Stare razglednice: Caribrod do 1941.

Na najstarijim razglednicama koje datiraju pre Prvog svetskog rata, Caribrod se pominje kao Царибродъ ili čak Цари-Бродъ. Zanimljivo je da na njima postoji i natpis (pozdrav) i na nekom od svetskih jezika, francuskom ili nemačkom (Souvenir de... ili Gruss aus...) te odatle imamo i nazive grada koji oslikavaju izgovor Zaribrod ili Tzaribrod.

Pozdrav iz Caribroda iz 1901.godine - Jedna od najstarijih razglednica Caribroda,
sa motivima grada, železničke stanice i narodne nošnje!

Pozdrav iz Caribroda iz 1902.godine.

Još jedna veoma stara razglednica grada. Zanimljivo je da ove najranije
razglednice Caribroda koriste isti motiv - pogled na grad sa severa!

Motiv Železničke stanice u Caribrod s kraja 19-og veka.
Izgradnju ove stanice je potpisao Kralj Milan  još 30.januara 1888.godine.

Nekadašnja Stanciona ulica u Caribrodu

Razglednica Caribroda iz 1918.godine.
Po prvi put pogled na grad sa južne strane. U uglu motiv Pametnika!

Здравица!

Епа, нашинац, нек' је арлија! 

Да не идеш по чужда колетија. 

Да речеш на рђу – рђа, на попа – поп, 

па нек те после туре у топ. 

Ама, и не мочај млого уз ветар, 

добро је да се, нећипут, прег'лне, 

јербо, раскречили се нећи Свети Петар, 

и Сл'нце, и Месец има ти зас'лне. 

Не пцуј и не прети кад неје зор. 

Орати, нећипут, и думе блађе, 

јербо, знаје се, на чуждо дупе, 

малко су и сто тојађе. 

Не глоџи народ, рачун да водиш. 

Да знајеш: на никога ли не згодиш, 

че те почеша чужда ручица, 

ама – кад прдне кукавица. 

Скарају ли се големи – знај: 

гледај си работу, стој настрану, 

јербо, они че се помире на крај 

а на теб' че оноду милу нану. 

И немој се у чуждо млого удзрташ, 

немој да обичаш ћелепир, 

оди крадено, дадено и омудене, 

никој скоро неје видел аир. 

На другог не гледај никад у тањир. 

Не сеири се сас јебанџије. 

Кво га знајеш - најдеш се у бездир, 

па се и на теб' окол шију овије. 

Како је, нек је – сас срећу да је. 

Куде да појдеш – кривину ваче. 

Јербо, згазиш ли негде лукат, 

не помагу ти ни кожне гаче!

аутор: Тома Панајотовић

Језик завичаја

Језик завичаја је једини прави, природни, народни језик. И једино је такав језик могао сачувати мирис и укус поднебља у коме је настао.

Наш заједнички, званични, нормативни језик је конвенција, договор како да се споразумевају људи из различитих завичаја. То је вештачки „прављени“ језик и у њему нема ни свежине ни дражи завичајних језика.

Језик завичаја је језик терена и „базе“, он је у непосредном. најближем сродству са народом који тим језиком говори. Он је ту „произведен“, настао је из специфичних животних и језичких искустава самог завичаја. Због тога је језик завичаја богата ризница драгоцених података о животу народа.

Језик нашег завичаја припада другој цивилизацији и историјски је превазиђен. Нема будућности. Нови, заједнички језик угрозио је наше лепе, сликовите и атрактивне завичајне језике и осудио их на пропаст и заборав.

O imenu grada

Tragovi prvih naselja na teritoriji opštine Dimitrovgrad datiraju još iz vremena eneolita (3300-2200 g. pre n.e.), prelaznog perioda iz kamenog u metalno doba. O tom svedoče mnogobrojni arheološki nalazi kao što su kamene i bakarne sekire, keramičke posude, tegovi i kultni predmeti. U bronzanom i gvozdenom dobu (2200 pre n.e.- I veka n.e.) takođe je bilo naselja što se može zaključiti na osnovu mnogobrojnih arheoloških nalaza metalnih sekira, strelica i bronzanog nakita. Zbog svog geografskog položaja ova teritorija je još od antičkog perioda bila važna tačka u povezizanju istoka i zapada. Tu je još u I veku nove ere prolazio put VIA MILITARIS na kome su se nalazile mnogobrojne stanice za odmor i promenu konja. Na osnovu antičkog itinerarija iz IV veka, jedna od takvih stanica je i MUTATIO TRANSLITUS, koja bi se mogla nalaziti u okolini ili samom gradu . U neposrednoj blizini stanice pominje se i BALANSTRA kao antičko naselje koje je smešteno na tom putu. O postojanju naselja u periodu antike svedoče nalazi kao što su keramički žižak i votivni reljefi antičkih božanstava Jupitera, Hekate i Mitre.

              Iz kasnoantičkog-ranovizantijskog perioda je utvrđenje podignutio u IV veku, a obnovljeno u VI veku za vreme Justinijana. Nalazi se na oko 3 km severozapadno od grada a služilo je kao zaštita stanovništvu u vreme upada raznih osvajača. Utvrđenje je opasano jakim dvostrukim bedemima. Na njegovom akropolju nađeno je puno fragmenata keramičkih posuda, staklenih čaša, alatki, strelica i nakita.

              Iz srednjevekovnog perioda potiče najlepši manastirski kompleks u okolini, Manastir Sv. Jovan Bogoslov (Poganovski manastir), podignut krajem XIV veka u prelepoj dolini reke Jerme. Ovaj manastir je bio centar duhovnosti i pismenosti u narednim vekovima i teškim godinama turskog ropstva.

Slika Mete Petrova koja se nalazi u holu hotela Balkan.
Motivi slike se vezuju za nastanak imena grada
 u vreme pohoda Sulejmana VEličanstvenog!

              Godine 1433. ovi krajevi su pali pod tursko ropstvo. Mnogi putopisci raznih nacija koji su putovali Balkanom zapisivali su svoja zapažanja i pisali su o životu u ovim krajevima . Tako Sulejman Veličanstveni, turski sultan, koji je sa svojom vojskom preuzeo pohod na sever pri proputovanju kroz dolinu Nišave (1521.) je zapisao: "Konačno sam u naselju pod imenom Carski bunar (Tekvu binari)".

                Kroz Caribrod je prolazio i putopisac Hans Dernšvan (1555.), koji je na putu iz Sofije za Caribrod napisao "