na srpskom, по български, на шопсћи

vaš baner

vaš baner

Приказивање постова са ознаком jezik zavičaja. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком jezik zavičaja. Прикажи све постове

Прикаска: Црешњете несу никиква најеџа!

20. 11. 2012.


„Од куде Тепош се задал голем, црн, градобијав облак. Иде ко` да варка да потепа све. Ја и мама беремо отодовку у Мало поље. Варкамо да нап`лнимо неколко џака и да си бегамо у село. Лани добре поминумо. Узели смо преко сто и педесе марће, за шестотин ћила суву... та си искарамо половин годину. А са убава пустињата, чиста, једра, реже се та знаје ли се. Ако ни подмине таја пуста сприја од куде Круп`ц че је одлично, ако пак се спушти, градат че ђу обере и на зиму че је мацкан.


Ја, брат ми, еве трејћа година нес`м за никиву работу. Не могу ни да косим, ни да орем, ни да копам. Нема сила... душа ли нема, незнам кво је, ама ете нече. Мама каже да су ми напрајене маџижије… и сигурно су. Нали полани наодимо на прагат од ижуту главу од петла, а перушињето врљено зади нужникат. Мама ми казува дека ми је на просторат у дреју бил зашијен црн кон`ц. А ко си беше убаво преди. Отидем у Породин и до пладне прејбем два декара. Ама јa не ковем на ливаду, ја си понесем по две наковане косе и оно отрдза ... Неме лажи неме преваре , нали се сечаш брат ми“!

Теке ми је преди седам, осам године говорил Бранимир Иванов из село С... ка уваркамо та спасимо неколко џака отодовку, а и спријата од Тепош не удари толко силно та су он и мајћа му Вана, па од отодовкуту поминули до пролет.

Бранимира у С... окају Бака, а у Цариброд Грофат. Од ка ману да може селску работу, свако јутро из С.. пооди пеша за леб у Цариброд ко Бака, а из Цариброд се врча у пладне с`с леб ко Грофат. Тека зиме, тека лете, тека десетина године. Дванајес` ћилометра на там, дванјес` на вам плус раскарување по Цариброд. Ко ми је распрајал ћилометри не броји. Броји лебовете. Једн` за маму, два за мене и тека десет и повече године, па ти сметај, брат ми.

Здравица!

28. 10. 2012.



Епа, нашинац, нек' је арлија! 
Да не идеш по чужда колетија. 
Да речеш на рђу – рђа, на попа – поп, 
па нек те после туре у топ. 
Ама, и не мочај млого уз ветар, 
добро је да се, нећипут, прег'лне, 
јербо, раскречили се нећи Свети Петар, 
и Сл'нце, и Месец има ти зас'лне. 
Не пцуј и не прети кад неје зор. 
Орати, нећипут, и думе блађе, 
јербо, знаје се, на чуждо дупе, 
малко су и сто тојађе. 
Не глоџи народ, рачун да водиш. 
Да знајеш: на никога ли не згодиш, 
че те почеша чужда ручица, 
ама – кад прдне кукавица. 
Скарају ли се големи – знај: 
гледај си работу, стој настрану, 
јербо, они че се помире на крај 
а на теб' че оноду милу нану. 
И немој се у чуждо млого удзрташ, 
немој да обичаш ћелепир, 
оди крадено, дадено и омудене, 
никој скоро неје видел аир. 
На другог не гледај никад у тањир. 
Не сеири се сас јебанџије. 
Кво га знајеш - најдеш се у бездир, 
па се и на теб' окол шију овије. 
Како је, нек је – сас срећу да је. 
Куде да појдеш – кривину ваче. 
Јербо, згазиш ли негде лукат, 
не помагу ти ни кожне гаче!

аутор: Тома Панајотовић

Језик завичаја

27. 10. 2012.




Језик завичаја је једини прави, природни, народни језик. И једино је такав језик могао сачувати мирис и укус поднебља у коме је настао.

Наш заједнички, званични, нормативни језик је конвенција, договор како да се споразумевају људи из различитих завичаја. То је вештачки „прављени“ језик и у њему нема ни свежине ни дражи завичајних језика.

Језик завичаја је језик терена и „базе“, он је у непосредном. најближем сродству са народом који тим језиком говори. Он је ту „произведен“, настао је из специфичних животних и језичких искустава самог завичаја. Због тога је језик завичаја богата ризница драгоцених података о животу народа.

Језик нашег завичаја припада другој цивилизацији и историјски је превазиђен. Нема будућности. Нови, заједнички језик угрозио је наше лепе, сликовите и атрактивне завичајне језике и осудио их на пропаст и заборав.

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

O Jeziku

jezik zavičaja (3) na šopsći (25) o jeziku (2) prikasće i pesne (29)

Slike i fotografije

O gradu