na srpskom, по български, на шопсћи

Царибродсће прикасће: Сипља –ратник!

8.11.12.



За Сипљу знам негде од трето или четврто оделение. Знам да је дош`л с мајћу и двојица брајћа из некоје горњо, цариброско село и да им дадодоше социјални смештај у једно собле зади Ристинуту берберницу, знам и да беше ћутљив, слабуњав и лош ученик и да ка беомо у пети клас, он си још беше у оделенијата, а најчесто се сетим ко га бијеомо, ка заврнемо и ка стигнемо, само затова што је некој рек`л да је „беспризорни“ и да ни никикигаш не клаветеше на даскалицете. Кво је това „безпризорни“ ни т`гaj, a ни с`га не умејем да кажем точно, ама помним да и детинсће руће и детинска ак`л несу с`всем без гре.

Ка и који појдомо у гимназију, Сипљу почемо да виджевамо у чаршијуту ко истоварја камиоње или на станицу нап`плил джакове с цимент или црвнул се од прашуљак од цигле и ћеремиде. Треба да је вечим с окол пешеснајес године почел да работи у Гумаруту и това на „транспорт“ од које че му дор је жив остане т`нак и неизбрисив грим нади трепћете од црнилото за гумуту. После доби по убаву работу. Рекоше, Сипља отиш`л у Трогир. Тука негде се разминумо за много године све док не појдо у војску . Т`ги сe сретомо у чаршијуту, целу ноч пимо, целу ноч смењувамо кавенете, целу ноч ме ока Гуги, целу ноч ни Гага свири Васо джуавалеа и Монти чардаш и накрај завршимо у Ресторацију пијани ко дупетија. Од туја ноч ја си за Сипљу остадо Гуги. 

Па се минуше године, а да Сипљу нес`м видживал, нити сам пак много мислил на њега. У децамбар деведесе и втору или јануар деведесе и трејћу па га видо ама това и не беше вече Сипља. Искоколил, пл`н с модрице... зам`цкује. Штом ме виде поче да ока:
- Гуги д....дај пијење!
-Важи бе Сипи, реко.
Улезомо у „Галиното“ а на улазат пише “УТРО БАЛКАН", објекат бр.1. Одма испи јед`н коњак, па дупли, па још јед`н и се сурину до шанкат.
-Јебага реко, са кво че прајимо.
-Нема се бојиш, че га олечимо, каза ћеларат. Тека је од ко се врну из Вуковар. Све си је пијан, а тамо се од ништо неје бојал.
-А са бије ли га некој, пита?
-Може и да га бију, ама си повече сам пада, каза. 
-А од кво пада, бе брат ми ?
- Па оди пијал`к. Ко сунђер је.Требе је ванул некој стра од фронтат, поче ми објашњјава.
-Добре, реко, а са кво че прајимо?
-Ча му наручиш пиво и он че се поосвести.
-Ајде да опитамо, а на мене једно каве.
Сипља испи бируту, засака још једну и њу дрмну и се рипи, ама се с`глам клати. Из кавенуту зајебанција ... Сам, сам...сам ! 
Т`гај се Сипља пол`ка обрну и ко да се од једнушка отрезни поче да приоди на сваку масу и да говори: Сам сам се напил, сам че си отидем и имаш нешто против, имаш нешто против....Никој му ништо не одговори. После изока мене.
-Гуги, водим те дома на г..оссје.
-Важи Сипи, реко.
-Само момент да на овија кажем нешто, каза Сипља, поново се обрну к`мто кавенуту и колко може проока се;
-Пичкославии... мајћи ви га курвину набијем!.

Излезомо и Сипља у „Бановину“ купи ћило коњак. Одма га отворимо и почемо да пијемо. Пол`ка пијемо, пол`ка одимо и стигомо у Ћерћеску малу преди нећикав строшљак. Улезомо у патосано собче. Од намештај – кревет без душек, вреча за спање, ћумбе Краљица пећи, и маса. На дзидовете слика на Милошевића и плакат на СПС с ђулове, пиротсћи ћилим и текст- Кога то од демократије боли глава!

Сипљу све повече вача пијењето и постојано нешто говори, а мене ми студ. Видим да на ћумбето нема ни ћунци, а Сипља зборује ли зборује.
-А бе Гуги, видим дека гладаш у Милошевића. Он ти је имењак Слободан. Исто ко ти.... А ако мислиш да сам забоварил ко ти је име много си се зајебал, па нали смо заједно у школу ишли. Само он че ми даде пензију а ти си пичка... Не.. не ти си куртон без оправију. Това си ти, не се мањује Сипља.
-Мани се бе Сипи од теквеје збори, молим му се.
-Е нечу. Нач`ска че ти кажем све и ништа ти нема прећутим.
-Па добро кажи ко је било на фронтат, пита?
Сипља од једнушка поче да гледа дрезгаво и да повтарја: Мајко .. ја сам ратник... мајко ја сам ратник, а ја се лецну што га пита теквуја глупос. Поче се вадим. Сипи неје важно, мани се от това, а он си само с`штете повтарја... мајко ја сам ратник.. мајко .. и не ме чује. Поче и да га протришам и да га молим да си легне. Това га изгледа сепну.
-Гуги, рече. Ја си бе јеби матер и иди си дома!
-Важи бе Сипи само да те завијем.
-Е нема ме завиваш, него че ми остајиш свете цигаре.
-Дадено, каза, и му остаји две кутије „Рондо“.

 *
С`штуту пролет у чаршијуту па га видо. Сипља седеше на тротоарат преди јед`н кафић. Главуту оборил, а од очи остали само два прореза и вечнијат грим од црнилото из Гумаруту. Диго му главуту и га пита, а бе кво си се сгушил? Позна ме.
-Гуги ти ли се, рече. Имаш цигару?
- Имам, реко.
Беше привечер и топло и из народат чујем детинсћи глас.
-Мама, ено га Сипља. 
-Склони се од њега!
-А што?
-Зато што је беспризорни и пропалица!

Нема силу да се обрнем да видим кој това рече, а и Сипља ми поче говори...
-Гуги, рече, ти знајш да неси никигаш бил пичка.
-Знам Сипи, реко. Очеш ти купим цигаре?
-Има све не требе. Само да знајеш да неси пичка!
-Добро бе важи Сипи, ко ти кажеш!

С това ко ти кажеш је и Сипља се растадомо. После неколко месеца у Сланкаман пита једну нашу другарку кво праји Сипља?
- Ма Ти ли не знајеш Сипи умре?!
Само реко: Кига бе, и не разбра од кво је точно завршил. 

Истутуту јесен па дојдо у Цариброд. Одидо до гробиштата. Там и од там се најубаво види. Показаше ми куде је закопан. На крстачуту четим Кирил И........в - 1954-199..и некоја. Помисли си да сам ја умрел, Сипи би ми знајал и име и презиме и све, а ја само Сипља. У очите ми стану мрешкаво, сигурно од с`лнцето над Нешково, које ко и Сипи бије битку против т`вницу на света, а из Чуј пет`л се пол`ка чу цигулката на покојнога Гагу и истихо Монти чардаш. И ден`ска верујем да тука неје имало никиква измама!


прикаску изоратил Слободан Алексић Ћоса

3 коментара:

Анониман је рекао...

Svaka cast...

Virtuelni muzej Caribrod је рекао...

Hvala! Dobrodošli na blog!

Zigi је рекао...

Ovova citam po koj znaje koji put. Mnogo ubavo napisano. Svaka cast.

Постави коментар

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu