na srpskom, по български, на шопсћи

vaš baner

vaš baner

Izložba „Za svakog ko je spasio drvo/За всеки спасил дърво“

22.3.21.

Ova virtuelna izložba deo je prekograničnog projekta “Za svakog ko je spasio drvo“. Projekat je imao za cilj da uključi mlade i eksperte iz Bugarske i Srbije u zajedničke aktivnosti i promoviše značaj životne sredine kao ključni faktor za održivi razvoj prekograničnog regiona između dve države.

Više od 400 mladih iz opština Niša i bugarskih gradova Pravec, Etropolje i Botevgrad učestvovalo je u projektu. U svakoj aktivnosti bilo je uključeno po 50 mladih, uzrasta između 13 i 18 godina, jednak broj iz Bugarske i Srbije.

Njihovi mentori bili su bugarski i srpski eksperti – ekolozi, dendrolozi, botaničari, šumari, entomolozi, fitopatolozi i moderatori.

Ova izložba sadrži herbarijume različitih šumskih vrsta (drva, žbunovi, trave, mahovine i paprate) koji su predstavljeni u formi video materijala.


preuzeto sa: botevgrad.com


Ovaj projekat organizuje NIIT centar za društvene inovacije iz Niša, zajedno sa „YMDRAB“ iz Bugarske kao i Institutom za šume. Projekat sufinansira Evropska unija kroz Interreg-Ipa Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija. 

Virtuelnu izložbu je pordžao Virtuelni muzej Caribrod.




***

Проектът цели да включи младежи и експерти от  България и Сърбия в съвместни дейности за  опазване на горите и да промотира околната среда  като ключов фактор за устойчиво развитие на  трансграничния регион между двете страни. 

Повече от 400 младежи от общините Ботевград и Ниш  участваха в проекта. Във всяка дейност участваха  поне по 50 младежи (равен брой българи и сърби, на  възраст между 13 и 18 г.). Те бяха водени от равен  брой български и сръбски експерти - лесовъди,  дендролози, ботанисти, ентомолози, фитопатолози,  еколози и модератори. 

Изложбата съдържа хербария на различни горскорастителни видове (дървета, храсти, треви, папрати и мъхове) и е организирана от "Младежко движение за развитието на селските райони в България". Тя е част от проект „За всеки спасил дърво“, в който участват 200 младежи от общините Правец, Етрополе и Ботевград и още толкова техни връстници от сръбския град Ниш.

Проектът е съфинансиран от Европейския съюз чрез Програмата за трансгранично сътрудничество Interreg- ИПП България - Сърбия 2014-2020 г.


Pogledajte izjave učenica, učesnica u projektu, a zatim i finalne izložbe biljaka u Srbiji i Bugarskoj.

 





Ova publikacija je napravljena uz pomoć sredstava Evropske unije kroz Interreg-IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija pod brojem CCI No 2014TC16I5CB007. Jedinstveno odgovorno lice za sadržaj ove publikacije je NIIT centar i ni na koji način ne može biti tumačen kao stav Evropske unije ili Upravljačkog tela programa.

Прикаска: Шуми Марица

13.3.21.

Синко, ти не знајеш деда Раку, мојег башту. А казувала сам ти за њега! Еее, он је бил известен трговац по целијат крај. Знал је много народ, с много народ је правил трговију. Он си на њега беше бата Горча, а и ућа ти Васа и Јоца су тека оправни.

А обичаше и он, кико бату, да пивне. Бил је другар и обичали су га човеци. Сечам се, појду трговци из Валниш, из Звноци, на пазар у Цариброд. И муњувало се на Поганово, па преко Планиницу. Они појду у четвртак и сврну при нас. Маћа ми одма тура тигање, пржи месо, једу, вечеру, пију... Ми смо вола клали, па свиње, па овце. Имаше јед'н човек машину за месо, па закољемо вола, па месо мељу, мељу, мељу... И тека, они преспе, доручкују, иду ма јутред'н у Цариброд на пазар, врну се при нас, пак једење, пијење,... преспе и у суботу си иду. Све мама служи, готви... А она је све умејала, а д'н школу неје имала... самоук.

Башта ми држеше задругу, докарује намирнице, шићер и текова. Он дојде уморан и легне, а шићерат се требе дели, коме колко следује на човеци. Они дооде и маћа ми све седи и израчуна на којега човека колко шићер се падне, и не писује ништа, не знаје да напише, све напамет рачуна, колко су човека у ижу и коме колко се пада да му даде, она је све това напамет знала да израчуна.

А једнушка, продавал тата коња, ама коњат бил малко ћорав на једно око. Он си ћутал, и решил да нема това да казује, ама нема ни да л'же. Дош'л човек и га питал:

-К'в је коњат, добар ли је, здрав ли је?

Деда Рака му рек'л:

-Абе, мене гледај, за коња не питуј!

Човек даде паре, узне коња и отиде. Минуло некоје време, човекат видел да је коњат ћорав и се врне при деда Раку. Почел се буни, ама Рака му рек'л:

-Ја ти реко гледај мене, за коња не питуј! Л'гал ли сам нешто?

Човекат неје знал дека тата на једното око неје довиџувал убаво!


Ама отишал једнушка при тија његови пријатеље, трговци у Валниш и се запију. Он пијан запојал “Шуми Марица”. А това много лоше време беше, неје се смејало поју текве песме. Некоj га чул оди комшије и га наклевети на жандарете. Они га вану и га утепају оди бој. И са ко да га гледам, једва си дојде дома, једва прескочи прагат. Рече на маћу ми, ја сам много тепан. После си је повече лежал, и се разболе и не може се оправи.

Зас'њује он ко је отишл на онија свет. Сретне на Милу маћу и на Десу Светину маћу, оне беоше умреле, и појде с њи. Ама га сретне баба Ката и му рекла Рако ти се врни, још јед'н из нашту фамилију требе да дојде, па си ти т'гај на ред. Девет месеца се минуше, бата Венко пођину, утепа ли се, не се сечам. Он беше милиционер у Пожаревац. Сечам се, донесоше његове крваве дреје, а стрина Борика ђи узе и ђи однесе онам у гробиштата та ђи закопа. И тата рече са сам ја на ред. И не знам година мину ли на Венка ил не мину, и он умре. Епà, тека беше!


Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu