na srpskom, по български, на шопсћи

ОСМОМАРТОВСКА ПРИЧА: Тетка Гина

7.3.13.


Ајде, бре, господине, купи неку ружу... Или неки каранфил, види каки су лепи! Д'обрадујеш неку лепотицу за осми март… Нису скупи, скоро па за џабе. Џабалук!.. Која набавна цена, бре, мангупо?.. Који куранфили?.. Леле, ког све ја господим?! „Куранфили“ вели... и набавна цена!.. Да ниси ти овај твој џип купио по набавну цену?.. Дао ти ћалко старо жито за њега?.. Ја сам ово моје цвеће поштено купила код произвођача и поштено га препродајем, а ти с' наш'о да ме ... Ма, ајде џас, фатај маглу!.. Знамо ми да се ти не бојиш, таки ко ти се не боје никога... Имате, можете... Сам' вам се не зна одаклен вам све то? Ал' и то ће се сазна, „заклела се земља рају да се сваке тајне знају“! Ничија није до зоре горела, па неће ни ова ваша, куранфиле мој! С ову ошишану главуџу, и с ове кајле и минђуше, и с ову трнерку, изгледаш ко да су те деца правила за ручни рад! То само мајка мож' да воли!.. Да ниси, таки дотеран, кренуо на свадбу?.. Оћеш ли да ти тетка Гина плати ракет, да имаш паре за музику?.. Ајд, курчи се на неко друго место, немој ту, тераш ми муштерије!..

На слици тезга цвећарице код нишке тврђаве!

Виде ли га, комшија, виде ли овог дилеју? Шаро баро-нанај гудло! Велика глава, ал' памет-ништа! Три километра од школу има, али три киле злато носи на шију. Са палац се потписује, ал' џип дрнда, који ти и ја, цео живот да радимо, ич да не трошимо, не мож' да купимо... У праву си, таки се данас са песницу потписују. Ама, батина има два краја... Е, сад, кад ће игра други крај?.. Ово су ти, комшија, игре без граница... Нишава кад се узмути подигне сав шљам на површину, чим се избистри - шљам опет пада на дно, где му је и место... једино ће нам требају јаке гузице док дочекамо бистру и мирну воду. После лако!


Ми смо с мог Асана дуго године штедели да купимо неко коњче и шпедитер, да може с њим да се истера нека пара. Онда могло добро да се живи од старо гвожђе и стару хартију. Ал' моро си да имаш превоз. Без превоз...ништа! Посрећило нам се тек кад нам син отиш'о у Немачку и почео да шаље по неку марку. Фала Немцима што су га примили, те смо могли с њи'ове марке да купимо камионче. Ал' ни онда, ко ни сад, ниси могао да се обогатиш од поштеног рада. Јок! И друг Тито је тако говорио седамдесет и неке: „Нико“ - рек'о је Тито – „нико се у Југосјавију не мож' да обогати од поштени рад. Од мене – па на доље!“. Нико, разумеш! Онда није било оваки, ко овај Куранфил, што само не питају пошто је Цариград!... Од њега – па на доље! А било је и испод „доље“; рецимо мој Асан и ја смо били, што да кријем, гоље!.. Скоро па тако!.. Сећам се, то је било давно, пре овог говора и пре оног, чувеног, „Титовог писма“; шетамо ја и Аса улицом, гледамо излози... пред продавницу са намештај станемо... Унутра све лепе ствари: кревети, шифоњери, кујне... оне америчке... висеће... Кажем ја Асану: „ Ајде, бре, Асо, да купимо један шифоњер!“ Он исколачио оне његове очи, црне и крупне ко филџани, на мене: -„Шта ће нам шифоњер?“ Готов на свађу... не ваља му то, ал' такав је.- „Па, да стављамо одело у њега.“ - реко'. –„Јелде?.. Па, после ли ће голи да идемо по улицу?“... Добро, мож' да није било баш тако... Ал' као да јесте... Кренуло касније, пошли смо мало у туризам, у Италију, у Трст смо ишли највише... Море, само у Трст, која Венеција? Нисмо ишли ми тамо да гледамо, него да купујемо фармерке, перлонке кошуље и шушкавци. То било ондак модерно... Па дабоме да не знаш, комшија, шта је шушкавац?! Питај деду, или бабу, нек ти објасне; шта ја да ти ту објашњавам!.. То се тражило... и оне лутке, са крупне плаве очи, и са дугачке трпавице, па обучене ко принцезе, па кад и' помераш, а оне кмече „Мамааа!“. Ма, те су лутке биле у ко зна кол'ко спаваћи, ја л' дневни соба,.. ил' су скупљале прашину на неки регал. Главно је да су се тржиле, и код нас, и у Бугарску... И тамо смо продавали нашу робу. Све си мог'о там' да продаш! Све! Они су имали паре, јер су сви су радели, – а нису могли да путују на запад. Ми, опет, смо могли да путујемо – ал' нисмо имали паре!.. Много нас је било без посла! Ондак се позајмиш од они што нису „доље“ и кренеш у туризам. Не, не... није било никаки камата... вратиш онолико колико си узео на зајам. Важно је било да вратиш на време, како је договорено... Даш и понешта од тог што си купио у иностранство, неку килу бугарски качкаваљ, неку итаљанску лутку... и тако... Свет био поштен, бре, не ко сад! Живело се у мировну когзистенцију,.. тако и друг Тито говорио: „Когзистенција и сарадња!“ Или народски речено: „Рука руку мије..“! Е, касније, кад сам се запослила у „Јер“ као чистачица, ондак нам кренуло... Па, „Јер“ ти је Електронска индустрија , тако се то прво звало: „Јер-Јер“! После га прекрстило у „Еи“, ал' остало то исто. Ко што су и мене прекрстили, па сам од чистачице постала „хигијеничарка“! То ти је: „Мислиш штрудла – а оно, качамак.“ хе, хе! И нас Цигани су прекрстили у Роме, ал' смо остали исти. Море, чини ми се по неки пут, да смо, док смо били Цигани - живели ко роми! А сад, кад смо Роми - живимо ко цигани! И, не само ми!.. И ви, гаџо, не живите боље! Сви смо у исти кош.. Не знаш, комшија, шта је гаџо?.. Имаш ли кући огледало?.. Изволте, господине, два пута по три руже... у непар, дабоме... Види се да не купујете цвеће само за осми март... Хвала лепо, само да вра... Е, хвала још једаред... Виде ли, комши, одма се познаје ко је лепо васпитан.. по долаз' и одлаз'.. добардан... довиђење... ни кусур није тео да узме! Фин неки човек,.. кам да је више таки, где би нам био крај?.. Цвеће је леп поклон, много казује; поклон је то за сваку прилику. Кад сам била у Немачку, па код деце, дабоме, видела сам млоге цвећаре. И купују људи, купују сваки дан, не овако к'о код нас, с мене па на уштап... Мени, рецимо, никад нико није поклонио ћвеће... Ко да ми поклони?.. Мој Асан?.. Шалиш се?.. Па, јес ми за један осми март донео букет: - салату и ротквице!.. Шта ће ти цвеће, вели, ће ставиш у вазу да увене, а ово ће поједемо на салату. Још једна, ладна ракија, уз то па...и хаај!! Тако и било... Је с' ти продао та твоја јаја, комши, јел остало шта?.. Мени остале само још четири руже... Гледај га, смеје се... Смејеш се за јаја, а? Ви, бре, сељаци, на сваку реч реп качите! Добро, кад смо код тога, да ти испричам један виц за јаја.. Ене га, опет се смеје... Дакле, попео се један, оваки, ко онај Ошишани Куранфил, у препун воз... Не пење се куранфил у воз?.. Па, не пење се сад, а у оно доба, кад се бензин продавао у пластчне флаше на улици и кад Куранфил није био Куранфил него обичан Смрдуљак, пео се он у воз и те како!.. Па где би мог'о боље да џепари, него у препуном возу?..  Сад више не џепари, сад отима! Скочила му нумера!.. Само ти слушај даље. Дакле, места нема, сваки купе пун, куд ће, шта ће, стане Смрдуљак у ходник поред једног чиче, који подупро ногом неки џак. Стајао тако неко време ошишани дилеја, па ће да пита: - „Чича, бре, 'ел то твој џак?“ – „Јес' је.“ - вели чича. – „А, 'ел могу да седнем на њега?“ - пита Смрдуљак.- „Можеш, ал' пази на јаја!“ – „Па немаш, ваљда, јаја у џаку?“ – „Немам – вели чича – ал' ако не пазиш, не'ш да имаш ни ти. У џак ми је бодљикава жица. За ограду!“ -Ја ћу, полако, да затварам радњу, са' ће мрак... И ти ће се купиш?.. Еј, ајде да се договоримо; ја теби руже – ти мени јаја! Колико су ти остала?.. Осам?.. Таман!.. Ево, руже ће ти упакује тетка Гина, три па једну, ко на покер... Ајд, готово! И машнице сам везала... Ће обрадујеш жену, има да те воли онолико. Е, ајде... и пази како возиш, магла пада. Ми, Цигани, не волимо маглу; лажљива је и све прикрива... или искривљује... само људи могу да буду гори од магле. ... Шта је, што се враћаш?.. Шта је с том ружом, није ваљда да је?... Ова је за мене?... Их, брее... Да и мени неко поклони цвеће за осми март... Цветак... Па нека је и један... Знам да је од срца и хвала ти, много ти хвала!... Срећно пош'о – срећно кући дош'о!... Еј, комшија, не пита' те ни за име!?. Ни одакле си?... Такић из Врбице!... Јесу ли сви Врбичани таки к'о ти, Такићууу?.. Биће да јесу, сигурно... Ајде, дувалеске со срећа!.. И пази како возиш!.. Полако!.. Бахтало дром!!!

                                                                            *

Свим женама честитам празник, 8.март, Интернационални Дан жена! Имате моје дубоко поштовање! 

Аутор: Владимир Рангелов а.к.а Влатко Треската
(на старом форуму објавио као ЗИГИ)

1 коментара:

Анониман је рекао...

Браво Зиги, фала Марјане.

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu