Недавно је из штампе изашла књига “Из
лексике Димитровграда” ауторке
Дијане Јеленков. У питању је нека врста шопског речника
или збирке са око 2.200 лексема,
вероватно први комплетнији речник говора
димитровградског краја. О овој
занимљивој књизи смо разговарали са ауторком.
1.
Шта је књига "Из лексике Димитровграда"? Како би је ти неком
дефинисала, препричала?
“Из лексике Димитровграда” у основи
је научни рад, али надам се да ће бити интересантан како за дијалектологе и
лингвисте, тако и за читаоце који нису стручњаци у овим областима. Књига се
састоји из три дела – увода, Речника говора Димитровграда као централног дела, и
одељка насловљеног Казивања.
Уводни део упознаје читаоца са неким
од битнијих и занимљивијих особина овог говора на нивоу фонетике, морфологије,
творбе, лексике и семантике. Иако је заснован на подацима из стручне литературе
о говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, као и на мојим сопственим
запажањима о говору који сам истраживала и којим се служим, надам се да је и
овај део написан довољно разумљиво, уз доста образложења и примера, тако да
може послужити и студентима и стручњацима, али бити занимљив и свима који би
хтели да науче нешто више о овом говору.
Сам Речник садржи око 2.200 лексема
које се могу чути у говору овог краја, при чему се ту могу наћи како архаичне,
тако и речи које су и данас у активној употреби. Као и у сваком речнику, и овде
свака одредница има значење (или више њих), али и примере, односно реченице у
којима је дата лексема употребљена у говору. Такође, у самом Речнику сам се
донекле позабавила и појавама као што су синонимија и антонимија, па су
посебним симболима повезиване лексеме које имају иста, односно супротна
значења.
Казивања су заправо нека врста
илустрације, где се види како материјал који је у претходном одељку изнет у
форми речника заправо изгледа „у пракси“. Овај део обухвата записане разговоре,
интервјуе са информаторима, и чини ми се да је прилично разноврстан –
саговорници причају о успоменама из живота, што већ обухвата разне теме о
некадашњем животу на селу: обичаји за празнике, венчања и слично, одевање,
спремање хране, рад у пољу, дечије игре... Такође, кроз текстове се провлаче и
анегдоте из живота, углавном хумористичне, као и понека краћа прича коју се
саговорник сетио да исприча. Можда треба нагласити и да читаоци не треба да
очекују савршене текстове, уобличене тако да подсећају на књижевне – напротив,
овде је реч о живом говору, који је као такав и пренет у сам рад. Дешава се и
да се саговорник збуни, да нешто понови, да се асоцијативно пребаци на неку
другу тему... Али несавршеност је ваљда и једна од занимљивости и дражи
аутентичног, живог говора.
2.Како
је овај рад настао? Одакле идеја и интересовање за тему?
Рад је настао као семинарски из
предмета Дијалекатска лексикологија и лексикографија; затим је, на идеју и
подстрек менторке Гордане Драгин, прерастао у мастер рад којим сам завршила
студије на Филозофском факултету у Новом Саду, а крајем прошле године и у
књигу. Овде морам да поменем да је идеја о штампању књиге „Из лексике
Димитровграда“ потекла од Славка Стојанова, који је пореклом из Димитровграда,
али већ дуго живи у Новом Саду, и који је био један од учесника серијала
„Нашенци“ Интернет портала ФАР. Случајно познанство довело је до разговора о
мом раду, затим и о могућности штампања, тако да је, на крају, књига угледала
светлост дана управо захваљујући подршци Славка Стојанова, као и Ивице Истаткова
из Димитровграда.
Интересовање за тему постоји из неких доста
“давнијих времена” – с обзиром на то да сам још у млађим данима била “дете од
пера”, занимало ме све што је у вези са писањем, језиком и књижевношћу:
поезија, проза, па и неке језичке појаве. Наш локални говор био ми је занимљив
још у основној школи, када сам, негде крајем петог разреда, дошла на идеју да
напишем „Граматику шопског језика“, где сам у кратким цртама описала особености
локалног говора, онако како сам са толико година могла и умела. Овај „радић“
доноси, на пример, „шопску азбуку“, нека запажања о нагласку, објашњења и
примере промене именица по падежима, образложење разлике између онога што сам
назвала „неодређени и одређени вид именица“ (чове́к и чове́кат)...
Иако дете са 11-12 година није могло да зна да се, са становишта
дијалектологије, шопски не може назвати језиком, нити да постоје аналитичка
деклинација и компарација, експираторни акценат, постпозитивни члан итд, ипак
је овај лист папира нешто што ми је веома драго као успомена, и као доказ да
сам можда, као што је својевремено рекла моја менторка, „дијалектолог по
вокацији“.
Мислим да се у то доба нисам занимала
за прикупљање и записивање речи из локалног говора, али је то тема која ме
посебно заинтригирала на мастер студијама, захваљујући поменутом изборном
предмету. Временом ми је постајало све јасније да је управо лексика оно што
најлакше и најбрже нестаје и мења се у нашем, и не само у нашем говору, и да је
стога не само интересантно, већ и важно сакупљати је и чувати. Сећам се да ми
се пре неколико година десило да сам у једном разговору схватила да саговорник,
десетак година млађи од мене, никад није чуо за реч ср́ткаво, која је мени сасвим уобичајена – тако да је то можда био
тренутак када сам заиста „осетила“ како речи нестају, што је резултирало још
већим занимањем за истраживање и записивање локалне лексике.
3.
Колико дуго је трајао рад на настанку књиге, прикупљање материјала,
систематизација, израда...
Почетак настанка рада био је у
другом семестру мојих мастер студија, 2014. године. Већ за априлски рок имала
сам написан семинарски рад под називом “Речник говора Димитровграда”, на коме
сам врло брзо наставила да радим, како бих га за јесен исте године завршила и
одбранила као мастер рад, што се и догодило почетком октобра 2014. Након тога,
рад се одмарао од мене, а и ја од њега, тако да на њему није посебно рађено,
осим што сам у посебном документу с времена на време записивала неке “нове”
речи. Допуњавању и сређивању рада вратила сам се тек у августу 2017, када смо
се са Славком договорили да рад одштампамо. И ту је уследило неких месец дана,
можда и нешто више, интензивног прегледавања текста, допуњавања, дотеривања… Дакле,
све у свему, ако не рачунам паузу од одбране мастер рада до почетка припрема за
штампу, мање од годину дана – мада свакако треба поменути да је у неким
периодима било потребно да се свему овоме посветим крајње озбиљно, да скоро
читав дан преседим пред рачунаром уз отворен документ од скоро 180 страна на
коме активно и детаљно радим. Не могу да разграничим колико је трајало само
сакупљање материјала, или рад на самом Речнику, јер су се разни делови посла углавном
преплитали и допуњавали.
4.
Како си долазила до извора, информација, материјала?
Један део материјала прикупљан је
кроз разговоре, интервјуе са информаторима који су говорници проучаваног говора
– претежно старије особе, углавном жене, и један мушкарац. Већином су то биле
особе које су ми мање или више блиске, али и неке које сам упознала управо у
сврху датих разговора. Интервјуи су снимани, а затим и записивани, па су из њих
издвајане лексеме које су добиле своје место у Речнику. Део лексема записиван
је и из свакодневних, спонтаних разговора, а многе речи које можда и нисам чула
у разговорима у току израде самог рада, али су ми познате и користим их у
сопственом говору, такође су се нашле у Речнику.
Што се тиче значења речи, олакшавајућа
околност је што сам и сама говорник проучаваног говора, тако да ми је већина
значења већ била позната, док сам семантику речи које ми нису биле блиске
научила управо од информатора, али и других говорника старијих од мене.
 |
| Са промоција књиге “Из лексике Димитровграда” у Народној библиотеци “Детко Петров” (фото: Портал ФАР) |
5.
Шта даље, планови везани за лексику и говор Димитровграда након књиге?
За
почетак, мали предах. Оваква врста посла заиста уме да исцрпи човека, посебно
ако је тај човек амбициозни перфекциониста, који притом натовари себи на врат
не само да буде истраживач и аутор рада, већ и лектор, технички уредник и
дизајнер корица. У суштини, оно чему се надам и за шта сама себи држим палчеве
је да ми не помањка снаге и воље и да наставим да даље радим на прикупљању
лексике, да проширим своје истраживање, укључим већи број информатора, „откријем“
још нових речи, које у ово, прво издање, нису ушле, и да у, надам се, наредном
издању књиге представим богатство нашег локалног говора још боље и детаљније.
За сада је ту тефтер који ми је увек при руци, а служи да у њега запишем сваку
занимљиву реч коју „ухватим“ у неком разговору или ми спонтано падне на памет.
Последња записана реч тренутно је банѕо́в.
Морам
да признам да сам пријатно изненађена позитивним реакцијама и интересовањем
људи након промоције, тако да ми је и то нека врста мотивације да наставим да
радим у овом смеру. Да ли ће мој будући рад бити усмерен само ка лексици, или
ће се можда разгранати и на неке друге области, још увек нисам сигурна.
***
Из „Увода“
Бугарски језик се може чути пре свега у основношколској и средњошколској
настави, где је заступљен као посебан школски предмет, односно језик на коме се
изводи настава у одељењима у којима се средње образовање спроводи на бугарском
језику, као и у локалним медијима. Стандардни српски језик такође је уобичајен
пре свега у ситуацијама званичне комуникације, укључујући овде и школску
наставу, те средства јавног информисања.
Но, ако заподенете необавезан разговор са било којим становником овог
насеља, било то на улици, пијаци или у његовој кући, велика је вероватноћа да
нећете чути ниједан од два поменута језика. Становници овог краја свој говор
најчешће називају шопски (или, ако употребимо аутентичну лексему из
димитровградског говора – шопсћи).
***
„Казивања“
– одломак
За пра́зници че ти ка́жем за Џу́рџовдьн. За ње́га смо се на́јвише
ра́дували, на Џу́рџовдьн. Ра́но се ди́ѕамо, пу́штамо о́вце да се напасу́ у
лива́ду, неко́сену лива́ду да се напасу́, да намлзе́мо млеко́, да потси́римо
си́рење за светь́ц. И, и́демо у цве́ће, напасе́мо овце́те и и́демо у гору́ту та
набе́ремо цве́ће, па испле́темо ве́нци, па ста́вимо на на́ј-у́бавуту, која́ је
на́ј-голема́, на́ј-у́бава и које́ ја́гне је њо́но, и оно́ је на́ј-у́баво.
На́времо на ши́ју и на овцу́ту и на ја́гнето. У котле́ млзе́мо, па на котле́то
вень́ц исплете́мо, па и на котле́то ту́римо вень́ц, а пера́шку од Вели́гден
ту́римо поди котле́то. Па по́сле ђу но́си та́тко у њи́ву у жи́то та ђу
зари́шка. А о́н зако́ље ја́гне, и га на ражь́њ испече́, а ни́је напра́имо
ба́ницу, подси́римо си́рење, опече́мо кола́ч, жи́то сва́римо за пчени́цу, и се
спре́мимо за светь́ц, и и́демо на светь́ц. И́маше хармоника́ш од село́ си
сви́реше једь́н у хармо́нику, сви́ри хармоника́шат, напра́имо ко́ло, и́грамо,
на́ј ни бе́ше ти́ја дь́н ве́сел.
Са́ че ти иска́жем једну́ при́чу, ко́ ба́бичката што је... што су ђу
питува́ли – кико́ је тво́јат си́н? Ле́ле, не питу́ј ме за си́на, сьс цр́н
пово́ј сьм га пови́ла ка́ сьм га роди́ла! Снау́ и́мам једну́ усмрде́лицу, но́си
ву каве́то саба́ле у кре́вет, све́ о́н рабо́ти по ку́ћу, све́, усисива́ч па́ли,
и бри́ше, и ми́је су́дове и све́. А че́рка ти кико́ ти је? Ооо, че́рка ми је
ни́чћи па́дла ка се роди́ла! Ко́ ђу по́штује му́ж, ко́ ђу уважа́ва, ко́ њу
но́си каве́ у кре́вет, све́! И тека́.
***
Садржај
Књига
„Из лексике
Димитровграда“ је од самог појављивања изазвала велико интересовање јавности, што доказује и изузетно посећена званична промоција
која је одржана 16. јануара у Народној библотеци “Детко
Петров” у Димитровграду. Књига се
може набавити по цени од 400 динара.
О ауторки
Дијана Јеленков је рођена 1988. године и
живи у Димитровграду. Основну и средњу школу похађала је у Димитровграду, након
чега наставља образовање на Филозофском факултету у Нишу, где 2013. године
завршава основне студије Србистике. 2014. године завршава и мастер студије
(студијски програм Српска филологија: српски језик и лингвистика) на Филозофском
факултету у Новом Саду.
Од 2016. године ради као новинар Интернет
портала ФАР. Бави се писањем поезије и прозе, а за своје радове добијала је и
награде, међу којима се као најзначајнија издваја трећа награда на конкурсу за
најбољу сатиричну причу у оквиру “Нушићијаде” у Ивањици 2015. Коаутор је
прозно-поетске збирке “Додир”. “Из лексике Димитровграда” је њен први објављен
рад из области дијалектологије.
Детаљнији интервју са Дијаном прочитајте ОВДЕ
Постови
0 коментара:
Постави коментар