Овај речник је тек покушај да се забележе и систематизују речи шопског говора (без обзира да ли га звали говор, језик, локализам, дијалекат или наречје). Он ће се временом допуњавати речима, изразима, објашњењима и примерима.
Свачији допринос је добродошао. Речи којих се сетите, а нема их у речнику, можете написати у коментару, а ја ћу их радо унети у листу.
Уколико (у текстовим) наиђете на неку реч чије значење не знате, а нема је на листи, напишите у коментару, па ћемо се потрудити да то разјаснимо.
НАПОМЕНЕ УЗ РЕЧНИК
Апостроф у речи ( ' ) се изговара као бугарско слово „ъ“
Слово у загради након речи означава врсту речи: (и) – именица, (г) – глагол, (п) – придев,...
Речи неће увек бити поређане азбучним редом, али се надам да ће временом и то бити случај!
Речи неће увек бити поређане азбучним редом, али се надам да ће временом и то бити случај!
аб'р – (и) глас, вест, порука: Има ли некв аб'р од брата ти?
аје – (г) мари, обраћа пажњу, брине; обично у негативу, као у изразу: Чује, ама не аје!
ака – (г) троши се, хаба: Ка га купи, ка се изака!
апе – (г) уједа, гризе: Апе ли Џеки?
ак'л – (и) памет, разум: Ич си нема ак'л!
али – (г) размазује, чини по вољи, попушта: Ја не га али, после че си имаш муку!
арчи – (г) троши, расипа: Поарчисте ли си дрвата?
амза – (и) глупак, неотесан, приглуп: Ма к'в је тија амза?
асли – баш, потпуно, цело, прилично: Асли па работа!
албатин - налбатин, поткивач
акреп - жена изразито ружна лика, грубог тена: Малее, к'в акреп!
армоника - хармоника
артија – (исто: ретија) хартија, папир
артишка - деминутив од хартија
аир - скраћ. заир, берићет, семе, корист, вајда, пород,: Не знам че видимо ли нек'в аир од това?
бађим/бађимка - тобоже, кобајаги, ваљда, као да: Бађим обећа че дојде.
б'з – зова (биљка): Очеш ли сок од б'з?
б'лска – (г) говори којешта, лупа глупости: Ма кво б'лскаш?
бланта – (г) слично као б'лска; бунца, говори којешта, нагађа
белисвет - прилично, много, безброј: Има књиђе јед'н белисвет!
булест - са белом шаром на челу: Има једно булесто говедо.
бробињак – мрав
бробињало - мравињак
басамаци - степенице
блазни (свет) - саблажњава (свет)
барабар - упоредо, напоредо, заједно, подједнако: Детето си работи барабар с башту му!
б'сћија - грубо отесана кровна летва за редјање ћеремида
б'цкољ - боцка, бодљикава трава, трње
б'шка - посебно, засебно, одвојено: Че идемо свите заједно или свак б'шка?
башта - отац
бревенеци - сукнене панталоне, турског кроја
бркал – стављао или гурао (руку) у нешто, чачкао, пипнуо: Закво си се бркал у чужду работу?
брчкав - набран, наборан, смежурен
буа – млати, удара: Изнесе ћебе да га избуа.
буање – туча, батинање: Ма кока је синочка имало некво буање!
белмуж - јело у виду качамака, само ређе, кашасто, од младог сира и кукурузног брашна
бицман – јак, снажан човек, али са негативном конотацијом, битанга: Синат му станул прав бицман!
билмез - нерадан и прљав, приглуп човек, битанга
булча - општи назив за вола, фиг. приглуп и јак човек, будала
булумач - незнање, глупост: Докарамо до булумач!
бупа - удара
бупне - падне, тресне о земљу са велике висине
бус - бусен, низак грм
бичи - несвр. расеца тестером
бичћија - тестера
бопка - бобица, зрнце, бубуљица, плих
бубулачка - буба
б'клица - дрвена или метална кутија у којој косач умаче брус
б'гаљив - инвалид, неспособан са ногама
балдисал - потпуно уморан, исцрпљен, једва дише од умора, издала га снага
благун - сладун, врста храста
бучће - дрвене посуде са клипом за одвајање маслаца од млека: Нес'м у бучку правен! (фиг. Нисам наиван)
баница - гибаница
браниште – шума
брмчи – бруји: Некво брмчи оздол, мож иду неква кола!
б'ндзов - човек велике и неистрошене снаге, мангуп
14 коментара:
a da nisu to turcizmi...?I moja baba je govorila artija, basamci,obaška, zbrčkan, bupne... "sudim da to nije šopski jezik, već kikindski" s'ozirom da je moja baba bila kikindjanka...
Турцизми су се у мањој или већој мери усталили и у српском, и у бугарском, па и у шопском, где су можда понајвише и очувани, тако да нечуди чињеница да се неке речи подударају у различитим деловима земље. У свком случају, ово јесу речи из шопског.
Врева- прича (вревити- причати)
Ваздан- увек
Врвина- пут
Заман- време
Вр'з- уз
Големо- велико
Градина- башта
Дудук- фрула
Дречаво- светло (дречи- светли)
Ж'знути- ударити
Звркнути- одлетети
Сврнути- свратити
Врнути- вратити
Пак- опет
Манути- оставити
Мајати- задржавати
К'во (какво)- шта
Куде- где
К'д- када (време)
С'кога- са ким
Окати- драти се
Сров- много
С'г- сад
Работа- посао
Матер- мајка
Вра (на вра - на куп)
Жега- врућина
Вели- каже
Опеклица- врућина
Шњевати- сањати
Астал- сто
Ложичка- кашика
Шекер- шећер
Послушати се- завршити посао
Заванути- узети
Потревити- погодити
Напињати- бити упоран
Веђе- обрве
Зурлице- цеванице
Једноман- само, увек, стално
Уденути- Убацити
Накладати- наложити
Задевати- шалити се
Загњети- загурати (гњети- гурати)
Лекнути се- склонити се (погрдно)
Спати- спавати
Ровати- плакати (ровем- плачем)
Сиње (сиња боја) - плаво (плава боја)
Граор (граорасто) -сиво(сивкасто)
Џангарасто- зеленкасто
Мрклица- мрак
Пенџер- прозор
Истинути- смрзнути се
Порта- капија
Онодити(радити) вишенаменска реч за радњу ��
Ja govorim na šopsći i najčudne reči su kakalaška(kukuruz),šušpa(paprika),šašalinka(ono zeleno na kukuruzu),pendžera(prozor)
U srpskom jeziku imaoko 12 000 turcizama a u turkom jeziku ima oko 4 000 srpskih reci
Moj deda ima knjigu etnologije zabrdja( deo srbije gde su šopi) i u sklopu iste i ceo rečnik šopskih reči :)
Milice, jel mozes da mi kazes naziv knjige, molim te?
Rečnik šopskog govora i etnologija Zabrđana,Tanasije Tasev
Onda bih i ja mogla reci da je ovo crnogorski ne šopski jer je i moja baba u C.Gori govorila ove rijeci. Ja bih prije rekla da su ovo ostaci turcizma u nasem jeziku nego sto je to šopski ili koji vec jezik.
I mene bi zanimao naziv knjige?
Jel ima ta knjiga negde u prodaju ili se može negde sa neta skinuti?
Zeljća-kupus' orej-orah, dreja-odevni predmet, otoč-juče, nek nja-pre neki dan, duma-govori, začinul-rekao, odsutra-jutros, dockan-kasno l'sno-lako godža-mnogo, čandija-streha (stoval poda čandiju-stajao pod strehom) ćimati-mahati, ripa utropice-skače uvis, uakan-prljav, kajdiše-smrdi, sl'nce- sunce, tiče-ptica, popun'k- pupavac(ptica) terajež-jež, putpudaljća-prepelica konještip-rovac, k'lk-kuk, v'lna-vuna, prljica-njuška, kot'l-lonac aluga-šuma, lesa-vrata, trljak-tor, mrzlica-mraz, meždenci-zupci, videlo-dan, obdanica, ali pav-neispravan, faličan, vrga-izraslina, ličan-lep, lačan-dobrog apetita, snebiva se-ustručava se, staklo, šiše-flaša, berbek-ovan, ten'c-vampir, buvati-omlatiti, puvati-duvati, vrljati-bacati, akati-besciljno lutati, kutati-kriti, duvka-rupa, vrz-preko, tl'canj-malj, prlj-drvena poluga, poganac-miš, momurza-kukuruz, bedosati-vršiti veliku nuždu, močati-vršiti malu nuždu, šnjevati-sanjati, popukati-podbadati, nagovarati, kokoliti- buljiti, snaga-telo, pazuka-nedra, tulejka-čaura, prsnuti-rasturiti se, raštrkati se, butati-gurati, zagnjitati-uguravati, ovrevuvanje-ogovaranje, iskočiti-izaći, ulegal(ulezal) - ušao, odzveriti-uplašiti, varditi-čuvati, varkati se-paziti se, osvem-poseban, neuobičajen, potrklo-poreklo, kačiti se-penjati se, samani-isti kao... Žeško-toplo, zadati se-potrčati, zametnuti-natovariti na leđa, sasipati se- premoriti se, kveknuti-čučnuti, blago-slatko, skomina-nelagoda, izokati-pozvati da izađe, dl'gast-visok, vižljast, izemčast-onizak, zdepast, grub-ružan, puljiv-plašljiv, jarovit-snažan, moćan, g'lnuti-progutati, vatiti-uputiti se u određenom pravcu, til-potiljak
Začudila me je u rečniku imenica "bulumač koja pripada vokabularu pekarskog zanata. Bulumač je kaša koja se, kad se hlebno testo razdeli i formira u vekne, pravi od komada testa koje se rastvori u vodi i malo prokuva, pa se tom retkom kašom premazuje vekna na samim ustima peći u odmah slaže u peć. Smisao toga je da hleb dobije lepu boju i hrskavu gornju koru. U tom pekarskom vokabularu, uz bulumač ide i imenica "ćulan" koja označava pepeljarnik, prostor ispod poda pekarske furune u koji pada pepeo koji ostane u furuni i koji se uklanja mokrom krpom zvanom "pačavra". I jednui drugu reč sam čuo prvo od svog tasta koji je nekad davno bio pekar, a posle u vojsci jer sam služio u intendanskoj jedinici gde sam od civilnog majstora opet čuo tu reč.
Ja nisam Šop, mada među mojim precima ima i govornika pizrensko-timočkih govora (baba po majci mi je bila s Kosova) i, iako je najveći deo života provela u Beogradu i govorila šumadijsko-vojvođanskim govoro, kad bi se našla sa svojom braćom, okrenula bi odmah na govor svog zavičaja koji veoma liči na šopski, naročito u leksici, ali i sintaksi, jedino što taj govor ne "članira". Za šopski sam se zainteresovao družeći se tokpom studija, i kasnije u privatnom i profesionalnom životu s mojim velikim prijateljem rodom iz Slavinje, pokojnim Todorom Jordanovim, delili smo mladalačka ludovanja ali i profesiju profesora francuskog jezika (njegov sin i čerka su takođe romanisti). A drugi kolega, prof. Dr Mladenović, Prizrenac, čija su specijalnost upravo šopski i torlački govori spomenuo mi je jednom stručan naziv za pojavu pretvaranja "k" u "ć" (majća, raćija, šopsći itd), sećam se da je to sintagma od prideva "romanska" ali drugi deo zabioravi... da li je palatalizacija ili nešto drugo, tek ni na internetu ne nađoh, pa bih bio zahvalan da mi neko ko se time malo ozbiljnije bavi javi, ili me podseti. A to da li je šopski srpki ili bugarski je besmislena priča jer je to jezik koji govornik tog jezika ima pravo da oseća i smatra bilo kojom od te dve varijante. Moj pokojni drug Toša, koji ima rođake u Sofiji, jdnom je u povratku u Lebane gde je davno zasnovao porodicu, radio u školi, sve do smrti, primio jednog mladg Bugarina koji mu je rekao, citiram, i izvinjavam s ako grešim: "Ние сме същото лайно, което колелото на историята разряза на две". To sam zapamtio, našao kako se tačno piše i često mi to pada na pamet: ako smo s komšijama i imali nekad u istoriji neka neprijateljstva, to je uvek bilo s onima koji su nam u svemu najbliži: s Hrvatima, s Bugarima, , sa samima sobom... Valjda će ove mlađe generacije da iz te prošlosti izvuku neku pouku i da shvate da što više znamo jedni o drugima, o običajima, o jeziku naročito, sve su manji izgledi za neka nova neprijateljstva. Eto odoh daleko, izvinjavam se, ali ja sam već u osmoj deceniji, vrlo sam emotivan, jezik mi je struka i vokacija, ceo život poveo prevodeći i predavao na fakultetu francuski jezik, književnost i civilizaciju, kao i drugar mi Toša (laka mu zemlja) i mnogo toga naučio. Voleo bih da u našoj zemlji učimo ne samo klasične strane jezike, već i one koje ovde ljudi govore, bilo da su jezici, dijalekti, govori... Slavni Umberto Eko je rekao i zapisao: "Jezik je dijalekt koji ima vojsku i policiju...", odnosno da je razlika između jezika i dijalekta politički nametnuta, a ne neka prirodna podela. Hajd, uzdravlje.
Постави коментар