na srpskom, по български, на шопсћи

Први сакупљачи народних умотворина у царибродском крају 2

31.5.16.

„Народно стваралаштво је непроцењиво богатство једног народа. Из народног стваралаштва се види оштроумност, бит, прошлост, свакодневица, проблеми, речју – душа једног народа. Многи су истраживали народно стваралаштво, али је оно попут живота  - развија се, расте, менја се и умире. Његовим записивањем ми му продужујемо живот, чак га чинимо бесмртним...“ каже Цветко Иванов у Уводнику своје књиге „Душата на Царибродско“.

И заиста, Цано Сталијски и К.В. Друмев, први познати сакупљачи народних умотворина у царибродском крају отргли су од заборава и учинили бесмртним значајан део наше културне баштина и наслеђа, без ког бисмо свакако били много сиромашнији!

(Први део текста можете прочитати ОВДЕ)

Ради лакшег читања, због прелома такста по странама пратите бројеве редова означене цифрама са леве стране текста.

У Зборнику из 1894., Књига XI, Друмев је објавио 16 песама из личног живота

















У истом Зборнику и Сталијски објављује 6 песама из личног живота које је записао у селима Жељуша и Власи








Осим песама из личног живота, Сталијски у истом броју Зборника објављује и две песме које он означава као политичке, обе записане у Жељуши










У касну, златну јесен, док су се овце враћале, а пси лајали, момци и девојке су се окупљали и одлазили на „седенће“ на којима су настале многе „седенћарске“ песме припевушке или припеви. Оне су обично биле шаљивог типа и односиле су се на двоје заљубљених, "лудих младих". У свакој од њих се певају имена сходно ситуацији, а Друмев је ради универзалности песама у свим користио имена Иван и Марија.
Ове песме објављене су у Зборнику из 1897., Књига XIV, након смрти самог Друмева.














наставиће се...




Приредио: Марјан Миланов

0 коментара:

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu