Прикаска: Младен

''Това беше на празник Трновицу

Ка' убише Младенче на Врницу''.

Пролог

''Слобода'' , недељни лист за друштвена и политичка питања Среза Пирот, субота, 13 август 1955 год. Пирот, број 336, годинаVIII, страна 3

УБИСТВО У СВАЂИ

Младен Ранђеловић из Станичења имао је свађу са суседима. Од свађе се изродила туча од које је Младен задобио тешке повреде. Сутрадан је нађен мртав у својој кући. Истрага је у току.

''Слобода'', недељни лист за друштвена и политичка питања Среза Пирот, субота, 17 децембар 1955 год. Пирот, број 352, годинаVIII, страна 5

СУДСКА ХРОНИКА

Због убиства Младена Ранђеловића из Станичења суд је изрекао казне строгог затвора и то: Милораду Недељковићу у трајању од 14 година, Чаславу Пешићу у трајању од 15 година, Смиљи Панић у трајању од 10 година и Правдољубу Ранђеловићу у трајању од 10 година.

… Добар дан сине, Бог ти помогал. … За куга? Младена ли? А ти сине, кој си? … За новине ли писујеш? Не знам сине кво да ти оратим, ама те скараше се и утепали га. Кво је било, ветар ти га знаје, свашта си народ ломоти. Кво из уста излезне, више се не врта. Оно се сине човеци скарају прво поди кров куде живују. Куде си видел да се карамо сас некојег на крај свет. Прво у кућу, па сас комшију, па сас другу кућу па сас некојег понатам у село. Текьв си је ред. Чек сине да преврнем кобилкуту на друго рамо, заболе ме коска.

Неје добро сине. Тија што га утепаше, че се врну дом. Када, не знајем, ама че си дојду. Големи човеци, навикли на тврдо и муку па че се врну из затвор. Младенче се нече дигне из гробишта, како је живел, тека је проживел. Преломен леб се сине не саставља. Ама синко, кво че буде сас детето? Те га, још детишњак, одлати по село, саде што заврши четворолетку, кол'ко је тој године? ... Једанаес!? Толко ли? И кво че сьга оно, куде че? ... У дом? Кьв дом? ... Е, синко, има ли тамо у тија дом мајћу и башту? Кој знаје куга там требе да слуша, Ка се врне из тија дом, има и пред поштара да стоји мирно, знајем ја тој, причал ми Товил што је како ратно сироче бил по тија домови. Како па таја Смиља не помисле за детено? Ајде ако му је башта бил' алтав ама она му мајћа бре па да си не премисли кво че оно само? Мореее, и она си је за… него ај' да не лајем!

Отежа ми кобилката сине, до када че ме испитујеш? Имам си работу дом. ... Ај у здравље синко.

Леле! ... Добар дан, ево ја сам наишла па реко да надзрнем ... Зовем се Зорка Митић, башта ми је Драг... Него кво? ... Аааааа! Па што не вревиш него си се облекал како из комитет да си? Младенче ли? Е па ја све знајем, све сам видела. Де седни тук да ни седну кокошће. Овака, несьм бьш све видела али све знајем и тој једина оди цело село. Чим се топрв разведе оди Смиљу, он си је сас мене све тека, ли знајеш, казувал. Због теја меџе окол дом, скарал се сас Совићу и с Виту и с Мику. И тагај у црквеното поди школу на голем празник Трновицу је било оро и Младенче је најубаво играл и на цигање је давал паре да му свире, највише на Селима сас кьлне. И пил је, за кво па да не пије, муж је и требе да пије. И тува се прво потепали. Петорица на њег. И ритали га ка падал а он бил пијан. И после си дом отишьл и легал си да спи. И ка заспал, дошла му Смиља сас овијате из комшильк и рекла му ''Младене, боли ли те'' а он вој рекьл ''Смиљо, ти ли се врну'' а она му тагај рекла ''Де подигни главуту да те обришем оди крв'' и он се приподигал и она му протнула јужето окол шију и овија што били с њу почели да сецу и тека га обесили.

Ти неси из комитет, е ли? Оч да сврнеш на ''дивку'' при мен'? Сама сам си дома.

А кво те оваја маџијарка завутује, за мен ли ти орати, а? Гура се како прасе на корито, морееее, смејала се кука на криво дрво! Кво се врцка преди теб како голорамка у кревет, а? Надзрта се ја оди порту кроз плот, видо да нешто ломотите ама не мого оди оваја селска пцета да разберем, ветар ти пцета. ... А? Добар дьн. А кој си па ти? ... Из новине? Мен се учини да си из комитет. Па кво оч? ... А кво се ти распитујеш за Младена при њу, а? А тој ли ти оваја ораспија нешто казувала за Младена и мен? Де, не уsртај се у њу како пинтер у чвор? У уста вој се посерем, таја се само уштрапачћи манsука по село како жена без кудељу. Е па рекни на туј селску сплетарку да је на мен Младен куповал и шамију и престилку и льковани опьнци. На њу неје, льже да ју је премењувал. Поно, валете ме уста ка нече село. А она се нека досечује за кво је мен повише... погле ква је, како да су је краве жвакале. … Кьв морал? Ма кво бре морала, сама си је давала, льже! Док бебето не завика, мајћа га нече подоји. И кво ме мајеш тува и сьпираш по путиштата, ја сам кућевна жена, имам си голему работу дом, несьм како овајате селска визитарка, тура нос свуде редом.

А-а, морала, како па да неје. На жешку вурњу малко лисковине требу!

У име народа, стани! Стој ка ти нареџујем, личну карту, кву радњу вршиш овдека? ... Ееее!? Тагај, добар дан, ја сам Ћирић Обрад, народни милицајац на службу по село ... Младен Ранђеловић ли? Тија неје носен по свата ћошетија, ја ти кажем. Ја сам тој сумљичаво лице лично апсио повише пута. На тај начин сам га ометао у вршење радње. Сумљичаво лице је повише пута вршио недозвоњене радње и ја сам га исто такође више пута сујетио и лишавао сам га на слободи. Затој што је утепани Младен лично био у поседовање сас један пиштољ из који је пуцао високо у ваздук сас све цигање док су му исти свирили сас тупан и кьлне. Исто такође, у својим кућама је имао објекат од камање то јест радионицу за плек и предмети од железо у чијем је оквиру тога недозвоњено произвео друго и слично оружје опасно по јаван ред и мир. Ја сам овдека постављен у својству да чувам и тамо куде треба чувати тува треба бити ... А? ... Ја сам тога Младена по службену дужнос гонијо у Белаву некол'ко дьна, све ми нође отекле и изгребао сам се на трње. Бео исцибрил како да несьм јел месец дьна. И кво ти започе... значи, сваки требе имати партијску савес да требе бити јаван ред и мир у селима. Е, не реко ти, исто такође сам лишијо на слободу и сви сумљичави у његово убиство. Ја и остали ... Ма јок бре, ја и остали милицајци смо апсили тија што су га утепали.

Че ме сликујеш ли за новинете? ... Немаш апарат? Е да га јебем!

… Живо здраво куме, шукар ђиве, кво оч? Да ти сећиру наоштрим, матичку наклепам? Сарси ко алав? ... Васћеее, со кере? Авакари сас чаворе, дошьл ни господин сас плајваз, у каџаво облечен сас машну, да му гледаш у васуљ! Па новинар, соске при мен, оч ти зашиљим плајваз хе-хе?... Младенче ли? Еј таја душа благачка, текьв се мануш нема више роди, голем баро. Ваћардол куме свашта по село '' Младенче зарадел да га утепају'' ама ја да ти казујем све по ред. Утепаше га злотвори куме, дабогда им се семка затрла. Шукар мајстор сас златне руће, оди железор направинђон кво помислел. Бога ми куме. Младене, иси железор?- мене ми дава. Младене, иси маро?- мене ми дава. Младенче, куме, душичка за мен.

Васће, Васћеее, кај сијан? Авакари, окова тано Младено чаво, деле пабој!

Те га госьн новинар, Стеван, на Младенче детето, са мину покре нас, да му даде Васка јабалку. Кво ли че оно божја душица, ни даде ни даје, чороро? Девла, девла! Младенче је млого волел нас цигање, да му свиримо а он само брка у џеп, кумееее! И врља ни паре. А ја ка засвирим у кьлне па он ка рипи да играааа... Оч куме са да ти засвирим ал да ми даш дешенђи за пет деца, а куме? Неје за мен, изеш ми пеле, него да ми деца не завису.

Де бре, прецепи ме, од куде изрипи? ... Бог помага. Виџува ли Виту? ... Кво?! Кьв Младен у уста му се мртвена! Тија ми је сина на робију одвел! Он ли че ни помера загрьџу и прај нове меџе! Детето ми се тьмьн из војску врну а са га па отераше у затвор! Он га неје утепал, льжу, утепали га Смиља, Чала и Правда! Мој Мика је само гледал! За какво ми сина у затвор нагураше, само је стојал и гледал! Ооооф-леле, леле, синко мој, куде си ми синкооо! Оооооф-леле!

… Добар дан ... Драго ми је, ја сам учитељ овдашњи али и хроничар села те се може рећи да смо колеге јер моје текстове објављује ваш лист. Ето, десило се убиство какво овде није до сада забележено и тај понедељак ће потпуно променити будућност пет породица. Народни суд је рекао своје.

Младенов син јединац, мали Стеван је управо завршио четврти разред основне и могу вам рећи да ја до сада у својој учитељској пракси нисам имао интелигентнијег детета од њега. Много ми је жао тог дечака и плашим се за његову будућност. Ужа родбина са очеве и мајчине стране није показала интересовање за збрињавање детета. Ја сам се ангажовао у Комитету те смо заједничким снагама са секретаром издејствовали да мали Стеван буде смештен у дом за незбринуту децу и тамо настави школовање.

О Младену се нема шта пуно рећи, то је био човек на своју руку. Добар мајстор у свом послу али пргав човек преке нарави који је често долазио у сукоб са законом. Сећам се да је свог сина Стевана за казну због случајно разбијене празне флаше држао затвореног у кокошињац целе ноћи. Младен је, како сам упознат, након завршетка Народноослободилачког рата, неко време провео у Ужицу радећи у фабрици оружја. Говорило се да се вратио са одређеном количином наоружања те да су по пријави првих комшија, милиционери неколико дана претраживали село и планину у потрази за њим. Мештани села већ сада имају подељено мишљење о њему и његовом убиству па ће се вероватно у будућности мењати њихови ставови по питању овог догађаја. Има једна реченица коју сам након убиства овде у селу чуо по први пут – ''Младенче је зарадел да га утепају''. Знам да за живот треба да се заради али за смрт...

Епилог

Мали Стеван је у дому за незбринуту децу изучио водоинсталатерски занат и са непуних седамнаест година запослио се у локалном предузећу, напустио васпитну установу и вратио се својој кући која је потпуно опљачкана за период док нико у њој није живео.

Његова мајка Смиља је након изласка из затвора кратко боравила у сеоској кући, затим се преселила у Пирот где се венчала за учитеља Гогов Асена.

Остали оптужени су се, након одлежане затворске казне, вратили у село.

Младенов гроб је прекопан, посмртни остаци разбацани а на истом месту је укопано тело жене удате у Младеновој фамилији.

Тачка.

аутор: Славиша Ранђеловић

Трећа награда на књижевном конкурсу ''Миша Цветановић'' у организацији дома културе Брестовац