Дана 27. фебруара 1950.године на улицама Цариброда се окупило око 5000 људи. По први пут се чинило да су улице мале варошице тесне да приме реку људи која се ту слила. Окупљенима се, између осталих, обратио и народни посланик Иван Караиванов. Лист „Глас бугара у Југославији“ је тим поводом забележио:
„Свечаност је била велика. Мали, пограничи град је био препун људи. Свуда су одјекивали повици, песме, играло се без предаха. Свечано окићени град личио је на вез, проткан хармоничним цветовима народних ношњи у којима је локално становништво било одевено. Изгледало је као да су улице тесне да приме све оне који дошли са најудаљенијих крајева границе како би са Димитровграђаима поделили радост, ту ретку радост, ретку част да њихов град и околина носе име великог сина бугарског народа – Георгија Димитрова“
 |
| Вест из листа "Глас бугара у Југославији" |
Тог дана, пре тачно 63 године Цариброд је понео данашњи назив Димитровград.
Постови
