana. Po njoj i zvonima znali su da li je vreme za sahranu, venčanje ili slavu, ili kako oni kažu, da li je praznik ili delnik. Znali su i sa koje strane dolazi vojska i kakve će običaje nametati, a saznavali su i da li je bolje biti uz cara ili boga. 

Crkva u Dimitrovgradu
Nije zabeleženo šta su radili pre crkve, ali jeste da su pare za njenu gradnju dobili lično od cara Ferdinanda Sakskoburgotskog. Reč je o sumi od 1000 leva, koja teško da je bila dovoljna za tridesetak metara dugačak, isto toliko širok, i sa dva skoro isto toliko visoka kubeta, ukrašen hram. Nije, isto tako, zebeleženo ni kako su za samo dve godine, od 1891. do 1893, uspeli da naprave i opreme tako veliku građevinu, ni koliko su sopstvenih para i rada u nju ugradili.

Ostalo je jedino upamćeno da nijednu građevinu ni pre ni posle, nisu tako brzo i efektno završili. Iako zaista lepa i velika, crkva u Caribrodu nikad nije postala predmet divljenja. Ona je od početka do danas mesto duhovne ispovedi i obraćanja bogu.

Crkva na razglednici između dva svetska rata
O njoj donedavno priča skoro i da nije bilo, pa čak nije uspela ni da imenuje deo kraja u kome se nalazi, jer uz njeno pominjanje obavezno ide i mahala Čuj petl, kao bliža odrednica. Ali, poslednjih decenija caribrodska saborna crkva postaje deo priča i predmet interesovanja i nereligoiznih osoba.

Metom radoznalaca učinio je ikonostas izveden u tehnici dubokog reljefa, napravljan od šimširovog i ružinog drveta. Doskora je bio tema za raspravu istoričara umetnosti - da li pripada Samokovskoj ili Debarskoj školi. Sada je sve više onih koji tvrde da su ga pravili Debrani. Ali bez obzira na školu i manir izvedbe, ikonostas je zaista ubedljiv, kako lepotom izraza, tako i impozantnim dimenzijama i besprekornim kvalitetom rada, pa ga stručnjaci stavljaju uz rame svetski čuvenog ikonostasa u crkvi Svetog Spasa u Skoplju.

Jedna od fotografija koja je učestvovala
na konkursu za najlepšu fotografiju Dimitrovgrada

Caribrođanima to nije ni važno, oni su zahvalnost prema svojoj crkvi iskazali krajem dvadesetog veka, kada su renovirali fasadu i potpuno promenili pod. Njima je najvažnije u kakvom je stanju crkva i kao uvek - na kvo li biju kambanete!


* * *
Seriju tekstova pod nazivom "Dopisnica: Dimitrovgrad" piše Slobodan Aleksić Ćosa za dnevni list Danas. Ovaj tekst objavljen je maja 2012.


0 коментара:

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu