Koja reka teče kroz Dimitrovgrad?

Ako pitate meštane Dimitrovgrada na kojoj reci leži grad, možete dobiti različite odgovore!

Najveći broj ljudi će vam reći da je (valjda) u pitanju Nišava. Biće tu i onih koji će reći da to baš i nije tako, već da je u pitanju Ginska, a da Nišava nastaje kada se spoje Ginska i Lukavačka reka. Biće tu i trećih koji će takođe reći da je u pitanju Ginska, ali da Nišava nastaje tek kada se Jerma spoji sa Ginskom, dakle kod Sukova! 

Nišava, Jovan Križek, 1976.

Nedoumica oko ovog pitanja posledica je različitih mišljenja koja su kroz istoriju imali razni geografi i akademici koji su se bavili ovim krajevima.

U svojoj knjizi „Hidrografija Nezavisne Kneževine Srbije“ iz 1880., Jovan Mišković (1844-1908) piše da se reka Nišava formira od dve veće reke: Ginska reka, kao desna i Jerma ili Velika reka, kao leva. Tek kada se ove dve reke uliju jedna u drugu, nastaje Nišava. Mišković beleži i da stanovništvo koje živi duž obe ove reke i jednu i drugu često naziva Nišava. Dragomanska reka i reka Lukavica se ulivaju u Ginsku, na čijim se obalama nalazi Caribrod, pored kog prolazi put za Carigrad. Lukavica se uliva u Ginsku sa leve strane, ispod Caribroda...

Народна метеорологија

Или Боли ме колено, времето че се мења!

Вековима зависећи од временских прилика и неприлика, човек је посматрао природу, покушавајући да дође до неких законитости и правила. Много пре „временске прогнозе“, пре телевизије или новина, ослањање на дотадашње искуство, или веровање било је све што је човеку преостајало. 

Да ли ће зима бити дуга и оштра, да ли ће падати киша, да ли ће бити хладно или не, теме су које одувек интересују људе, где год они живели. Да и метеоролози знају да погреше уверили смо се много пута. А колико је народна метеорологија тачна, проверите сами.

Лепо време може да се очекује...

• Када је у току ноћи топлије у шуми него у пољу.
• Када се ноћу на високим местима осете налети топлог ваздуха.
• Када се у току ноћи у нижим местима и котлинама створи магла, која након изласка сунца нестаје.
• Када се комарци увече разиграју.
• Када пауци убрзано плету своје мреже.
• Када ластавице лете високо.

Smilovske lutke kod Jovanke Broz!

Nedavno preminula Jovanka Broz je za 8. mart 1970. godine dobila neobičan poklon – lutku napravljenu po njenom liku. Lutku koju je napravila jedna smilovčanka!

Zorka Delčeva, udata Jovanović, iz sela Smilovci, živela je sa porodicom u Nišu. Kako bi finansijski pomogla svojoj porodici, Zorka je u nekom trenutku odlučila da se profesionalno posveti svom dotadašnjem hobiju, pravljenju lutaka. Imala je smisla i talenta za to, pa su njene lutke odmah privukle pažnju prijatelja i poznanika, a uskoro su počele da pristižu i porudžbine sa strane. Ova smilovčanka je svojim lutkama posvećivala veliku pažnju i izrađivala ih sa dosta detalja, pa joj je tako, na primer, ponekad trebao ceo dan da napravi samo kosu lutke. Njen stan i ormane su ispunjavale lutke koje pravila: male indijanke, japanke, cigančice... Osim što su joj lutke donele mnogo lične satisfakcije i zadovoljstva, Zorka je njihovom prodajom uspela da iškoluje i svog sina, ali je, takođe, zahvaljujući lutkama putovala na različite festivale širom SFRJ, upoznavala zemlju, upoznavala folklor i kulturu, upoznavala ljude...

Krajem 1967. godine Zorka je odlučila da par lutaka pošalje kao novogodišnji poklon nikom drugom do drugu Titu! Nakon nove godine na njenu adresu je stiglo pismo iz Kabineta predsednika u kome su joj zahvalili na poklonu. Nakon par meseci Zorka je na osnovu filma „Vinetu i Apači“ napravila lutke po liku Vinetua i njegove sestre i poslala ih Titu za rođendan (25.maj), ali novog odgovora nije bilo.

Par godina kasnije, (uporna) Zorka je napravila lutku po liku Jovanke Broz i poslala je prvoj dami za 8. mart. Desetak dana kasnije Zorka je dobila pismo sledeće sadržine:

Dopisnica: Sveta Petka Smilovska

Na krajnjem Zapadu Smilovskog polja ili južnom početku planine Tepoš, sakriven lugom stoletnih jasenova nalazi se mali, skoro renoviran i potpuno nepoznat manastir. Ako ga imenujemo - Sveta Petka, utopićemo ga u mnoštvo crkvi, manastira... parklisa, posvećenih najrasprostranjenijem prvovernom kultu hrišćanskog Balkana - svetoj Petki Epivatskoj i učiniti još neznatnijim nego što on jeste.

Manastir je zavetan ili kako u ovom kraju kažu "obročan". Kroz priču o njegovom nastanku i sudbini, "pričaju se" i prilike s kraja 19. i početka 20. veka u Zabrđu, krajnjoj jugoistočnoj tački današnje Srbije ili krajnje zapadnoj ondašnje Bugarske. Podigao ga je jedan jedini čovek - Manča Nedelkov, kosac, orač, pastir i ovčar iz sela Smilovci, koji je svoje želje i potrebe ostvarivao radom u polju. Po ostvarenje najveće - da mu ne umiru tek rođena deca - morao je u "pečalbu" čak u Jaši... u Vlašku. Tamo je proveo nekoliko godina na crkvenom imanju Sv. Petke, tamo se pomolio njenim moštima da mu produži potomstvo, zavetovao se da će joj podići manastir i odatle se vratio potpuno promenjen sa zlatnicima i planovima za obrečeni manastir ušivenim u "prteničnu paltu" (sukneni sako), otuđen od poljskih radova i sasvim posvećen Crkvi. Potomstvo mu se kroz troje dece "zapatilo", ali o njemu je brigu vodila supruga, Bog, sveta Petka.

Kada je postavljen tv predajnik na Kozarici!

25. oktobra 1964. godine pušten je u probni rad novopostavljeni televizijski predajnik na vrhu Kozarica, iznad Dimitrovgrada. Dimitrovgrađani su tog dana po prvi put mogli da prate tv program na svojim tv prijemnicima, u svom gradu!

Predajnik na Kozarici (stari)

Pogled na Kozaricu

Gotovo ceo grad je tog dana pratio prenos fudbalske utakmice između Jugoslavije i Mađarske, a fudbal je tog dana izazivao ovacije i kod onih koje sport inače nije interesovao. Naravno, televizor je u tom trenutku u gradu imalo tek nekoliko desetina srećnika, ali su zato u narednih par dana u prodavnici u gradu koja je prodavala tehniku rasprodati svi tv aparati koje su imali. 

Nekoliko Metinih ilustracija iz Bratstva ponajbolje oslikavaju
euforiju građana tim povodom