„Народно стваралаштво је непроцењиво богатство једног народа. Из народног стваралаштва се види оштроумност, бит, прошлост, свакодневица, проблеми, речју – душа једног народа. Многи су истраживали народно стваралаштво, али је оно попут живота - развија се, расте, менја се и умире. Његовим записивањем ми му продужујемо живот, чак га чинимо бесмртним...“ каже Цветко Иванов у Уводнику своје књиге „Душата на Царибродско“.
И заиста, Цано Сталијски и К.В. Друмев, први познати сакупљачи народних умотворина у царибродском крају отргли су од заборава и учинили бесмртним значајан део наше културне баштина и наслеђа, без ког бисмо свакако били много сиромашнији!
(Први део текста можете прочитати ОВДЕ)
Ради лакшег читања, због прелома такста по странама пратите бројеве редова означене цифрама са леве стране текста.
Ради лакшег читања, због прелома такста по странама пратите бројеве редова означене цифрама са леве стране текста.
У Зборнику из 1894., Књига XI, Друмев је објавио 16 песама из личног живота
Постови
