По онова што је мог`л, а неје Дуруз је ко и Цариброд. Много и ништа до крај. Да ли је това у детињство било качење по дрва, карање ма точак, играње на топку, слазење у Пропас, купање и гоњенице по Вртању и на Јаз, па и училиште и увек најбољи или меџу најбољи, увек непревијен и тврдоглав и увек свој.
Т`ги је бил Арновуцка, или Арни. Из това време помним ка паде и Машинсћијат парк зади Трапинуту зграду, та се набоде на шиљ`к на косачку и са си с тија ожиљак на коленото и отоди.
После, ко по голем, прв у сви спортове, страшно талентован кошаркаш, одличан фудбалер и клинац кој напарави дар-мар, на КК Партризан у Паркат 1970. , па се надам га има у „75 године кошарке“, јер да се разберемо ако је некој из туја генерацију мог`л да игра у савезни ранг, това је бил Дуруз.
У гимназију, јак ђак, убаво момче и „главни непријатељ“ на деду си Ђору Шукаревога, због „джазову музику“ с коју пак победи на једну Гимназијаду у Бабушницу.
Студије, прво у Београд, па у Ниш, кошарка, фудбал ка затребе, па по това „Проћисла лета“ и „Луде ноћи“ по Цариброд.
После женидба, работа, новинарство и релација Цариброд – Пирот, али све време редовне визите на „Панзионото“, „Гациното“, „Балкан“... и друштво за које се све дава и коje за тебе дава све.
По това поче с РТЦариброд, куде се недовољно помиња њиговата роља за началото, оснивање на КИЦ-ат, куде се готово се пак и не спомиња, доводење на опозициони прваци у Цариброд, што је у това време било равно велеиздаји, организовање на меропријатија меджу која су и преоткривањето на Дудова.
Из това време требе се знаје да на места куде је Дуруз завирал руку, друђи не су смејали ни косам, или чак и да помисле и погледају на њи. И по све това 2000. и ко „ плен за заслуге“ Галеријата, Колонијата у Поганово и после това болес .
Прво јед`н удар 2015., па још јед`н 2019. Е са је вероватно бил је још јед`н и више га нема.
И ка погледам кво сам написал испада ко да сам много испуштил и не с`м га много повалил. И не требе. Да га вале неје обичал.
Затова че кажемо. Много таленти, много идеје, много желанија, енергија и нићиква спремност на компромис с онија за који је мислил да су начасни или иду по лош пут. С толко дар од Бога позанавал сам у Цариброд само два човека- Пеликанатога и Дуруза. Това Цариброд неје мог`л да разбере или чак ни да поднесе.
Са ка је горе прво требе с Пеликанатога да испоју Срце је циганин (Il cuore e uno zingara) –победницу из Бабушницу, па да отиде до Ташка, да си заврше туруту из Балкан, да се поздрави с Бузу, Воју, Фуфи, Шабана, Трапу, Мићу Мајмуна, Гошка аптекаратога... . Да набаци јед`н центрашут на Гигу, да с Емила Цоцу одиграје басктет, да изока Цику да му отопоје „Smoke on the Water“ ( Дим над водом), да се ако може не скара одма с мајћу си, ако је све това уопште горе нади Цариброд и ако га има това је град дека скоро сви познаваш и дека те сви обичају.
А за крај че кажем тека.
Саучешће Дурузе за све онова што те несмо рабрали и до крај испратили! Ваљда че онија свет има повече разбирание за тебе и онова, кво си сакал, могл и умејал и ваљда је он стварно изнад Цариброд и царибродсћи адети и нарави... и провери да ли је срцето ставарно циганин или је само циганско.
Слободан Алексић Ћоса
Постови
0 коментара:
Постави коментар