Dopisnica: Dom (kulture) za uspomenu!

Iza fasade zdanja Doma kulture u Dimitrovgradu, gostovali su svi kojih se Dimitrovgrad rado seća. Gostovali su i oni kojih ne bi da se seti. Ispred, često su se igrala deca koja su strpljivo čekala da nekako uđu unutra, kao da očekuju nagradu.

Strpljivoj i upornoj deci nagrada je zaista bila velika, bilo da je reč o filmu, pozorišnoj predstavi, igranci... Ali, kad godine prođu, nebitno je čime su nagrađena, jer nagrada je već postala uspomena koja traje koliko i čovek.

Gradnja Doma kulture počela je 1947. godine u Caribrodu, a završena 1951. u Dimitrovgradu. Zajedničko je delo radnih ljudi i omladine Sreza Caribrodskog i trebalo je da manifestuje snagu zajedništva radnika, seljaka i poštene inteligencije. Uspela je. I više od toga. Ujedinila je tradicionalno razjedinjene Caribrođane.

Projekat je napravila arhitekta Vera Lukanska, Caribrođanka, a dekorisan je prema nacrtima slikara Slobodana Sotirova i Ivana Petrova, Caribrođana. Materijal za gradnju sakupili su sami Caribrođani, a građevinske i dekoraterske radove izvelo je preduzeće „Gradnja“ iz Caribroda.

Tako su posao za Caribrod završili sami Caribrođani. Kada je otvoren Dom kulture je već bio u Dimitrovgradu. Novi Dom kulture polako je počeo da ulazi u navike, sada već Dimitrovgrađana, koji su još dugo pamtili stari pozorišni Salon kod Gimnazije, bioskop „Šumadiju“ Petra Brezničkog ili Gradsku biblioteku, koja je mnogo puta menjala lokaciju i konačno se smirila u novoj zgradi.

Sve je to sada bilo na jednom mestu u zaista „uzornom“ objektu i tradicija pozorišta dužeg od veka ili još starije biblioteke mogla je da se nastavi u mnogo boljim uslovima. Novi Dom kulture polako je ulazio u stare navike Caribrođana. Postao je dom glumcima amaterima, folkloristima, horu i muškom i ženskom, i sjajnim orkestrima od kojih su ostali zapamćeni Červenija i Sinija Žorža Gajdarova i Peška Cigulara, kasnijeg osnivača Plovdivske filharmonije.

Bioskop u Domu je posebna priča. Kroz njega je prodefilovao Pastir Kostja, Gari Kuper, Bal na vodi, autorski filmovi Bergmana, Bunjuela ili Renoara. Danas je u Domu kulture smešteno amatersko pozorište Hristo Botev, koje broji 124 godine postojanja i Radio-televizija Caribrod, koja je tek napunila dvadeset. Biblioteka već dugo ima svoju zgradu, a bioskop koji je u Caribrodu stalno „gostovao“ od 1923. ugasio se pred konkurencijom video-klubova devedesetih.

U Domu kulture u Dimitrovgradu se održava i „Balkan teatar fest“, manifestacija koja je taman po aršinima malog grada sa velikim pozorištem, a ja sam nekim sasvim drugim povodom bio zajedno sa Slobodanom Sotirovim, jednim od aktera ove priče. Gledao je u zgradu kao da gleda kakvu bioskopsku predstavu iz svoje mladosti i dugo nije govorio. Kada je progovorio rekao je: „Mislio sam da je sitnica graditi ga. Sada znam da Caribrod još dugo neće imati tu snagu da sam napravi tako nešto. Kao da mu je neko namerno uzeo energiju.... a možda i jeste. Što sam stariji sve više verujem u realne utvare.“

* * *

Seriju tekstova pod nazivom "Dopisnica: Dimitrovgrad" piše Slobodan Aleksić Ćosa za dnevni list Danas. Ovaj tekst objavljen je januara 2012.