na srpskom, по български, на шопсћи

Стара документа: тапије из отоманског периода!

1.2.15.

„Стари човеци су много пазили на документа. Т'гај неје било ко са, ако изгубиш, извадиш па. Него, не дал Бог да изгубиш некв документ, ил тапију, после не мож да докажеш да је нешто твоје. А ка је било лоше време, рат, народ бегал у шуму, у збегове док мине војска. Па ђи било стра да им не запале кућу, имот, ама ђи било стра и за тапиејете, па су ђи умотували у шише и закопували негде, до дрво, до дувар. Мени је деда показувал куде је, е горе до сливуту, закопувал тапије. И ка мине опасно, ка се приберу, они ђи откопу и си ђи чуву дом.“

Тека оратеше мој деда Лаца из Планиницу. Тека су, ваљда, још из турско време, остале сачуване тапије за имање на мојег чукун-чукун деду Маринка. Остале сачуване повече од 140 године.

*** 


Стара документа, тапије, које сам пре десетак година пронашао сачуване у породичној архиви (на дну старог сандука у селу) просечне су висине око 30цм и ширине око 18цм. Пошто су написане на турском/арапском језику, када сам их пронашао нисам имао представу шта је у питању. Скенирао сам два документа и поставио сам их на интернет, на разне форуме. Прича је заинтересовала доста људи и коцкице су, мало по мало, почеле да се слажу. 

Прво што сам сазнао је да су документа дефинитивно из отоманског периода. Симбол на врху докумената назива се тугра. Тугра је представљала званичан "лого" или потпис турских султана. То је амблем султана почевши од Мурата Првог који је погинуо на Косову. Тугре су настале када је он требао да потпише неки уговор са Дубровчанима и пошто није знао да пише, он је умочио три прста у мастило и импровизовао потпис. Касније му је додато значење У име Алаха. Од тада су сви султани користили тугру, али је свачија допуњена неким елементима, па се међусобно разликују и препознају. 

Са овим сазнањем кренуо сам у истраживање тугри и тако дошао до контакта једног експерта из области тугри и симбола из отоманског периода из Истамбула, доктора Еркана Менсиза (www.tugra.org) и од њега добио потврду да су тугре на мојим документима симбол 32. султана Абдулазиза (владао 1861-1876), што би значило да су документа настала најкасније 1876.

Тугра 32. султана Абдулазиза


У даљем истраживању значајно ми је помогла  Андријана (Marilyn Wolff) преко које сам ступио у контакт са професором Стојаном Шиваровим са одсека за оријенталистику Народне библиотеке Кирила и Методија у Софији. Он је погледао скенирана документа и послао следећи одговор:

Поздрав,

Прегледао сам оба документа. То су тапије о поседовању земљишта издате једном истом лицу- Маринку, сину Мите за имање у селу Планиница, Шехиркој каза*, Нишки санџак,. Један докуменат је из 1869., а други из 1872. године.

Дакле, мистерија је коначно била решена. Успут, сазнао сам и да се Маринков отац звао Мита, што је податак ког се ни мој деда није сећао. Осећај је заиста био невероватан. 

Ове тапије сам први пут објавио на блогу Парадоксија. У коментарима је цео ток откривања ове мистерије.

*** 
* Кааза̀ или каза̀ (од турског каза) је административно-териториајална јединица у Османској империји, подгрупа санджака.

Нишки пашалук (тур. Ниş Еyалети) је био административна јединица Османског царства која је обухватала подручје данашње јужне Србије и западне Бугарске. Био је формиран 1846. са административним центром у Нишу.
Нишки пашалук се делио на санџаке:
- Шехиркој (тур. Şехиркöy)
- Самоков (тур. Самаков)
- Ћустендил (тур. Кöстендил)
- Лесковца (тур. Лескофçа)
Нишки пашалук је 1864. припојен Дунавском вилајету.


пише: Марјан Миланов

0 коментара:

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu