Овај речник је тек покушај да се забележе и систематизују речи шопског говора (без обзира да ли га звали говор, језик, локализам, дијалекат или наречје). Он ће се временом допуњавати речима, изразима, објашњењима и примерима.
Свачији допринос је добродошао. Речи којих се сетите, а нема их у речнику, можете написати у коментару, а ја ћу их радо унети у листу.
Уколико (у текстовим) наиђете на неку реч чије значење не знате, а нема је на листи, напишите у коментару, па ћемо се потрудити да то разјаснимо.
НАПОМЕНЕ УЗ РЕЧНИК
Апостроф у речи ( ' ) се изговара као бугарско слово „ъ“
Слово у загради након речи означава врсту речи: (и) – именица, (г) – глагол, (п) – придев,...
Речи неће увек бити поређане азбучним редом, али се надам да ће временом и то бити случај!
Речи неће увек бити поређане азбучним редом, али се надам да ће временом и то бити случај!
аб'р – (и) глас, вест, порука: Има ли некв аб'р од брата ти?
аје – (г) мари, обраћа пажњу, брине; обично у негативу, као у изразу: Чује, ама не аје!
ака – (г) троши се, хаба: Ка га купи, ка се изака!
апе – (г) уједа, гризе: Апе ли Џеки?
ак'л – (и) памет, разум: Ич си нема ак'л!
али – (г) размазује, чини по вољи, попушта: Ја не га али, после че си имаш муку!
арчи – (г) троши, расипа: Поарчисте ли си дрвата?
амза – (и) глупак, неотесан, приглуп: Ма к'в је тија амза?
асли – баш, потпуно, цело, прилично: Асли па работа!
албатин - налбатин, поткивач
акреп - жена изразито ружна лика, грубог тена: Малее, к'в акреп!
армоника - хармоника
артија – (исто: ретија) хартија, папир
артишка - деминутив од хартија
аир - скраћ. заир, берићет, семе, корист, вајда, пород,: Не знам че видимо ли нек'в аир од това?
бађим/бађимка - тобоже, кобајаги, ваљда, као да: Бађим обећа че дојде.
б'з – зова (биљка): Очеш ли сок од б'з?
б'лска – (г) говори којешта, лупа глупости: Ма кво б'лскаш?
бланта – (г) слично као б'лска; бунца, говори којешта, нагађа
белисвет - прилично, много, безброј: Има књиђе јед'н белисвет!
булест - са белом шаром на челу: Има једно булесто говедо.
бробињак – мрав
бробињало - мравињак
басамаци - степенице
блазни (свет) - саблажњава (свет)
барабар - упоредо, напоредо, заједно, подједнако: Детето си работи барабар с башту му!
б'сћија - грубо отесана кровна летва за редјање ћеремида
б'цкољ - боцка, бодљикава трава, трње
б'шка - посебно, засебно, одвојено: Че идемо свите заједно или свак б'шка?
башта - отац
бревенеци - сукнене панталоне, турског кроја
бркал – стављао или гурао (руку) у нешто, чачкао, пипнуо: Закво си се бркал у чужду работу?
брчкав - набран, наборан, смежурен
буа – млати, удара: Изнесе ћебе да га избуа.
буање – туча, батинање: Ма кока је синочка имало некво буање!
белмуж - јело у виду качамака, само ређе, кашасто, од младог сира и кукурузног брашна
бицман – јак, снажан човек, али са негативном конотацијом, битанга: Синат му станул прав бицман!
билмез - нерадан и прљав, приглуп човек, битанга
булча - општи назив за вола, фиг. приглуп и јак човек, будала
булумач - незнање, глупост: Докарамо до булумач!
бупа - удара
бупне - падне, тресне о земљу са велике висине
бус - бусен, низак грм
бичи - несвр. расеца тестером
бичћија - тестера
бопка - бобица, зрнце, бубуљица, плих
бубулачка - буба
б'клица - дрвена или метална кутија у којој косач умаче брус
б'гаљив - инвалид, неспособан са ногама
балдисал - потпуно уморан, исцрпљен, једва дише од умора, издала га снага
благун - сладун, врста храста
бучће - дрвене посуде са клипом за одвајање маслаца од млека: Нес'м у бучку правен! (фиг. Нисам наиван)
баница - гибаница
браниште – шума
брмчи – бруји: Некво брмчи оздол, мож иду неква кола!
б'ндзов - човек велике и неистрошене снаге, мангуп
12 коментара:
a da nisu to turcizmi...?I moja baba je govorila artija, basamci,obaška, zbrčkan, bupne... "sudim da to nije šopski jezik, već kikindski" s'ozirom da je moja baba bila kikindjanka...
Турцизми су се у мањој или већој мери усталили и у српском, и у бугарском, па и у шопском, где су можда понајвише и очувани, тако да нечуди чињеница да се неке речи подударају у различитим деловима земље. У свком случају, ово јесу речи из шопског.
Врева- прича (вревити- причати)
Ваздан- увек
Врвина- пут
Заман- време
Вр'з- уз
Големо- велико
Градина- башта
Дудук- фрула
Дречаво- светло (дречи- светли)
Ж'знути- ударити
Звркнути- одлетети
Сврнути- свратити
Врнути- вратити
Пак- опет
Манути- оставити
Мајати- задржавати
К'во (какво)- шта
Куде- где
К'д- када (време)
С'кога- са ким
Окати- драти се
Сров- много
С'г- сад
Работа- посао
Матер- мајка
Вра (на вра - на куп)
Жега- врућина
Вели- каже
Опеклица- врућина
Шњевати- сањати
Астал- сто
Ложичка- кашика
Шекер- шећер
Послушати се- завршити посао
Заванути- узети
Потревити- погодити
Напињати- бити упоран
Веђе- обрве
Зурлице- цеванице
Једноман- само, увек, стално
Уденути- Убацити
Накладати- наложити
Задевати- шалити се
Загњети- загурати (гњети- гурати)
Лекнути се- склонити се (погрдно)
Спати- спавати
Ровати- плакати (ровем- плачем)
Сиње (сиња боја) - плаво (плава боја)
Граор (граорасто) -сиво(сивкасто)
Џангарасто- зеленкасто
Мрклица- мрак
Пенџер- прозор
Истинути- смрзнути се
Порта- капија
Онодити(радити) вишенаменска реч за радњу ��
Ja govorim na šopsći i najčudne reči su kakalaška(kukuruz),šušpa(paprika),šašalinka(ono zeleno na kukuruzu),pendžera(prozor)
U srpskom jeziku imaoko 12 000 turcizama a u turkom jeziku ima oko 4 000 srpskih reci
Moj deda ima knjigu etnologije zabrdja( deo srbije gde su šopi) i u sklopu iste i ceo rečnik šopskih reči :)
Milice, jel mozes da mi kazes naziv knjige, molim te?
Rečnik šopskog govora i etnologija Zabrđana,Tanasije Tasev
Onda bih i ja mogla reci da je ovo crnogorski ne šopski jer je i moja baba u C.Gori govorila ove rijeci. Ja bih prije rekla da su ovo ostaci turcizma u nasem jeziku nego sto je to šopski ili koji vec jezik.
I mene bi zanimao naziv knjige?
Jel ima ta knjiga negde u prodaju ili se može negde sa neta skinuti?
Zeljća-kupus' orej-orah, dreja-odevni predmet, otoč-juče, nek nja-pre neki dan, duma-govori, začinul-rekao, odsutra-jutros, dockan-kasno l'sno-lako godža-mnogo, čandija-streha (stoval poda čandiju-stajao pod strehom) ćimati-mahati, ripa utropice-skače uvis, uakan-prljav, kajdiše-smrdi, sl'nce- sunce, tiče-ptica, popun'k- pupavac(ptica) terajež-jež, putpudaljća-prepelica konještip-rovac, k'lk-kuk, v'lna-vuna, prljica-njuška, kot'l-lonac aluga-šuma, lesa-vrata, trljak-tor, mrzlica-mraz, meždenci-zupci, videlo-dan, obdanica, ali pav-neispravan, faličan, vrga-izraslina, ličan-lep, lačan-dobrog apetita, snebiva se-ustručava se, staklo, šiše-flaša, berbek-ovan, ten'c-vampir, buvati-omlatiti, puvati-duvati, vrljati-bacati, akati-besciljno lutati, kutati-kriti, duvka-rupa, vrz-preko, tl'canj-malj, prlj-drvena poluga, poganac-miš, momurza-kukuruz, bedosati-vršiti veliku nuždu, močati-vršiti malu nuždu, šnjevati-sanjati, popukati-podbadati, nagovarati, kokoliti- buljiti, snaga-telo, pazuka-nedra, tulejka-čaura, prsnuti-rasturiti se, raštrkati se, butati-gurati, zagnjitati-uguravati, ovrevuvanje-ogovaranje, iskočiti-izaći, ulegal(ulezal) - ušao, odzveriti-uplašiti, varditi-čuvati, varkati se-paziti se, osvem-poseban, neuobičajen, potrklo-poreklo, kačiti se-penjati se, samani-isti kao... Žeško-toplo, zadati se-potrčati, zametnuti-natovariti na leđa, sasipati se- premoriti se, kveknuti-čučnuti, blago-slatko, skomina-nelagoda, izokati-pozvati da izađe, dl'gast-visok, vižljast, izemčast-onizak, zdepast, grub-ružan, puljiv-plašljiv, jarovit-snažan, moćan, g'lnuti-progutati, vatiti-uputiti se u određenom pravcu, til-potiljak
Постави коментар