Прикаска: Момина слза и мајчина клетва

Туја годину че помним. Пролета рано стиже. Знајал сам да че ни буају, ама ка почеше сиренете лецну ме нешто, па се после посвико. У април ми погодише работуту, изђинуше некоји. Ја остадо. У мај отидо при бабу на село. А година чудна. Поваркало све. Трава полудела од бујос, вочће се издуле од цвет, пилишта се упојала, небо јасно и високо, ластавице се ушмигале... Милина! Радос ме!

Појдо да косим Долњи сават, ливаду зарезану давајес године, да се играм и да ми мине време. Баба се смеје што сам турил слушаљће на уши и слушам музику, а и она ме весели и ми отива- фадо.

Стиго и поче. Реже се лко, ко да метеш, а неје да косиш. Попогледам кмто Дрму и Свету Пеку и си карам и слушам си музику на слушаљћете и радос ме, па сам се толко унел да не чујем ни косуту ко врска.

Косидба

Песма: Неје лъко ни господин да се буде!

Ка бео у гимназију стално пишео песме, а повремено прачао и на некви конкурси. Тека једнушка испаде, бео у четврту годин, да мојта песма улезне у ужи круг, па ме изокаше да с професора Марина идемо у Кикинду некој д'н на Сусрети песника гимназијалаца. Тамо си убаво поминумо, осим што у билтенат беоше написали да смо из Даниловград, а не из Димитровград, ама това си је друга прича. 

Док се спремао да идем на тија сусрети требеше да откуцам још некоје песме, па отидомо с професора Калчу у кабинетат да куцамо песмете. Тъгај имаше само два чъвесна компјутера, а под чъвесни подразумевам „486“, ако данъшњете генерације уопште знају кво је това. Све остало беоше Pecom 64, чудо технике које правеше Електронска индустрија. 

И шалимо се нешто с Калчу, а он ми каже, ма кви сте ви тија песници ка ништа на шопсћи не напишете! Камо нешто нашишете за нашијат народ! И ја ми толко требеше, отидо дома, седо и написа једну песму на шопсћи с коју стео да чъчнем једну тему која си је увек актуелна! Однесо ђу после и показа на Марина, на Милисава, они ђу арексаше, а Калча рече: Е, са мож че и стане некв песник од тебе! „Некв“ песник од мене не стану (бар не још), не што несъм писал, него што си мојте песме плују тека, необјавене, да л због ситуацију, да л због лењост, не знам. Углавном, скоро најдо мојту песму на шопсћи, па те да ђу макар тука поделим с вас. 

Неје лъко ни господин да се буде!

ОСМОМАРТОВСКА ПРИЧА: Тетка Гина

Ајде, бре, господине, купи неку ружу... Или неки каранфил, види каки су лепи! Д'обрадујеш неку лепотицу за осми март… Нису скупи, скоро па за џабе. Џабалук!.. Која набавна цена, бре, мангупо?.. Који куранфили?.. Леле, ког све ја господим?! „Куранфили“ вели... и набавна цена!.. Да ниси ти овај твој џип купио по набавну цену?.. Дао ти ћалко старо жито за њега?.. Ја сам ово моје цвеће поштено купила код произвођача и поштено га препродајем, а ти с' наш'о да ме ... Ма, ајде џас, фатај маглу!.. Знамо ми да се ти не бојиш, таки ко ти се не боје никога... Имате, можете... Сам' вам се не зна одаклен вам све то? Ал' и то ће се сазна, „заклела се земља рају да се сваке тајне знају“! Ничија није до зоре горела, па неће ни ова ваша, куранфиле мој! С ову ошишану главуџу, и с ове кајле и минђуше, и с ову трнерку, изгледаш ко да су те деца правила за ручни рад! То само мајка мож' да воли!.. Да ниси, таки дотеран, кренуо на свадбу?.. Оћеш ли да ти тетка Гина плати ракет, да имаш паре за музику?.. Ајд, курчи се на неко друго место, немој ту, тераш ми муштерије!..

На слици тезга цвећарице код нишке тврђаве!

Виде ли га, комшија, виде ли овог дилеју? Шаро баро-нанај гудло! Велика глава, ал' памет-ништа! Три километра од школу има, али три киле злато носи на шију. Са палац се потписује, ал' џип дрнда, који ти и ја, цео живот да радимо, ич да не трошимо, не мож' да купимо... У праву си, таки се данас са песницу потписују. Ама, батина има два краја... Е, сад, кад ће игра други крај?.. Ово су ти, комшија, игре без граница... Нишава кад се узмути подигне сав шљам на површину, чим се избистри - шљам опет пада на дно, где му је и место... једино ће нам требају јаке гузице док дочекамо бистру и мирну воду. После лако!