Тропају колетија од говеџу запрегу по камени друм и човеци и кола одминуше место звано „Лозје", па наставише тропајечи канто Бансћи Дол. Рано јулско јутро преди с'вињало, јоште т'вна т'вница, само се у ритам на скрцање на канате и крцкање на каменчетија што ђи колска шина дроби на пут, лелеје упален венер што га деда Николаја носеше преди говедата у десну руку. Сас левуту руку држеше спрегнути ланци кроз белчуци, крајишта оди оглавници, сас који се воде говеда. На нође обул свињсћи оп'нци, на грбину кожувче оди овчу кожу, а на главуту налулил шубару, комплет оди кој никига ни једно неје двојил. У исто време и облекло и навика и имиџ и знак на распознавање. Кико на празник, тека и на делник, кико за село, тека и за у чаршију, кико зиме, тека и лете. Орате човеци било једно лето господње у најголемуту жегу, ка је косил ливаду у Горњу Лисину. Жега та све пуца, а Николаја не стура шубаруту и кожуват. Мине некак'в човек, требе га неје познавал и после обавезно: „Помага Бог" и „Од Бога ти здравје", не издржа да не питује:
- Гледам те у жегуту кико косиш, па неје ли ти жега оди шубаруту и кожуват?
- Неје ми мене жега оди шубаруту и кожуват, мене ми је оди с'лнцето жега! - одговори му тактичћи и поносно Николаја, сас уперен прс у пладневното сл'нце.
По колата иду синовето, средовечни мужје Пера и Мила, а у натрупаната кола сас разан багаш, дремемо баба Крстина и ја. Кола скрцају, венер се манда, кола п'лна с' некакво, штрапају бајћа Пера и бајћа Мила, а на сам крај ловџиско куче Мурџа слути из т'вницуту. Да некој случајно сретне поворкуту преди с'вињало, че се силно изак'ли, или пак че помисли, куј знаје у какве краџе или црне работе су тија у т'внин пошли да работе, да деда Николаја повремено достојанствено не продумујеше: „Ајде Буле, ајде Петкано"!
Од куде Бугарско поче небо да се продзрта, че почње да се с'виња. Николаја куде Танчине појате сврте на споредни пут та још малко и улезе у једну косену ливаду поди горуту и окну: „Ооооооооо"! Заустави се запрега, стигомо на планирано место за које се пажљиво приготвувамо јучера по обет, да нешто случајно не забоваримо. Испрегоше говеда из јар'м ка че се развиделује, тека да деда Николаја угаси венерат и закачи на с'лп'ц оди колата. „Стигли смо", продума деда Николаја и се сви ванумо на работу.
Бајћа Мила и бајћа Пера одведоше говеда да ђи завржу поди дивуту крушу у слогат, да су у сенћу ка изгреје с'лнцето, ни сас бабу Крстину срипимо оди колата, разврзамо цргуту нади багашат и почемо да стоварујемо, крошње, кове, чанте, сећиру, конопци, кошариште и друђе работе које ни може затребу там куде смо се запутили. Николаја узе теслу, нарами с'лбу оди три-четри метра д'лгу, узе једну торбу сас брижљиво приготвене дрангулије и алатће, улезе у шумакат и се изгуби у правац на Преслап.
Бајћа Пера и бајћа Мила пошто намирише говеда, натоварише се сас багаш из колата и ватише и они шумакат. Баба Крстина се заметну сас цедило, узе у руку крошњу, и по њи, мене задача беше да носим плетено кошариште. Деда си ђи сам прајеше. Приготвеше си основуту оди унапред одрезано јасенче, па ка поткара коџа пручће из земи, он ђи поразреди и формира и остаји да карају још годину д'на. Тегај изреже доземи, ократи пручћете на мерку и исплете меџу њи сас т'нак павит. Ка ђу густо оплете, измаже сас говеџа лајна и ка ис'не окречи сас гасен ћиреч. Кошариште је спремно, само преди да се користи, требе оди унутра да се измаже сас маточину, и пчеле може да се усељавају.
Те това ни беше работа дан'сће, да уловимо пчелу што ђу деда Николаја беше пролетосће намерил у шумакат канто Змеју Дупку, дор луњаше по лов. Видел ђи куде излазе из дебелијат дуб, там се некига бил населил одбегал ројак. Обикаљал ђи још неколко пути, и са дојде д'н да ђи вачамо. Силан пчелар беше, и оди малечко ме је учил кико требе сас пчеле и да ме неје стра. А и ако ме случајно џврцне по некоја, ништа страшно, това било здраво.
Наближимо до местото, Николаја беше стигал и растоваримо багаши на три-четиресе метра оди дебелијат дуб, ако се разбеснеју пчелете, да несмо савсем блиска, да ни не изапу, дека ђи без масће гледамо.
Там'н се с'внуло, што и требесе да је тека, да заклопимо пчелете преди да почњу да узлазе на пашу. Усправи Николаја с'лбу уз дуб, укачи се по обичај без мрежасту маску, саде шубара на главуту и тури некакво платно на дупкуту куде пчелете излазе. Из џеп на кожувче извади ексерчетија, из појас заденуту теслу и д'шчице и закова тека да пошто немаше друга дупка, пчеле остадоше заклопене.
- Точно на време, са су наше! Продума Деда Николаја.
Затова толко рано, преди с'вињало, дор не отиду на пашу, ако се закаснеје оне лету на све стране, досаџају, апу и праје проблеми.
Из багашат бајћа Мила донесе голем сврдел и додаде на Николају. Он одмери некуде тријестина санриметра поди заковануту дупку и поче да буши дупку. Стар дуб, тврдо дрво, ама и сврделат подострен, тека да пол'ка продира кроз дрвото и соли трину и талаш. Потраја това скоро сат време, дебело се требеше проврти, ама на крај упаде сврдел у меко. Чују се пчеле бучу унутра, неје њим све једно киква ђи невоља снајде това сабале.
Извади Николаја сврдел из дуб, додаде на бајћа Милу и из џеп извлече дрвен клин и запуши дупкуту, пај да пчеле не излазе. Закова голем ексер нади заковануту дупку и закачи кошариштето предходно намазано сас маточину и мед, што му додадомо, а што га ја носео, там'н толко високо да му је ободат нади дупкуту. Слезе да д'не малко и се пај укачи сас распалену пчеларску пушаљћу, што ђу у међувреме, бајћа Пера беше распалил. Беше турил и було (заштитна пчеларска мрежаста маска). Извади клинат, наслони дулицуту на пушалћуту на дупкуту и поче да дува пушак унутра при пчелете. Оне дадоше зор, убрундаше и се пол'к умирише. Почека малко време Николаја да мине и помери закованото платно и дашчицете оди централнуту дупку куде пчелете излазе и улазе. И тука сас пушалћуту утунтави да не нагрну на једанпут на дворка. Помери пушалћуту на долњуту избушену дупку и поче да пуши. Да човек не поверује, пчеле ко по команду појдоше да излате и да улазе у кошариштето нади њи. Пушакат ђи одоздоле подгоњује, оне излазе и све там куде њим је деда Николаја намерачил да иду. Сви се измакнули малко, саде ја поди с'лбуту чучим и сам придзрел да видим кво праји деда на с'лбуту. Једна ме пчела џврцну за уше, та ме расипа, заболе ме силно, ама не се померам. Неколко друђе љуто зврјеоше около мене, ама ме не изапаше, беше ме деда Никаја научил да на маам сас руће, и да не бегам, тегај сигурно апу. И тачно, кига год после ка се прска мед или пак ка се разљуте пчеле за друго нешто, станем и се укопам, она зврји покре тинтаруту и си отиде. Важно правило у пчеларство.
Деда Николаја, и он беше придзрел у пчелете кико улазе у кошариштето, дума дека пази да види ка че матицата да излезне из дубат и да се прикључи на ројат. У јед'н момент задовољно огласи дека је улезла, и брже после това свете пчеле улезоше у кошариштето. Додадо му спремно цедило и он га потури одоздоле и убаво заврза, да не може пчеле да излазе. Откачи га оди ексерат и спушти на земи. Рој пчеле је успешно уватен и обезбеден да стигне до пцелињак, поди липете нади ижу у село.
Ама јоште неје крај, има још да се работи. Укачи се деда Николаја на с'лбуту сас сећиру у руће, намести се убаво да не одврти одозгоре, и поче да проширује дупкуту у дубат. После некоје време расече скоро половин метар сас тријесе, и има кво убавило да видиш унутра. Саће ж'лто п'лно сас мед, додадомо му кову, он реже и слага та три п'лне кове сас мед и једна вангла сас остаци и крајишта.
Природа узима, природа дава. Увек си сама праји равнотежу. Колко год да се трудиш, она си сама одреди кико че је, кига че је и колко че је брже. Тија пут се отпушти та даде ројак и мед, друк пут ти излети рој из кошницу и ете ти загуба. Думаше деда Николаја да се сас работу и срећата по л'ко савивала, и не бојте се ако пол'чка идете, лоше је ка станете.
Ка слезе оди с'лбуту беше се ознојил и папљасал оди умор, кока је цело преди обед косил с косу ливадуту на Лисину, а кожувчето и шубарату оди тилат ич му не паде на памет да стури. Казује, неје му жега оди шубаруту и кожувчето, досадило му се и жега му је требе оди сл'нцето...
Јовановић Душан,
Погановска Шопка
Постови
0 коментара:
Постави коментар