na srpskom, по български, на шопсћи

Анегдоте с Царибродсће легенде!

17.7.14.



“ПАШАТА”

Кажу Цариброџање много пију. Они пију, ама и уче, много Цариброд има учени по бел свет. А, за пијење, верно се много пије, ама неје това пијење до бој, него се пије за веселбу и шалу (мајтап). Оно ко да се и не пије ка у Цариброд плизнуле кавене на све стране. Још у старо време, ка је Цариброд имал 2000-3000 житеља, имало је около 50 кавене. А, и ка отидемо у друг град, не варкамо да најдемо сладкарницу, него тражимо јевтину кавену - тека ни остало од тија царибродсћи боеми, што су живејали преди нас.

Тека било "модерно" порано напивање у Софију и две царибродсће легенде - СПАСЕН "ПАШАТА" и АСЕН "ЦРЕВАРАТ" често с влакчето отодили до Софију  "на по једну"!
Једнуш ка испили "по једну" и се заврчали с транвај до софијскуту гару, Цреварат поштен, пришъл до човека с униформу да купи билети: "Другарю кондуктер, две билетчета моля". "Аз несъм кондуктер бе, аз съм морски офицер!" -казал му он. ЦРЕВАРАТ ИСКОКОЛИЛ: "ИЗРИПУЈ ПАШО, УКАЧИЛИ СМО СЕ НА ПАРАХОД!!!".

текст : Никола Алексов

***

"ГАГА ЦИГАНЧЕТО"

Једън од легендарни "царибродсћи цигансћи роми" беше ГАГА ЦИГАНЧЕТО -цигулар, редован гос на "Гацино", "Галино", стар "Балкан", а и у ресторацијуту на гаруту. И нигде не улазеше без цигуљћуту.
Ка бео момче обичао да седнем с њега на по биру и да си пооратимо. Једнуш га пита за једну случку дали је било истина и он ми рече дека је верно.
При његовете "редовне визите" у ресторацијуту на гаруту једнуш улезал црнац да се почерпи. Гага га узгледал и отишъл при детето што служи пијење - "Абе, дете, одека је тија, гледе колко је црн, ко ђавол???", а детето му рекло: "Гаге, тија је из Африку, они тамо су свите црни ко ђавоље". Гага се мислил, мислил, па одапел: "ДЕТЕ, ПА КА СУ ОНИ ТОЛКО ЦРНИ , КВИ ЛИ СУ ЊИ ЦИГАЊЕТО ТАМО!?!".

текст : Никола Алексов


***

"КЛАРИНЕТИСТ - ЂЕНЧА ЦЕКОВ"

"Лепа је прича о кларинетисти Ђенчи Цекову, виолинисти Гаги и њиховој банди, Бардилу, Момели и Гоши Жољи. Оркестар је био мешовит - циганско- бугарски, али би га најправилније и по ономе што су свирали и како су изгледали и опходили се према музици и људима, требало звати господски. Иза кларинетисте Ђенче остало је страхопоштовање међу његовим колегама за његову интерпретацију Монти чардаша, иза Гаге, данас би рекли ауторска ствар - Васо Џувалеа, Бардил је због песме Воларе добио надимак Модуњо, где се прво О изговара као У, а последње као А".
Петар Попов: "Ђенча обичаше чашкуту, па затова псујеше кавену с басамаци (Балкан). Иначе, носеше и багаж на путници од гарата до центарат за ситне паре! Чини ми се да имаше фалинку на једно око? (стаклено). Другар му и "колега" беше и Сава - познати свирач у дудуче (фрулу)"
Слободан Алексић :"Па ти не знајеш ли, он се је с једнога госта на Цариброд кладил у ћило рећију да че си изавади око. Овија се упецал, на Ђјенчу стигла рећијата, он одсипе у часку, изавади си вештачкото, пропере га у часкуту и окне : радимо, радимо, пијемо, пијемо, да живеје Ђенца Ђенчовсћи!. Иначе, по думу на Пепи Жољу, Ђенца је бил најбољи „кларинетиста кога је чул".

***

"СЛОНАТ Е В РЕМОНТ"

Ка почемо да се бричимо (трчи, трчи, па влакно) и ни, ко Пашуту и Цреваратога, почемо да вачамо влакчето за Софију и да јуримо девојчетија отуд границу! Идеомо у квартал "Слатина", тамо имаомо другаре и гаџета (девојчетија).
Једън од другарете ни прати "абър" да дојдемо у Софију, че се дава убав филм у центарат, окал се "СЛОНАТ Е В РЕМОНТ". У това кино се скоро давал и филмат "ЖЪЛТАТА"- с Ружицу Сокић у главну рољу, за Българию у времето на Тодора Живкова, голем еротсћи филм. Каже, залепена огромна бела плаката с заглавије, ама нема слиће, сигурно је од западат и има много еротика, па несу смејали да туре слиће.
Ни се утегнемо у фармерће (дънће) и јаћета од џинс и отидомо у Софију - квартал "Слатина". Дојдоше и девојчетија и свите правац - ЦЕНТАР!!! Ка стигомо, оно верно залепена голема бела ретија, ама на њу пише: "САЛОНАТ Е В РЕМОНТ"!!!

текст : Никола Алексов

***

"ИМАШЕ СЕ - ДАВАШЕ СЕ"

Порано Цариброд имаше "ДУШУ", све некико беше по различно од са! Куде ко улезнеш - шала, смејање, неје ко са - у једън кафић улази једна партија, у друг друга и само нешто шъпчу ...
У "ГАЦИНОТО" беше на моду, у сепарето, да се конзумирају "овче главе, телешће главе" и, нормално, това се засипујеше с много алкохол.
По това време тамо бил конобар Пера из Мазгош и једва чекаше да "подстриже" некога из компанијуту. Е, никој неје бил толко глупав да не види това, ама, ИМАЛО СЕ - ДАВАЛО СЕ. 
Једнуш га питали: " Абе, Перо, ко сваћи пут сипујеш пијење поди рецкуту на чашуту?". "Не видим добре бе, у пензију требе да ме прате!". "Па, ка не видиш добре, што не насипеш нади рецкуту!". 
"Е, ТОЛКО ПА НЕСЪМ ЋОРАВ" - правдал се он.

текст : Никола Алексов

***

АГА ЏАЏИН, БУЗА И МАНАСТИРЧЕТО

"Заправо манастирчето је постало место хедонизма, где се и пред божијим очима у свакојаким временима уживало у малим стварима које живот значе. Индикативна је прича о Аги Џаџином, бонвивану с почетка прошлог века, који је с друштвом и бидоном вина обичавао да убија време на манастирчету. Имао је навику да када се вино попије најмлађег из компаније са бидоном и цедуљом свом оцу пошаље у град. На цедуљи је увек исписивао исти текст - „Санде! Још вино! Ага!“ Веза је дуго функционисала, све до дана када се бидон вратио празан, а цедуља је у отпоруци имала одговор: „Мили сине, Аге! ку.... вино! Санда!“
Но, манастирчето памти и много опорије приче, као ону о Ивану Бузи, који је 60-их одбио да са манастирчета оде на „информативни“, па су на манастирчету „литнуле (одлетеле) пет милиционерсће шапће“, а Буза добио три године Голог отока и много касније репортажу у загребачкој „Арени“. Неправда према њему никад није исправљена. Буза је допао затвора само зато што је, као заклети хајдуковац, на провокацију истих милиционара рекао да ће радије да навија за софијски ЦЕДЕНЕА, него за Звезду.
Тако је тада било у пограничним подручјима. А сада? Па још увек је лепо имати тихо место за уживање у малим стварима. Управо онакво какво је манастирчето".

текст: Слободан Алексић Ћоса

                                                                              ***

"ЕМИЛ СОКОЛОВ - ЕМЧА ЦОЦИ"

Да се не помисли да у царибродсће легенде спадају само боеми и музиканти .
Има и големи интелектуалци, добротвори и спортисти. Једън од њи је и Емча Цоци, човек кој много направи и за Цариброд, а и у Цариброд. Заједно смо играли кошарку у КК "Свобода" и он беше једън од нај - добрите.
Дали му остало од деду му, Соколов Наку - бившега кмета на Цариброд и човека, колко је мене познато, кој је напрајил главнуту улицу с тија камење, он и Емча много напраји у Цариброд. Његова је заслуга што Строшена чешма тека убаво денъска изгледа, а и свете чешме около Цариброд: "Љуља", "Кърнишор", "Јазвиње"...
Његова је заслуга што и градската гробишта тека изгледају. Уреди ђи ко градину и ограду напраји. Ка напраји КАПЕЛУТУ, беше расписал конкурс за гробаре, ама никој нече да се навача да работи туја работу. Мој пријатељ, Ташко Даскалат, рече че конкурише, обећал му бил Емил - прво малко че поработи ко гробар, а после че га унапреди у КАПЕЛ МАЈСТОРА!!!
У това време у "Комуналац" работеше и мој кум, Комаръцат. Емил га одвел на КАПЕЛУТУ и му рекъл: "Комар, од денъска ти че будеш шеф тука. Тети столица, тети маса, те и ТЕЛЕФОН смо купили, оно још несмо га прикључили, ама нека седи тука за украс". "Директоре", казал му Комар, "ја си телефонат понеси". "Што Комар?!?" - питал Емил. "А КВО АКО СЛУЧАЈНО ДЪРНЕ, А ЈА ЗНАМ ДА НЕЈЕ ПРИКЉУЧЕН - ТРЕБЕ НОЂЕ ДА СИ ПОТРОШИМ НАДОЛЕ ИЗ БАСАМАЦИТЕ!!!" - рекъл му Комар.

текст : Никола Алексов

***

"ИНТЕРВЈУ - ЛЕЛЕ, ВЕРНО"

Ка поодрастомо и станумо студенти, случајно ја ,СИКА - САБАТА и покојни (Бог да га прости) Иван Божилов - "Цивкан", беомо у Београд (ја и Иван тамо студираомо) и беомо пошли при Слободана Алексића - Ћосу на "видение", ка разбрамо - умрел другарјат ТИТО. До викање беше дошло! После, (царибродска работа), се напимо. Док ни слапутаомо по "Кнез Михајлову" и ка чумо дека је умрел другарјат Тито, дојде јед'н журналист до нас да ни пита потресли ли смо се заради Титу. Ни се узгледамо, да видимо кој че орати. Сабата одлучи, он че орати и тека и би. После ја га пита што тека одлучи, а он рече: "У това време у "БЛЕД" сигурно пију Бага и Мирча - Тарзан и слушају радио, (тамо радиото стално беше укључено), и има да се одушеве ка ме чују". Добре, реко ја, а знајеш ли дека и башта ти Митко слуша радио и он ти даде парице за леб да ручаш и мисли да си у Ниш на предавања, а ти слапуташ по Београд!!! "ЛЕЛЕ, ВЕРНО" - рече он и мислеомо да трчимо по журналистатога да избрише това, ама он се шмугнул у тарапануту и това отиде у етар!!!

текст : Никола Алексов 


***

"МИЋА - МАЈМУН"

"Плн с паре, у фина кола, убаво облечен, намерисан с Брут и Виктор, плн с прикасће, духовит, симпатијага с една дума, намерил си мома, ја мислим у Плевен. Отиду сви његови на свадбу и дедата по тгајашњи социјалистичћи обичаји држи говор: “Тој е такв мжага, храбрец, елегантен… Ние и цел Плевен се гордеееме с нашија Мичо”!
Тги се дигне башта му Тацко, па каже- “Ние се с њега гордејамо тријесе године. Те Ви га са па се ви и цела Блгарија ако требе, гордејте колко сакате”
И верно, човеци и цел Плевен и околијата се “гордејали” с Мајмунатога, све док не дигал пангалат и дошл си у Цариброд.
После иде спремање на Средњу угоститељску у Бихаћ, која је “еx катедра” обављана углавном у Галиното.
Това је изгледало отприлиће тека. Улезне Митко Сеља, Мајмун окне пијење и Митко га спрема математику. Обично су завршавали с интеграли и диференцијалан рачун с милиони непознате.
После улезне Трапа и га спрема економију. Стигну до пасиву и активу и остали би у дубиозу да не наступа лично шеф сале Јофа, кој му држи очигледну наставу из постављање на масе, служење на пијење и наплачување.
Ја сам га, да простите, спремал Филозофију и Марксизам, ама ме много зајебаваше с Хегела и онова – А бе мајћи ти га, кико по Хегела црне краве давају бело млеко?
Музичко су га спремали лично Гага, Буза и Кочић. Прво нотно пеене каже Буза и наставља: Ајде Гаге из Ф-дур “Зашто мајмун пије вино”, да видимо Мића научил ли је нешто? Мића пцује, Кочић прети ко че му намале поведението и че ока бата Воју Свињуту да му истегли уши ко на мајмуну, кавената се вача за мешину од смејање, али е тека Мића заврши Средњу угоститељску у бијелом граду Бихаћу."

цел текст за Мићу Мајмуна погледајте тува

текст: Слободан Алексић Ћоса


0 коментара:

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu