na srpskom, по български, на шопсћи

Dopisnica: Samo jedna priča – Čuj Petl

24.6.13.

Krajem 18. veka vladala je čuma (kuga). Do Vidina i Niša doneli su je Austrijanci. Do Caribroda se proširila sama i pokorila neveliku kasabu. Turci u čaršiji nisu izlazili iz kuća. Bojali su se i svojih živih i svojih mrtvih. 

Hrišćani po okolnim mahalama u početku su išli za poljskim radovima i stokom. Kada su počeli da umiru prestali su i oni. Zatvoreni u kuće čekali su da pošast prođe i u tom čekanju, isto kao i Turci, pojeli su sve. Od brašna, mesa, povrća, voća, do stoke i živine.


Nad Caribrodskom kotlinom zacarili su se tišina, iščekivanje, strah, smrt, bolest i glad. I Turci i hrišćani osluškivali su jedni druge, nadajući se barem dimu iz ognjišta kao znaku da ima života. No ni toga nije bilo, sve dok ih jednog jutra nije probudio poj petla od koga je odzvanjala cela dolina.

VETRENA DUPKA – naša Resavska pećina

2.6.13.

Kanjon reke Jerme, u trouglu između Dimitrovgrada, Pirota, i Babušnice, obiluje kulturno- istorijskim spomenicima, ali i nesvakidašnjim prirodnim lepotama. Na svom putu između Vlaške (1442m) i Greben planine (1338m) reka Jerma obrazovala je dva ždrela – Odorovačko i Vlaško. Oba ždrela obiluju geo-morfološkim fenomenima, pa se tu mogu videti krečnjačke figure nalik onim u Đavoljoj varoši, najuži kanjonski usek u Evropi (Cediljka), ali i brojne jame i pećine, koje su uglavnom neispitane ili vrlo malo ispitane. Za njih uglavnom znaju lokalni meštani i retki zaljubljenici u prirodu.



Tu se krije i jedna od najvećih i najatraktivnijih pećina u ovom delu Srbije - Vetrena dupka, koja se nalazi na severnim ograncima Vlaške planine, nadomak sela Vlasi. Ova pećina je dugačka oko 4km (neki podaci kažu 4.150m), ali nije do kraja ispitana i većim delom je nepristupačna za posetioce. Vetrena dupka je podeljena u pet deonica, ili dvorana koje su izuzetno interesantne i atraktivne zbog svojih galerija i pećinskog nakita, ali i zbog jezerceta dubine 3-5 metara koje se nalazi u jednoj od dvorana. Ova pećina je povezana sa vertikalnom jamom Peštericom, prečnika oko 40m i dubine 155m, kroz koju ponire voda Berovskog jezera u takozvanu Blatnu dvoranu. Ulaz u pećinu je veoma uzak, visine 2,2m, a maksimalna širina je 1,3m. 



Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu