na srpskom, по български, на шопсћи

Caribrod na starim kartama: XVI i XVII vek

29.8.16.

Caribrod se u zapisima srednjevekovnih putepisaca prvi put pominje 1533.godine. Samo dve godine kasnije dosta pojedinosti o gradu i ljudima saznajemo iz pera Hansa Dernšvama, a zatim i mnogih drugih putepisaca koji su prolazili na relaciji Viena - Carigrad. O ovim zapisima postoji dosta izvora i kakva-takva sistematizacija materijala. Međutim, koliko je meni poznato, niko se do sada nije bavio pojavljivanjem Caribroda na srednjevekovnim mapama, koje su od jednakog značaja za istoriju grada. Iako mape ne sadrže opise, zapažanja i podatke, one su svakako pokazatelj činjenice da je značaj  Caribroda oduvek prevazilazio njegovu veličinu.

U narednom periodu, na stranicama Virtuelnog muzeja Caribrod, moći ćete da vidite rezultate mog malog istraživanja na ovu temu. Sa manje ili više podataka o samim mapama i kartografima, akcenat će biti stavljen pominjanje i predstavljanje Caribroda i okoline.

Ova tema u budućnosti svakako zaslužuje detaljnije istraživanje i sistematizaciju. Podaci do kojih sam ja uspeo da dođem sigurno nisu konačni i sveobuhvatni, njima sam pristupio kao laik u oblasti kartografije, te s toga ne zamerite na potencijalnim greškama i nepreciznom vokabularu, tema je suviše obimna, ali se nadam se da će ovo biti dobra polazna osnova u pravcu daljeg proučavanja.




Romaniae (Quae olim Thracia Dicta)... 1584.

Giacomo Gastaldi (1500-1566) bio je italijanski inženjer, astronom i jedan od najznačajnijih kartografa 16.veka. Njegovo ime se negde sreće i kao Jacopo ili Iacobo. Njegov rad na kartama celog sveta predstavlja nekoliko važnih prekretnica u istoriji kartografije. Između ostalog, Gastaldi je pripremao i mape za izdanje čuvene Ptolomejove „Geografije“ iz 1548. godine.

Njegova karta „Rumunije (koja se nakada zvala Trakija) i susednih oblasti Bugarske, Vlahije, Sirfije itd“  - "Romaniae (Quae olim Thracia Dicta) Vicinarumquae Regionum uti Bulgariae Walachiae, Syrfiae etc." objavljena je u atlasu "Teatar zemalja sveta" (Theatrum Orbis Terratum) Abrahama Orteliusa. Ova mapa se nalazi u trećen delu atlasa. Na ovoj mapi Caribrod je ucrtan kao ZARIBROD.

Preciznost ove mape je diskutabilna, ali je za nas od velikog značaja što se Caribrod našao na njoj još u 16. veku.

Gastaldijeva mapa iz 1584.
Caribrod i okolina prikazani na ovoj mapi




Walachia Servia, Bulgaria, Romania... 1645.

Šezdesetak godina nakon Gastaldijeve karte, Caribibrod se, kao SARIBROD pojavljuje na karti koja nosi naziv „Walachia Servia, Bulgaria, Romania...“. Ova karta je objavljena u Amsterdamu 1645.godine u delu „Teatar sveta, ili Novi atlas mapa i prikaza svih regiona“ u izdanju braće Blaeu. Kartograf ove mape je Gerard Mercator. Karta prikazuje region Donjeg Dunava, Bugarske, Rumunije, Srbije i Makedonije.


Caribrod i okolina prikazani na ovoj mapi

Corso del Danvbio da Belgrado sino al Mar Nero… 1684

Autor mape "Tokom Dunava od Beograda do Crnog mora" je Đovani Đakomo De Rosi (Giovanni Giacomo De Rossi, 1627-1691). De Rosi je od svog oca Đuzepea nasledio najvažniju štampariju u Rimu u 17.veku. Njegovo najznačajnije delo je atlas "Mercurio Geografico" koji je u Rimu objavljivan u periodu od 1690 do 1714.

Na njegovoj dvodelnoj mapi iz 1684. Caribrod je označen kao ZARIBOROD.

De Rosijeva karta iz 1684.
Caribrod i okolina na ovoj karti

Георги Машев - први наставник ликовног у Цариброду

14.8.16.

Иако је Георги Машев био први наставник ликовног са високим уметничким образовањем у Цариброду, човек који је основао прво удружење уметника и највероватније организовао прву ликовну изложбу у граду, о њему се у Цариброду зна врло мало!

Описујући своје утиске по доласку у Цариброд 1915. године бугарски писац Константин Константинов у својим мемоарима “Пут кроз године” изражава изненађење и задовољство што је у Цариброду затекао Георгија Машева, наставника ликовног у локалној непотпуној гимназији.

Георги Машев (десно) у друштву Димче Дебељанова
“Када сам стигао у Цариброд, на моје велико изненађење и радост, наишао сам тамо на Георгија Машева, наставника ликовног у тамошњој непотпуној гимназији. (Због вишемесечног одсуства из Софије нисам знао да и Машев већ неколико месеци ради у Цариброду као наставник). Он је и овде увек био елегантан, помало застрашујућег изгледа, али је заправо био само дрзак са својим несланим шалама, са којима као да се такмичио са локалним апотекарем, који би га увек надмашио…

У овом малом насељу – полуграду, полуселу – Машев је већ био стекао велики број пријатеља међу грађанима, а био је вољен и међу ученицима, који га и данас помињу са уважавањем и поштовањем. Он је за јесен спремао изложбу, а на молбу судије, кога сам ја заменио, насликао је портрет Пепа у судници. Затекао сам га као певца међу целим јатом учитељица, које су стално црвениле услед његових двосмислених опаски, и можда је због тога још више био тражен. Као такав, већ је био успео да се сукоби са својим надређеним – директором непотпуне гимназије, који је писао стихове. Машев је послао неке цитате из директорових стихова посвећених Балканским ратовима часопису „Бугарин“. Међу цитатима су били и стихови попут „Тихо су куршуми летели у бој“ и сви учитељи и учитељице су били упамтили те стихове… Друштво, у које сам одмах ушао, се на неки начин одушевљавало Машевим, који је већ био познат као карикатуриста у новинама…


Када је објављена општа мобилизација, свима у земљи је било јасно да то значи рат… Наше мало друштво се расуло: мушкарци су отишли у војску, учитељице – самарићанке по околним болницама. Машев, који више није радио у школи, отворио је почетком септембра са великим успехом изложбу у Софији, а касније отишао као уметник са коњичком дивизијом генерала Колева.”



Ко је заправио био Георги Машев?

Георги Машев је рођен 1. јануара 1887. године у бугарском граду Пазарџик, у породици Петка Машева. Године 1906. Машев завршава Прву мушку гимназију у Софији и уписује Уметничку школу код професора Петка Клисурова. Међутим, млади уметник улази у сукоб са професором због његовог конзервативног начина предавања, па две године касније бива избачен из ове школе. Машев не одустаје и одлази у Санкт Петербург, где уписује Уметничку академију, а годину дана касније одлази у Белгију, где студира на Бриселској уметничкој академији, у класи професора Едмонда Ришара. Враћа се у Софију и завршава Уметничку школу 1912. године, код професора Ивана Мрквичке. Стажира у Другој мушкој гимназији у Софији, а затим 1914. одлази у Цариброд, где предаје у Царибродској мешовитој гимназији. Машев у Цариброду остаје до јесени 1915. године, када се због рата враћа у Софију, где бива одређен за војног уметника у пратњи Коњичке дивизије. Његови ратни радови уврштени су у изложбу бугарских уметника у Берлину.

Podelite ovo:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

Slike i fotografije

O gradu